1. Arnold Švarceneger – Terminator

Terminator je nepogrešiva ubilačka mašina, nezaustavljivi izvršilac programiranog zadatka, zadrti i nepokolebljivi sledilac učitanog koda koji, bez obzira na to da li se odnosi na Konorovu smrt ili zaštitu, izvršava svoju obavezu po svaku cenu, naravno i po cenu sopstvene mašinske egzistencije.
Nepogrešivi je ljubitelj crne odeće, pogotovo kožnih jakni, a ne preza ni od čega da vam otme pušku, motor, naočare, ostalo teško naoružanje, a da vaše ranjavanje u nogu procesuira kao zadatak obavljen „bez žrtava“. On ima sam jednu manu, kako god da ga napravite njegov čip za engleski jezik stalno izlazi sa tvrdim austrijskim naglaskom. „Bag“ u sistemu, ili obmana za one koji ne treba da znaju odakle je. Tvrda, postojana, kao u steni isklesana dletom Arnoldova pojava, kao i spor, gotovo kompjuterski monoton glas, učinili su od Terminatora jednu od najuverljivijih mašina u istoriji filma, a Arnoldova precizna izvedna učinila je od ovog robota apsolutnog kinematografskog heroja.

2. Jan Holm – Aš („Osmi putnik“)

Eš je deo posade Nostroma koji želi da zadrži navootkrivenu vanzemaljsku vrstu na brodu i odvede ga na Zemlju. Činjenica da je u pitanju ubilačka, bezosećajna i apsolutno krvoločna vrsta izgleda da ga uopšte ne uzbuđuje, zapravo, jedino što ga uzbuđuje su ljudi koji pokušavaju da ga osujete u njegovoj nameri. Činjenica da je Eš android ostaje misterija skoro do kraja filma, a ispostavlja se da je njegovo prisustvo na brodu pretnja koliko i sam elijen. Eš svojim isprva suzdržanim, a kasnije potpuno manijakalnim ponašanjem savršeno oslikava korporacijsku pohlepu koja stoji iza tog đavolskog plana, a suptilna gluma Jana Holma, koji precizno od početka filma dozira sitne tragove koji nagoveštavaju njegovu neljudsku formu, apsolutno je na granici briljantnog. Ovim likom Ridli Skot nam poručuje da budućnost u kojoj se oslanjamo na mašine i ne može da bude drugačija nego dehumanizovana, besperspektivna i apsolutno razarajuća.

3. Majkl Fazbinder – Dejvid („Prometej“)

Dejvid je android na brodu koji ide u susret jednoj od najvećih tajni univerzuma, čovekovom postanju i njegovim vanzemaljskim tvorcima. On je tu da ugodi posadi, brine o njoj, rešava i ispunjava njihove hirove kao i da svojim džinovskim znanjem olakša ljudima komunikaciju sa vanzemaljskim životom. Dejvid je pristojan, ugođajan, slatkorečiv i tihogovorljiv, nasmejan, plav, pošto je bazirao svoj izgled i manire po filmu „Lorens od Arabije“, ali i donekle zaverenički nastrojen i misteriozan. Majkl Fazbinder imao je možda i najteži zadatak od svih svojih kolega koji su glumili androide u „Alien“ filmovima i njihovim derivatima, pošto se od samog starta zna ko je on i da na neki maliciozan način mora da bude uključen u radnju. Međutim, Majkl Fazbinder balansira ulogom tako vešto da do samog kraja Dejvidova svrha ostaje donekle nerazjašnjena, a njegovi motivi tajanstveni, negde između dobra i zla, ni tamo ni vamo, taman da publika ne može da se odluči šta da radi sa njim osim da mu se raduje u nastavku, ako se nastavku uopšte iko i raduje. Sa ostalim androidima deli neobičnu fiksaciju ka tome da mu glava biva do kraja filma odvojena od tela.

