Legendarni omoti albuma: „...And Justice For All“
Helly Cherry
Srušena i polomljena statua Pravde (Lady Justice) koju konopcima vuku ka zemlji dok na sve strane lete dolari sa tasova njene vage - nezaboravna je grafički prilagođena fotografija na četvrtom albumu "...And Justice For All" benda Metallica. Sam naziv ispisan je na omotu kao grafit. Album je objavljen 7. septembra 1988.
Statua personifikuje snažnu poruku o socijalnoj, političkoj i pravnoj nepravdi koju je bend Metallica progurao kroz pesme.
Koncept omota albuma osmilili su Lars Ulrih i Džejms Hetfild. Ideju su izložili umetničkom direktoru Rodžeru Gormanu. On i njegov brat Stiven koji je 1988. radio kao ilustrator u Minhenu, napravili su osnovu dizajna koji se zasnivao na Stivenovoj fascinaciji kipom "Lady Justice" (Justicia) koji se nalazi na Römerplatzu u Frankfurtu, u Nemačkoj.
Napravljena je fotografija kipa koji je tresnuo na beton, a sa dolarima koji lete na sve strane postignut je efekat prenosa rušenja uživo. Momci iz benda bili su oduševljeni paletom boja sa dolara, ali su želeli da dodaju sirovost fotografiji, delimično obnažujući "gospu" (što je bilo i poigravanje sa politikom diskografskih kuća koje u tim kasnim 80-tima nisu blagonaklono gledali na golotinju, a pošto je na fotografiji bila replika jednog umetničkog dela, pustili su da omot prođe "ispod radara"). Tražili su i konopce zbog ideje o pravdi koja je sputana koristoljubljem, pravdi koju razvlači ko kako hoće, pravdi koja je obesmišljena korupcijom - najvećim društvenim zlom.
Pravde nema tamo gde se vode ratovi, gde je društvo autokratsko i tiransko, gde je politika u službi pojedinaca koji se bezobrazno i pokvareno bogate dok građani grcaju u dugovima, kreditima, tamo gde je cenzura, gde ućutkuju, hapse i ubijaju novinare, gde se istina izokreće, istorija prekraja, gde je socijalni raskol toliki da su ulice zatrpane beskućnicima i prosjacima, a u restoranima sa bizarnim, preskupim jelima hrane se umišljeni bogataši slepi za potrebite i nemoćne.
Pravdu može da potražuje samo onaj sa punim džepom, angažujući skupe advokate, a ti, sirotinjo, nemoj ni da pomišljaš da ćeš na sudu dobiti bilo šta osim, najčešće, kupljene presude od strane bogatog tužitelja ili bogatog optuženog. Ne mora ni biti bogat - dovoljno je da se obrati nekom tamo kumu, bratu, stricu, tetki, švalerki ili švaleru koji drži Gospu Pravdu za jedan od ovakvih konopaca, pa da mu se predmet "sredi".
Čast onim retkim, nepotkupljivim advokatima i sudijama. E, oni najbolje znaju kako je živeti u društvu koje Pravdu doživljava kao seksualnu radnicu. Za Pravdu ne znaju ona deca koju vlade vode u ratove koje su zakuvali da bi se još više bogatile, a kad se vrate, često obogaljeni i još češće psihički rastrojeni, te vlade ih zanemare, daju im crkavicu koju troše na preskupe zdravstvene tretmane.
U Americi nastavnici još uvek podižu decu pre nastave, svakog dana, da se zakunu na vernost otadžbini i zastavi. I dok svečano izgovaraju: "...jedna nacija pred Bogom, nedeljiva, sa slobodom i pravdom za sve!" neki tamo Flojd ugušiće se pod đonom policijskog autoriteta, a neki će tinejdžer uzeti automatsku pušku svog oca ili dede, i pobiti deo razreda. I svi će kriviti hevi metal i rok muziku, svi će kriviti igrice, ali se neće potruditi da iskorene vršnjačko nasilje, neće regulisati zakone o kupovini i nošenju oružja i da dalje ne ulazim u ove preteške nepravde jer mi je mučno. Sve me to tako uznemiri.
Ali! Umetnost i treba da uznemiri. Iako se Metallica nije baš nešto gurala u redove kritičara politike njihove zemlje i one na globalnom nivou, album"...And Justice for All" je i te kako vredna politička protestna nota.
