Vartra uživo u Zappa bazi: Atavistički trans | IZVEŠTAJ
Helly Cherry
„Nemoj da me dodiruješ.“
Izustila je dok smo ležali u lokvi od mokraće na podu ženskog toaleta, gde smo dočekali poslednje taktove poslednje pesme oduzetih udova.
„Ravno polje žao mi je na te, ravno polje otiđe niza te.“
Još je dopirala inkantacija sa bine, ista ona koja nas je i srušila tamo.
„Znam sve, razumeo sam.“
Odvratih joj blago uplašenim glasom.
„Nemoj ništa da govoriš, samo budi tu“, nadovezala se.
„Ostaše mi oba oka moja, gledajući niz ravnine tvoje.“
„Ćutim. Volim te. Proći će.“
Vartra nas je uvukla u atavistički „dum“ trans, odvukla nam duše iz tela u neslućene ponore koji se prostiru „u“ i „nad“ nama, pa sve do duboko u prošlost do samih korena onoga od čega smo sazdani, mi, deca južnih i istočnih liminalnih prostora, brodolomnici, izgnanici, neznabošci u potrazi za svojim dušama; oprala ih, ponovo vratila u tela, udahnula život nazad i snagu u udove, snagu dovoljnu da provedemo ceo after plešući i slaveći uzet pa ponovo vraćeni život, pročišćen, nov.
Da, ovo je definitivno bio jedan od onih koncerata koji te puknu pravo u srž i proganjaju te još dugo nakon i samo želiš sve opet i opet, iako si jedva preživeo to iskustvo, neki od nas i bukvalno. Deco, recite drogama ne, Vartra je sama po sebi dovoljna psihoaktivna sonična supstanca da vas izmesti iz stvarnosti u drevne svetove i učini da na svojoj koži ostetite kosmogonijske patnje i radosti rastrojstva i ponovnog sakupljanja u tački postojanja.
Tako se završilo. A počelo je nerviranjem i anksioznošću. Prosto nismo navikli da gledamo ovakav bend u uslovima tako masovne posete najšarenolikije moguće publike, već na mir i pobožnost koji recimo krase njihove nastupe na Rtnju, jer ja upravo tako zamišljam njihov idealni nastup – svi su jedno sa muzikom i vlada muk. Ovde je huk od čavrljanja često bivao jači od muzike u tihim deonicama, te mi je u glavi bila samo misao – hoćete li prokleto umuknuti već jednom i prestati da se vrzmate svuda okolo i hoće li ova konobarica što kruži non-stop prestati da mi nabija tacnu u facu. No, izgleda da su Vartra u međuvremenu zaista postali atrakcija koja prevazilazi zabran kulta šireći svoje ruke ka svetu. Ako je tako, drago mi je zbog toga i ako neko to zaslužuje ovde, to su upravo oni. Mi smo im već svakako širom otvorili svoja mračna srca. Od polovine koncerta smo potpuno skliznuli u trans i više nam nije bilo važno ni gde smo, ni šta smo, ni ko smo. Bili smo jedno sa njima šestoro na bini u duhovnom orgijanju i jednom plesnom vatrenom stihijom pride u podnožju iste.
Predstavili su nam svoja prva dva albuma, „Luna Nouă“ i aktuelni „Basma“, u sasvim sigurno najuspelijoj fuziji „world“ muzike nastaloj na ovim prostorima ikada. Trijumf njihove zvučne i vizuelne estetike bio je veličanstven, a odigrao se upravo tu, u prepunoj Zappa bazi, 10. marta, na obali Save, a mi smo mu bili svedoci. Podršku su dali DJ Tebra i DJ Tippstrip zaduženi za after koji kulminirao remiksom Vartrine kompozicije „Ravno polje“.
Aleksandar Petrović
Izustila je dok smo ležali u lokvi od mokraće na podu ženskog toaleta, gde smo dočekali poslednje taktove poslednje pesme oduzetih udova.
„Ravno polje žao mi je na te, ravno polje otiđe niza te.“
Još je dopirala inkantacija sa bine, ista ona koja nas je i srušila tamo.
„Znam sve, razumeo sam.“
Odvratih joj blago uplašenim glasom.
„Nemoj ništa da govoriš, samo budi tu“, nadovezala se.
„Ostaše mi oba oka moja, gledajući niz ravnine tvoje.“
„Ćutim. Volim te. Proći će.“
 |
| foto: Marko Popović, Zappa Baza |
Da, ovo je definitivno bio jedan od onih koncerata koji te puknu pravo u srž i proganjaju te još dugo nakon i samo želiš sve opet i opet, iako si jedva preživeo to iskustvo, neki od nas i bukvalno. Deco, recite drogama ne, Vartra je sama po sebi dovoljna psihoaktivna sonična supstanca da vas izmesti iz stvarnosti u drevne svetove i učini da na svojoj koži ostetite kosmogonijske patnje i radosti rastrojstva i ponovnog sakupljanja u tački postojanja.
Tako se završilo. A počelo je nerviranjem i anksioznošću. Prosto nismo navikli da gledamo ovakav bend u uslovima tako masovne posete najšarenolikije moguće publike, već na mir i pobožnost koji recimo krase njihove nastupe na Rtnju, jer ja upravo tako zamišljam njihov idealni nastup – svi su jedno sa muzikom i vlada muk. Ovde je huk od čavrljanja često bivao jači od muzike u tihim deonicama, te mi je u glavi bila samo misao – hoćete li prokleto umuknuti već jednom i prestati da se vrzmate svuda okolo i hoće li ova konobarica što kruži non-stop prestati da mi nabija tacnu u facu. No, izgleda da su Vartra u međuvremenu zaista postali atrakcija koja prevazilazi zabran kulta šireći svoje ruke ka svetu. Ako je tako, drago mi je zbog toga i ako neko to zaslužuje ovde, to su upravo oni. Mi smo im već svakako širom otvorili svoja mračna srca. Od polovine koncerta smo potpuno skliznuli u trans i više nam nije bilo važno ni gde smo, ni šta smo, ni ko smo. Bili smo jedno sa njima šestoro na bini u duhovnom orgijanju i jednom plesnom vatrenom stihijom pride u podnožju iste.
Predstavili su nam svoja prva dva albuma, „Luna Nouă“ i aktuelni „Basma“, u sasvim sigurno najuspelijoj fuziji „world“ muzike nastaloj na ovim prostorima ikada. Trijumf njihove zvučne i vizuelne estetike bio je veličanstven, a odigrao se upravo tu, u prepunoj Zappa bazi, 10. marta, na obali Save, a mi smo mu bili svedoci. Podršku su dali DJ Tebra i DJ Tippstrip zaduženi za after koji kulminirao remiksom Vartrine kompozicije „Ravno polje“.
Aleksandar Petrović