SPIELBERG (2017) – Dokumentarac o krojaču snova
Helly Cherry
„Spilberg“ je dokumentarac kuće HBO o jednom od svakako najpoznatijih, najkomercijalnijih i, ne bi bilo suludo reći, najuticajnijih živih reditelja – Stivenu Spilbergu, i to dokumentarac koji traje dva i po sata, a ostavlja te u osećaju polupraznine, jer se stiče utisak da je o mnogim temama tek zagrebano po površini, a nekih se nije ni dotaklo.
To je samo dokaz jedne skoro nepregledne i bogate karijere pune ikoničnih filmova o kojoj bi umesnije bilo snimiti seriju. Film pokušava gotovo sve – da kroz kombinaciju intervjua što sa Spilbergom što sa njegovim kolegama (od De Palme preko Skorsezija do Henksa) i arhivskih i drugih snimaka dokuči tajnu uspeha ovog velikog reditelja tako što razmontirava procese nastanka nekih od njegovih velikih filmskih hitova (od „Ajkule“, preko „Bliskih susreta“ do „Šindlerove liste“, kojoj posvećuje najviše vremena), ali istovremeno i psihoanalitički analizirajući njegove porodične, verske i druge traume. Pokušat je presek Spilbegove plodonosne karijere (na koju je isprva uticao veliki Dejvid Lin) ukršten sa prelomnim događajima iz njegovog privatnog života koje tumači sam Spilberg, videći razvod svojih roditelja, ali i jevrejsku religiju kao dve ključne tačke koje su oblikovale njegov karakter i prelomile da se sa tim temema i kroz svoje filmove na neki način obračunava. Iako većina sagovornika o Spilbergu govori izuzetno pohvalno, tek pomalo udelivši i koje zrnce kritike, stiče se utisak da se moglo biti i malo stroži prema nekim njegovim radovima, a intencionalno se u te svrhe neki filmovi (kao npr. „Hook“ ili „Always“) potpuno u analizi zanemaruju.
Međutim, film pruža zadovoljavajuć uvid u nepredvidljivi um Stivena Spilberga pokazujući nam ovog raznovrsnog reditelja kao čoveka rođenog sa filmskom kamerom u glavi, darovitog i izvorno talentovanog samoukog filmskog pripovedača kome je film „maternji jezik“ i koji filmskim narativom, bez neke formalne škole, vlada kao od šale, vešto kombinujući sentimentalni eskapitazam svojih komercijalnijih filmova sa izazovnijim temama koje tumače i preispituju teme kao što je dekonstrukcija porodice, holokaust ili ratna razaranja. Iako je Spilberg gotovo samostalno (uz malu Lukasovu pomoć) utabao staze komercijalnog Holivuda kakvog znamo danas (što mu neki i zameraju), istina je da bi bez filmografije ovog autora bilo mnogo praznine u raznim filmskim srcima i mnogim veselim detinjstvima.
Međutim, film pruža zadovoljavajuć uvid u nepredvidljivi um Stivena Spilberga pokazujući nam ovog raznovrsnog reditelja kao čoveka rođenog sa filmskom kamerom u glavi, darovitog i izvorno talentovanog samoukog filmskog pripovedača kome je film „maternji jezik“ i koji filmskim narativom, bez neke formalne škole, vlada kao od šale, vešto kombinujući sentimentalni eskapitazam svojih komercijalnijih filmova sa izazovnijim temama koje tumače i preispituju teme kao što je dekonstrukcija porodice, holokaust ili ratna razaranja. Iako je Spilberg gotovo samostalno (uz malu Lukasovu pomoć) utabao staze komercijalnog Holivuda kakvog znamo danas (što mu neki i zameraju), istina je da bi bez filmografije ovog autora bilo mnogo praznine u raznim filmskim srcima i mnogim veselim detinjstvima.
Slobodan Novokmet