Celovečernje zakucavanje eksera – Hellshock, Smrt razuma, Dishonor i Niyazov u Novom Sadu
Helly Cherry
Nekako nerado krenoh sinoć put “Fabrike” na još jedan koncert u režiji SKCNS, ekipe kojoj se mora odati priznanje na konstantnom, udarničkom i entuzijastičnom radu. Čekao me je mali festival bendova kojima su glavne odlike, bes, žestina i brzina. Pošto se svirka bendova sličnih stilova održavao i u Omladinskom centru CK13 imao sam opravdanu bojazan da koncert neće biti baš dobro posećen iako grupe koje su predviđene da nastupe nisu anonimne, naprotiv. Ok, ja za jednu do sinoć nisam čuo, ali to nije neko merilo.
Dakle, dođoh (sa namerom u veliki grad) pred klub tačno u 21č i taj moj dolazak se poklopio sa prvim zvucima koje su pravili NIYAZOV, novosadski grindcore bend, koji postoji već nekih 17 godina, od 2007. Godine aktivno koncertira, za to vreme su samo 3 puta ušli u studio i snimili tri demo EP-ja. Najjači razlog za to je, verovatno što članovi benda uporedo sviraju u još nekim bendovima slične orijentacije. Meni lično nije baš jasno zašto bi neko svirao u tri benda koja zvuče isto, ali ajde, svi imamo različite afinitete. Dakle, Niyazov se predstavio kratkim, energičnim i “malo polupanim” pesmama sa čestim menjanjem ritmova, dva “growl” vokala, disonantnim gitarama (dva komada) i više nego stabilnom ritam sekcijom kao podupiračem kuće koja je sklona padu. Da budem pošten, niti je ta kuća pala, niti je njihova svirka bila improvizacija, oni koji ih češće slušaju od mene, kažu da “to baš tako i treba da zvuči”. Nemam druge nego da im poverujem… Ah, da, vrhunac njihovog nastupa svakako je bilo gostovanje legende underground metal a na ovim prostorima, Blaže (MAD Goya) koji je zajedno sa bendom otpevao “Police Bastards”…
Dok je NIYAZOV nastupao, publike je bilo malo više nego na autobuskim stanicama ovih dana, kada su redukovali autobuski prevoz u Novom Sadu, ali se do kraja koncerta broj gledalaca uvećao do trocifrene brojke što je po meni ipak premalo za bilo koji koncert u kojem nastupaju dva strana i dva “lokalna” ne tako nepoznata benda.
Posle pola sata NIYAZOVA, dobili smo pola sata DISHONORA, crust, d-beat ekipe iz Grčke, četvorke koja me je “udavila“ svojim monotonim i jednoličnim nastupom. Dobro uvežbani, ali bez imalo kreacije, svaka pesma mi je zvučala isto, bubnjar je celu svirku udarao isti ritam, zakivao je eksere na keca, a kada sam se požalio jednom od organizatora svirke, prekorno me pogledao i rekao: “Ćuti, to mu je posao”. Ne bih da budem grub i da omalovažavam tuđi rad i to što se meni nisu dopali ne znači da neću napisati da je bilo i onih koji su se penjali na ogradu, igrali pogo i napravili par “šutki”, istina, uglavnom bezuspešnih jer su se brzo prekidale, usled nedostatka ljudi spremnih za takvu vrstu zabave.
