I evo nas u „drugom poluvremenu“ druženja sa Stripburger revijom. Prošli put smo pisali o sjajnom jubileju ali prethodni broj nije bio okrenut ovom nesumnjivom uspehu. Možda zato što je sadržaj prikupljan ipak znatno ranije.

Slavlje počinje već na naslovnoj na kojoj vas dočekuje DJ Cat Gosshi japanskog autora Harukičija a na zadnjoj korici možete videti kako se mačak proveo na kraju. Ovoga puta ekipa je napravila zanimljivu foru te broj i ima „slavljeničku notu“. Naime, ekipa već duže vreme sarađuje sa svojim letonskim kolegama koji rade magazin pod nazivom „Kuš!“. Taj magazin sam upoznao upravo preko Stripburger ekipe u jednom od prošlih brojeva. Prošle godina obe revije su proslavile rođendan – slovenačka 30., letonska 15. Otud su rešili da David Šliter iz „Kuša“ bude gost-urednik ovog broja dok je Stripburger ekipa uredila „Kuš!“.

Ne znam da li je do Davida, ali ovo izdanje donosi još alternativniji izraz i ohrabruje mišljenje mnogih andergraund strip autora (Wostoka na primer) da bi svako trebao stripom da pokuša da se bavi ako to želi. Čak i ako ne zna da crta. To nam na neki način sugeriše i sam David u svom uvodniku. Ako se prethodni bavio strip kritikom, ovaj daje 10(+1) koraka kako možete doći do svog stripa. Put nije lak, ali ne mora biti ni težak. Bitno je samo da uporno radite na sebi i „crtajte, crtajte, crtajte...“.

Kao i prošli, i ovaj broj donosi dobru foru na drugoj i pretposlednjoj strani. U pitanju su društvene igre. Ali zaista. Posebno ova na drugoj strani koja se može igrati pomoću dugmića i novčića. Treba stići od tačke A do tačke B sa više različitih putanja. Malo sreće, malo taktike. Jednostavna je a zabavna. Do te mere da smo stranicu skenirali, odštampali i sada igramo po kući.

poslednja dva broja u našoj redakciji
Malopre smo govorili o jednostavnosti crteža. To se možda najbolje ogleda u stripovima koje potpisuju Disa Wallander i Evangelos Androutsopoulos. Kada je o stripovima reč, priča mi je uvek bila bitnija. Lakše bih podneo loše nacrtanu dobru priču nego odlično nacrtanu lošu priču. Ovakav pristup je čak i mene ohrabrio u jedan (ipo) strip izlet. A to je valjda i poenta.

Kada je reč o tekstualnom delu ovog broja, čini mi se po prvi put (posle dužeg vremena?) se pojavljuje rubrika Profil. Ovoga puta predstavljen je škotski autor Malcy Duff koji se pored stripa bavi muzikom i čovek je – terapeut. Da li je strip i dalje vid njegove lične terapije, vrlo verovatno jer svima nam je potreban „ventil“. Lik i dalje radi kao nekada, tuš, pero, drveni sto. Ništa kompjuter. Njegov rad najbolje ilustruje „dodatak“ koji je ovoga puta u potpunosti ispunjen Malcy-jevim radovima. Intervju je ovoga puta urađen i sa finskim kolektivom Kutikuti koji postoji još od 2005. i izmešu ostalog izdaje magazin Kuti. Razgovor nudi ne samo uvid u njihov rad već u finsku strip scenu, njen razvoj i promene koje su se desile u poslednjih 15-tak godina kao izazove sa kojima se suočavaju.

Volim specijalna izdanja Stripburgera. Na neki način sam to i dobio sa ovim brojem. 80-ica je još uvek sveža i aktuelna i čini mi se da marta meseca obično otvaraju konkurs za naredni broj. Pa je eto prilika da pročitate uvodnik, odvažite se i pošaljete neki svoj rad. Ko zna, možda u nekom od sledećih osvrta baš na vaš rad obratimo pažnju.

Apdejt: Nakon zaključenja i objavljivanja ovog priloga u redakciju je pristigla i vest Stripburger ekipe u kojoj navode da je pripremljeno posebno i vanredno slavljeničko izdanje "Dirty thirty: Thirty years of making scene". Radi se o specijalnom izdanju na preko 300 strana (i 70 autora) koje donosi neke od najboljih stripova objavljenih u prethodnih 30 godina.