Džek Keruak je, stekavši veliku slavu nakon objavljivanja romana „Na putu“, bio na ivici nervnog sloma, pa je rešio da se povuče u kolibu u Big Suru na obali Kalifornije. Ravnodušan prema onome što mu su mu ogromna zemlja i njena divlja priroda imale da ponude, pribegao je ponovo svom omiljenom demonu – alkoholu.

Keruakov stilski najzreliji roman „Big Sur“ u kojem se njegov književni alter ego Džek Diluz bori sa sumnjom, alkoholom i željom za samouništenjem, njegovo je najličnije i najiskrenije delo. To je ujedno i portret čitave jedne generacije u američkoj kulturi druge polovine 20. veka.

Kako su prolazile godine, kako se Keruakovo iskustvo menjalo, tako se menjao i njegov slobodan stil. Na početku drzak, raspojasan, bezobziran, frenetičan, s vremenom postaje poetičan, autorefleksivan, izuzetno slikovit i asocijativan odraz veoma ličnih doživljaja sveta, njegove lepote i sopstvenog bola. Ovaj roman u potpunosti odražava piščevo unutrašnje i književno sazrevanje.