Nakon grčke braće, nastupio je predstavnik “osječko – novosadske županije”, SMRT RAZUMA. Zašto sam upotrebio baš ovaj pojam, neću vam sad objašnjavati, ali poznavaoci ovog benda znaju o čemu pričam. SMRT RAZUMA je u poslednje vreme već svirao nekoliko puta u Novom Sadu, pa sam primetio i nekoliko fanova koji su znali svaku reč koju je u mikrofon urlao Kruno, frontmen benda. Odsvirali su ceo novi album “Nova Era Mraka” sa kojeg su mi se poprilično dopali “Bombe naše, žrtve vaše” i “ Lomite nam kosti” kao i “Metak u čelo” sa jednog od ranijih izdanja (čitaj, demo snimka iz 2018.). Kao i svi ostali bendovi, i oni su imali primedbi na zvuk pa je usledilo nekoliko intervencija tonca da bi se isti malo popravio. Moj ukupni utisak je da je bio poprilično šupalj, a razlog je sigurno bio nedostatak publike, pa je poluprazna sala čudno odzvanjala. Ali , to je stara rak-rana ovog prostora, to znaju svi koji su u Fabrici bili više od nekoliko puta…
Naposletku, HELLSHOCK iz Portlanda, Oregon je pored mnogo peripetija i iživljavanja naših carinika na granici (pustili su samo muzičare sa instrumentima, a kombi sa merchom je morao da ostane na Horgošu) uspeo da se dogega do bine u “Fabrici” i pruži ipak najbolju svirku sinoćne večeri. HELLSHOCK su solidan bend, ipak daleko od prve lige, a u tome mu sigurno odmaže i nedefinisanost žanra koji sviraju. I dalje ne znam da li su oni HC, punk, crust ili thrash metal grupa. Naravno da u muzici to nije bitno, ali današnja nomenklatura i insistiranje da se muzika klasifikuje i stavlja u posebne fioke im poprilično odmaže da postanu popularniji. Postoje više od dve decenije, iza sebe imaju gomilu EP-jeva, split izdanja i četiri albuma od kojih je poslednji, nesretno i potpuno nekreativno nazvan imenom grupe izvesno najkvalitetniji. Njega su sinoć i promovisali (inače su usled evropske turneje). I oni su naravno, imali primedbe na zvuk, ali su ipak, više od ostalih izvođača animirali masu pa je bilo svega što krase koncerte ove vrste, skakanja, vrištanja, šutki, penjanja na ogradu i sličnih izražavanja zadovoljstva.
Zapamtio sam da su mi se više od ostalih dopale “Necropolis” i “Death Of Speech” (pevač je najavljivao svaku) a sam završetak koncerta, možda poslednje 2-3 pesme nisam ispratio jer sam “dečko s periferije” (što bi rekao Miki Solus) i morao sam da požurim na poslednji bus. Tako da vam ne mogu reći da li su izašli i na BIS.
Sve u svemu, pamtim i bolje koncerte u ovom prostoru. Sinoć se jednostavno dosta toga nije posložilo ili jednostavno, ja nisam bio dovoljno raspoložen. Da li je količina popijenog piva kriva za to (čitavo jedno, Staropramen) ne znam, ali, nije kliknulo, i to je to…
Znam da će neki pri čitanju ovog izveštaja reći: “Koji si krasni i dolazio?” ali verujem da je poštenije da napišem istinu i kako sam se stvarno osećao i proveo nego da pišem nezaslužene hvalospeve. Moje lično mišljenje je da je baš ta “politička korektnost” i običaj “nezameranja” dosta krivo za stanje na alternativnoj sceni. A ono nije baš bajno i sjajno. Treba reći istinu i kad nije svetla. Naravno, argumentovano…
…A opet, ko sam ja, samo jedan od stotinu, ok, jedan od 120-130 posetilaca sinoć. Pitao sam jednog momka pored mene, koji je čitavo veče skakao i pevao, bez razlike koji je bend bio na stejdžu, kako se provodi, a on mi je bez razmišljanja rekao: “Brate, jebeno je super! Ludo!”
A to je najbitnije, zar ne?
Dakle, dođoh (sa namerom u veliki grad) pred klub tačno u 21č i taj moj dolazak se poklopio sa prvim zvucima koje su pravili NIYAZOV, novosadski grindcore bend, koji postoji već nekih 17 godina, od 2007. Godine aktivno koncertira, za to vreme su samo 3 puta ušli u studio i snimili tri demo EP-ja. Najjači razlog za to je, verovatno što članovi benda uporedo sviraju u još nekim bendovima slične orijentacije. Meni lično nije baš jasno zašto bi neko svirao u tri benda koja zvuče isto, ali ajde, svi imamo različite afinitete. Dakle, Niyazov se predstavio kratkim, energičnim i “malo polupanim” pesmama sa čestim menjanjem ritmova, dva “growl” vokala, disonantnim gitarama (dva komada) i više nego stabilnom ritam sekcijom kao podupiračem kuće koja je sklona padu. Da budem pošten, niti je ta kuća pala, niti je njihova svirka bila improvizacija, oni koji ih češće slušaju od mene, kažu da “to baš tako i treba da zvuči”. Nemam druge nego da im poverujem… Ah, da, vrhunac njihovog nastupa svakako je bilo gostovanje legende underground metal a na ovim prostorima, Blaže (MAD Goya) koji je zajedno sa bendom otpevao “Police Bastards”…
Dok je NIYAZOV nastupao, publike je bilo malo više nego na autobuskim stanicama ovih dana, kada su redukovali autobuski prevoz u Novom Sadu, ali se do kraja koncerta broj gledalaca uvećao do trocifrene brojke što je po meni ipak premalo za bilo koji koncert u kojem nastupaju dva strana i dva “lokalna” ne tako nepoznata benda.
