THE CLOVERFIELD PARADOX (2018) – Paradoks nakaradnog scenarija
Helly Cherry
Možda interesantnije od samog filma, isprva krštenog „The God particle“ jeste pitanje kako je ovaj treći nastavak franšize Kloverfild (koja je do sada dala jedan solidan „found futage monster“ film i jedan kondenzovani psiho Sf triler) završio na Netfliksu umesto u bioskopima za koje je očigledno pripreman.
Međutim, odgovor na to pitanje je vrlo jednostavan jednom kada se film odgleda, i kada se sabere sudbina sličnih boksofis razočerenja iz 2017. Naime, film koji nebično podseća na „Life“, „Event horizont“ i čak i „Sunshine“ (dakle u pitanju je jedan svemirski triler) verovatno nije mogao bolje u bioskopima da prođe od svih navedenih naslova, te je brže bolje prodat striming servisu za utrošeni budžet da se ne bi blamirao pred osvetoljubivom publikom, što nezasitog producenta Dž. Dž. Abramsa neće sprečiti da blagosilja pop kulturu i četvrtim nastavkom. Ovom filmu, pre svega, fali identitet. Zamišljen je kao neka vrste poveznice između prva dva filma koja treba da obasni i poveže invaziju vanzemaljaca i kojekavih karakondžula na Zemlju sa onim što se ovde dešava, a to je da internacionalna posada (diretna krađa iz druge Odiseje) odlazi u svemir ne bi li rešila svetsku krizu (direktna krađa iz Interstelara) i tamo putem bozonskog ubrzivača čestica otvori proceop između dimenzija (indirektna krađa iz Event horizonta) ne bi li na samom brodu počela jedna opštepoznata „ko će prvi da baci kašiku“ papazjanija maznuta što iz Elijena što iz Life-a.
Dakle, nigde originalne ideje, samo loše svezani dronjici uspešnjijih naslova, što je šteta jer je priča o sudaru dve dimenzije na jednom svemirskom brodu, uz solidnu internacionalnu postavu koju smo dobili, pružala mnogo potencijala za jedan zonosumrakovski ako ništa ono bar napeti triler sa dosta neočekivanih preokreta. Ovako, dobili smo film koji nema jasno utemljenje niti stilski identitet, osim par polubizarnih scena koje su presečene pokušajima još bizarnijeg humora. Ovim filmom nit je Kloverfild franšiza dobila zadovoljavajući konkluziju prva dva filma, niti je kao nezavisni svemirski triler gledaocima pružio bilo šta novo što već nisu videli makar tri-četiri puta pre toga.
Dakle, nigde originalne ideje, samo loše svezani dronjici uspešnjijih naslova, što je šteta jer je priča o sudaru dve dimenzije na jednom svemirskom brodu, uz solidnu internacionalnu postavu koju smo dobili, pružala mnogo potencijala za jedan zonosumrakovski ako ništa ono bar napeti triler sa dosta neočekivanih preokreta. Ovako, dobili smo film koji nema jasno utemljenje niti stilski identitet, osim par polubizarnih scena koje su presečene pokušajima još bizarnijeg humora. Ovim filmom nit je Kloverfild franšiza dobila zadovoljavajući konkluziju prva dva filma, niti je kao nezavisni svemirski triler gledaocima pružio bilo šta novo što već nisu videli makar tri-četiri puta pre toga.
Slobodan Novokmet