Stick to Your Guns premijerno u Srbiji: Sjaj američkog hardkor dijamanta u Beogradu

foto: Danijela Radojković

Kako sam otvorio vrata koncertnog prostora tako me zaplahnuo talas vrućine, znoja, ali i tvrdih tonova koji si dopirali sa bine. Beogradski sastav Blankfile uveliko je svirao njihovu numeru „Schadenfreude” sa pretposlednjeg izdanja – „Truth Be Sold”, da bi odmah potom izveli i „The Final Round” sa još uvek svežeg „Gold Standard“ EP-ja. Ovaj petočlani sastav koji postoji više od 15 godina prošao je kroz razne stilske faze, dok se na poslednja dva izdanja skoncentrisao na čvrsti metalizirani hardkor zvuk – što se ispostavilo kao pun pogodak. Promenili su pristup, produkciju i imidž i u tih ukupno 12 traka prikazali jednu muzičku zrelost, odgovornost i neupitni kvalitet, kojim su stali u ravnopravni položaj sa svetskim bendovim sličnog senzibiliteta. To su dokazali i nastupom u mrtvi ponedeljak, a čini mi se da je i publika bila i te kako zadovoljna prikazanim. Valjda tome svedoče i brojne mošpit bravure, popularni serkl pit i jedan vol of det. Na repertoaru su se još, između ostalih, našle pesme „Blindspot”, „BFHC” i, moj favorit, „Dogs Will Bark”. Zvuk je takođe bio izuzetno dobar, ali taj standard se, nažalost, neće održati do kraja večeri.

Posle nešto manje od pola sata pauze, oko 21.20, sa razglasa se čula stvar „Take On Me”, norveške sint-pop grupe A-ha, što je zapravo bila uvertira u nastup, zbog koga se većina pristupnih i našla na ovom mestu soničnog zločina. Stick to Your Guns se ukazaše – kalifornijski hardkor dijamant je počeo da sjaji. Krenulo je žustro, direktno u glavu, hitčinom i himničnom „Nobody”, gde je odmah počelo otimanje o mikrofon desetak najvernijih fanova sa prve linije fronta. Oštro su i nastavili sa „What Goes Around”, „Married to the Noise” i „Such Pain”. Pevač grupe Džesi Barnet je neretko koristio pauze između pesama da se obrati okupljenima i zahvali što su došli. A jedan shout-out je uputio i domaćinu – grupi Blankfile, tik pred pesmu „Nothing You Can Do to Me”, rekavši: „Pozdrav za moj novi omiljeni bend.” Približavajući se sredini seta, izveli su i stvar „Weapon” koju su mnogi u publici iz sveg glasa zapevali.

Iako je bilo jasno da je momcima iz Amerike izuzetno drago što su napokon u Srbiji, budući da im je ovo bio premijerni nastup kod nas, i da su pružili jednu vrhunsku predstavu punu pozitivne energije, na dobar deo koncerta senku je bacio nedovoljno kvalitetan zvuk. Nekoliko drugara i drugarica mi je, kako tokom, tako i nakon svirke prišlo i pitalo kako se čulo u delu sale odakle sam pratio koncert? I ja i oni smo imali manje-više sličan odgovor – ne toliko dobro ili loše. Do sada nisam uspeo da saznam šta se dogodilo, ali je evidentno da nešto jeste, pošto je zvuk bio odličan dok je nastupao Blankfile. U suštini, bubanj je bio jedini instrument koji se jasno sve vreme čuo, a gitare i vokale periodično, što je bezmalo uticalo i na sinhronizaciju samih muzičara.

foto: Danijela Radojković