Posle pola sata NIYAZOVA, dobili smo pola sata DISHONORA, crust, d-beat ekipe iz Grčke, četvorke koja me je “udavila“ svojim monotonim i jednoličnim nastupom. Dobro uvežbani, ali bez imalo kreacije, svaka pesma mi je zvučala isto, bubnjar je celu svirku udarao isti ritam, zakivao je eksere na keca, a kada sam se požalio jednom od organizatora svirke, prekorno me pogledao i rekao: “Ćuti, to mu je posao”. Ne bih da budem grub i da omalovažavam tuđi rad i to što se meni nisu dopali ne znači da neću napisati da je bilo i onih koji su se penjali na ogradu, igrali pogo i napravili par “šutki”, istina, uglavnom bezuspešnih jer su se brzo prekidale, usled nedostatka ljudi spremnih za takvu vrstu zabave.
Nakon grčke braće, nastupio je predstavnik “osječko – novosadske županije”, SMRT RAZUMA. Zašto sam upotrebio baš ovaj pojam, neću vam sad objašnjavati, ali poznavaoci ovog benda znaju o čemu pričam. SMRT RAZUMA je u poslednje vreme već svirao nekoliko puta u Novom Sadu, pa sam primetio i nekoliko fanova koji su znali svaku reč koju je u mikrofon urlao Kruno, frontmen benda. Odsvirali su ceo novi album “Nova Era Mraka” sa kojeg su mi se poprilično dopali “Bombe naše, žrtve vaše” i “ Lomite nam kosti” kao i “Metak u čelo” sa jednog od ranijih izdanja (čitaj, demo snimka iz 2018.). Kao i svi ostali bendovi, i oni su imali primedbi na zvuk pa je usledilo nekoliko intervencija tonca da bi se isti malo popravio. Moj ukupni utisak je da je bio poprilično šupalj, a razlog je sigurno bio nedostatak publike, pa je poluprazna sala čudno odzvanjala. Ali , to je stara rak-rana ovog prostora, to znaju svi koji su u Fabrici bili više od nekoliko puta…
 |
| galeriju sa sinoćnjeg koncerta možete pogledati ovde |
Zapamtio sam da su mi se više od ostalih dopale “Necropolis” i “Death Of Speech” (pevač je najavljivao svaku) a sam završetak koncerta, možda poslednje 2-3 pesme nisam ispratio jer sam “dečko s periferije” (što bi rekao Miki Solus) i morao sam da požurim na poslednji bus. Tako da vam ne mogu reći da li su izašli i na BIS.
Sve u svemu, pamtim i bolje koncerte u ovom prostoru. Sinoć se jednostavno dosta toga nije posložilo ili jednostavno, ja nisam bio dovoljno raspoložen. Da li je količina popijenog piva kriva za to (čitavo jedno, Staropramen) ne znam, ali, nije kliknulo, i to je to…
Znam da će neki pri čitanju ovog izveštaja reći: “Koji si krasni i dolazio?” ali verujem da je poštenije da napišem istinu i kako sam se stvarno osećao i proveo nego da pišem nezaslužene hvalospeve. Moje lično mišljenje je da je baš ta “politička korektnost” i običaj “nezameranja” dosta krivo za stanje na alternativnoj sceni. A ono nije baš bajno i sjajno. Treba reći istinu i kad nije svetla. Naravno, argumentovano…
…A opet, ko sam ja, samo jedan od stotinu, ok, jedan od 120-130 posetilaca sinoć. Pitao sam jednog momka pored mene, koji je čitavo veče skakao i pevao, bez razlike koji je bend bio na stejdžu, kako se provodi, a on mi je bez razmišljanja rekao: “Brate, jebeno je super! Ludo!”
A to je najbitnije, zar ne?
Zoran Popnovakov
galeriju sa sinoćnjeg koncerta možete pogledati ovde