4. Daglas Rejn – Hal 9000 („Odiseja u svemiru 2001“, „2010“)

Hal 9000 je moćni i sveznajući kompjuter (Heuristically programmed ALgorithmic computer), veštačka inteligencija koja, instalirana na svemirskom brodu Discovery one, pomaže astronautima u njihovoj misiji i deli sa njima svakodnevicu i dokolicu. Osim što sa njima igra šah, Hal kontroliše sve važne i vitalne aspekte broda, uključujući i živote posade u hibernaciji. Kao i svako živo biće koje se bori za sopstvenu egzistenciju, suočen sa mogućnošću isključenja Hal počinje da se rešava posade, prvo ubivši sve one koji su u snu, a onda se okomivši i na dva operativna astronauta. Zastrašujuću prirodu Hala 9000 predstavlja nekoliko nepobitnih činejnica, a to je njegova sveprisutnost oličena fizički samo u jednom crvenom svetlućem oku, koje i da je htelo nije moglo biti više zastrašujuće; tu je njegova programirana priroda koja logičkom nepobitnošću može da vas ubedi da je belo zapravo crno, i tu je smireni, baršunasto lagani i talasati glas Daglasa Rejna koji, slično kasnije Hanibalu Lektoru, dokazuje da su negativci koji uteruju strah u kosti pre svega suptilni, smireni i prefinjeni pre nego što pokažu svoju nakaznu prirodu. Nikada posle Hala crvena lampica na bojleru neće imati isti bezopasan značaj.

5. Rutger Haurer – Roj Bati („Blejdraner“)

Roj Bati je harizmatični vođa odmetnute grupe replikanata sa Neksusa 6 koja biva progonjena do uništenja od strane Rika Dekarda – Blejdranera. Roj je istovremeno prijatan, slatkorečiv, nemilosrdno inteligentan i dečje radoznao, a s druge samo prokleto nemilosrdan i manijakalno nastrojen. S druge strane, teško je ovom liku naći moralnu zamerku, pošto se on samo bori za samoodržanje i održanje svoje grupe, tražeći egzistencijalne odgovore koje bilo ko od nas traži – kako ostati u životu makar još malo. U toj potrazi za odgovorima Roj počinje da shvata pravu vrednost života i da ga ceni, čak i kod onih koji ga love i proganjaju. Njegov govor na vrhu kišnog krova sa golubom u ruci o „Suzama na kiši“, prolaznosti („Video sam stvari koje vi ljudi možete samo da sanjate“) i svojevrsnom opraštaju sa životom, iako malo patetičan, verovatno je najemotivniji govor ikada izrečen na filmu, a ko na zaplače posle njega jednostavno ne zaslužuje da bude čovek onoliko koliko je Roj Bati bio u to trenuku, a to je više od bilo kog drugog u filmu.

6. Džud Lou – Žigolo Džo („A. I. Veštačka inteligencija“)

U svetu naseljenom robotima koji čovečanstvu služe za različite svrhe, čak imitirajući i njihovu decu, jedan robot ima sasvim posebnu namenu – on zadovoljava žene. On je žigolo Džo iliti Džud Lou, zgodan, namazan, lascivan, laskanju sklon, programiran da ženama pruža zadovoljstvo i da izvuče iz njih njihovu najseksualniju prirodu. Džud Lou do poslednje žičice postaje Žigolo Džo, pokretima, manirima i replikama savršeno oličavajući ovaj lik neophodnim autentičnim karakterno-fizičkim osobenostima koje, da ne znamo da je u pitanju film, bez problema možemo da pripišemo robotu ovakve namene.

7. Alisia Vikander („Ex machina“)

Iako je „Ex machina“ dobio Oskara za vizuelne efekte, nesporno je njegova najveća prednost u jakom kastingu. Od tog kastinga, ponosno baklju nosi Alisia Vikander (koja je iste godine nagrađena za drugi film – „Danish girl“). Vikanderova nas ceo film drži u blagom grču nepoznanice, ona je veštački organizam koji treba da dokaže svoju inteligenciju i samoodrživu svest, međutim njen fini balans između isprva zbunjenog a kasnije i odlučnog i dijabolično prepredenog andoida, sjajno se inkorporira u film čija su osnovna pitanja najpre ona egzistencijalna i suštinska – šta nas čini ljudima? Na kraju, Vikanderova izlazi iz ovg filma kao pobednik, i kao lik i kao glumica.

Slobodan Novokmet