Na ovom mračnom albumu osvanule su pesme:
"Blackened"
"...And Justice for All"
"Eye of the Beholder"
"One"
"The Shortest Straw"
"Harvester of Sorrow"
"The Frayed Ends of Sanity"
"To Live is to Die"
"Dyers Eve"
Mala zanimljivost:
"Pledge of Allegiancea" je zakletva koju je napisao američki ministar Frensis Belami, objavljena u "The Youth's Companion" 8. septembra 1892. Iz nje dolazi fraza "and justice for all" koja je izmenjena nekoliko puta. Tokom Drugog svetskog rata, držanje ruke prilikom izgovaranja zakletve previše je ličilo na nacistički pozdrav, pa je stav promenjen i sada se dlan desne ruke drži na srcu.
Zanimljivost dva:
Statua Gospe Pravde među fanovima Metallice poznata je kao "Doris" i njena replika bila je deo scenskog nastupa benda tokom prve turneje 1988.
Statua personifikuje snažnu poruku o socijalnoj, političkoj i pravnoj nepravdi koju je bend Metallica progurao kroz pesme.
Koncept omota albuma osmilili su Lars Ulrih i Džejms Hetfild. Ideju su izložili umetničkom direktoru Rodžeru Gormanu. On i njegov brat Stiven koji je 1988. radio kao ilustrator u Minhenu, napravili su osnovu dizajna koji se zasnivao na Stivenovoj fascinaciji kipom "Lady Justice" (Justicia) koji se nalazi na Römerplatzu u Frankfurtu, u Nemačkoj.
Pravde nema tamo gde se vode ratovi, gde je društvo autokratsko i tiransko, gde je politika u službi pojedinaca koji se bezobrazno i pokvareno bogate dok građani grcaju u dugovima, kreditima, tamo gde je cenzura, gde ućutkuju, hapse i ubijaju novinare, gde se istina izokreće, istorija prekraja, gde je socijalni raskol toliki da su ulice zatrpane beskućnicima i prosjacima, a u restoranima sa bizarnim, preskupim jelima hrane se umišljeni bogataši slepi za potrebite i nemoćne.
Pravdu može da potražuje samo onaj sa punim džepom, angažujući skupe advokate, a ti, sirotinjo, nemoj ni da pomišljaš da ćeš na sudu dobiti bilo šta osim, najčešće, kupljene presude od strane bogatog tužitelja ili bogatog optuženog. Ne mora ni biti bogat - dovoljno je da se obrati nekom tamo kumu, bratu, stricu, tetki, švalerki ili švaleru koji drži Gospu Pravdu za jedan od ovakvih konopaca, pa da mu se predmet "sredi".
Čast onim retkim, nepotkupljivim advokatima i sudijama. E, oni najbolje znaju kako je živeti u društvu koje Pravdu doživljava kao seksualnu radnicu. Za Pravdu ne znaju ona deca koju vlade vode u ratove koje su zakuvali da bi se još više bogatile, a kad se vrate, često obogaljeni i još češće psihički rastrojeni, te vlade ih zanemare, daju im crkavicu koju troše na preskupe zdravstvene tretmane.
U Americi nastavnici još uvek podižu decu pre nastave, svakog dana, da se zakunu na vernost otadžbini i zastavi. I dok svečano izgovaraju: "...jedna nacija pred Bogom, nedeljiva, sa slobodom i pravdom za sve!" neki tamo Flojd ugušiće se pod đonom policijskog autoriteta, a neki će tinejdžer uzeti automatsku pušku svog oca ili dede, i pobiti deo razreda. I svi će kriviti hevi metal i rok muziku, svi će kriviti igrice, ali se neće potruditi da iskorene vršnjačko nasilje, neće regulisati zakone o kupovini i nošenju oružja i da dalje ne ulazim u ove preteške nepravde jer mi je mučno. Sve me to tako uznemiri.
Ali! Umetnost i treba da uznemiri. Iako se Metallica nije baš nešto gurala u redove kritičara politike njihove zemlje i one na globalnom nivou, album"...And Justice for All" je i te kako vredna politička protestna nota.
Na ovom mračnom albumu osvanule su pesme:
"Blackened"
"...And Justice for All"
"Eye of the Beholder"
"One"
"The Shortest Straw"
"Harvester of Sorrow"
"The Frayed Ends of Sanity"
"To Live is to Die"
"Dyers Eve"
Mala zanimljivost:
"Pledge of Allegiancea" je zakletva koju je napisao američki ministar Frensis Belami, objavljena u "The Youth's Companion" 8. septembra 1892. Iz nje dolazi fraza "and justice for all" koja je izmenjena nekoliko puta. Tokom Drugog svetskog rata, držanje ruke prilikom izgovaranja zakletve previše je ličilo na nacistički pozdrav, pa je stav promenjen i sada se dlan desne ruke drži na srcu.
Zanimljivost dva:
Statua Gospe Pravde među fanovima Metallice poznata je kao "Doris" i njena replika bila je deo scenskog nastupa benda tokom prve turneje 1988.
Tatjana Smiljanić