300: USPON CARSTVA (2014) – 300 mu usporenih kadrova
Helly Cherry
Da ne zna bolje, čovek bi lako mogao da pomisli da je ono „300“ iz naslova lukav način da se saopšti koliko je kadrova u ovom filmu snimljeno u „sloumoušunu“. Međutim, nakon odgledanog filma shvatićete da ta cifra ni izbliza ne dočarava broj kadrova u kojima pratimo usporeno kretanje ljudi i predmeta, a kada bi se svi usporeni snimci sveli na normalno trajanje, ceo film bi verovatno trajao 22 minuta.
Ali, avaj, to je neizbežno nasleđe Zaka Snajdera i njegovog velikog hita „300: Bitka kod Termopila“ iz 2006. koji najzad, malo kasno po Holividskim standardima, ipak dobija svoj „nemogući“ nastavak u vidu naslova „300: Uspon carstva“. „Nemogući“ zato što svi znamo kako je ponosni spartanski kralj Leonida završio kod Termopila izabravši „carstvo nebesko“ i samim tim nije bio u prilici da se pojavi u nastavku, osim ako neko nije planirao da priču obogati i misticizmom oživljavanja obezglavljenog tela. Ne, producenti i scenaristi naslova „Uspon imperije“, na čelu sa Zakon Snajderom, odlučili su se da načine poslednji napor moždanih ćelija i ovaj nastavak učine koliko-toliko opravdanim i ne pukom prepisivačkom praksom prvog dela.
„Uspon carstva“ uspeva u dve stvari a to je da nekim čudom opravda svoje postojanje, a da pritom stilski i atmosferski ostane više nego veran stripovskom predlošku originala. On u isto vreme postiže da se distancira od prethodnika dovoljno da bi bio percepiran kao samostalan film (za razliku od „Mamurluk u Vegasu“ nastavaka koji izgledaju kao kopija kopije), a u isto vreme održi neophodnu kariku sa prethodnikom. Ovaj put u centru zbivanja su događaji koji su se tobože odigravali naporedo sa bitkom iz prvog dela, između Grka koje prevodi Temistokle i drugog kraka persijske vojske kojim zapoveda neustrašiva Artemizija. Ceo sukob se odvija na moru, uz dovljno akcije prsa u prsa, prolivene krvi i odsečenih udova da vam presednu kokice u bioskopu, ali i uz dovoljno taktičnog nadmudrivanja, dugih prikosnih pogleda preko palube i ratnog bodrenja da vam dođe da odgledate „Boj na Kosovu“ posle toga. U pozadini bitke na moru, koja poprima sve razmere epskog sukoba, možemo da načujemo šta se dešava kod Termopila gde Leonida i Ksersk vode naporednu bitku, čime se dva filma vezuju u čvor.
Iako bi celom narativnom postupku dobrodošao još pokoji sporedan lik od krvi i mesa, a ne samo od mesa za statiranje strelama i sabljama, ipak osveženje je što u nastavku imamo čak dva lika solidno postavljena na svoje noge. To su grčki moreplovac i vojskovođa Temistokle čije ubistvo persijskog cara Darija i primorava Persijnce da krenu u odmazdu nad Grčkom. Iako ima harizmu fioke za čarape, australijski glumac Salivan Stejplton daje sve od sebe da Temistokla učini verodostojnim vojskovođom i prepredenim taktičarom koji je celog života znao samo za rat, ali ostaje blagi žal što filmom u ovoj ulozi nije dominirao ipak neko jače i upečatljivije harizme. S druge strane, film profitira na ženskom antagonisti Artemiziji u izvođenju začudne Eve Grin. Artemizija jedina u filmu dobija zaokruženu priču i valjanu motivaciju, a Eva Grin je portertiše kao neustrašivu, skoro bezdušnu vojnikinju neporecivog autoriteta, grubosti i požrtvovanosti. Njena pojava ujedno je najupečatljivija u filmu i u isto vreme najveća njegova prednost koja mu daje sopstvenost i samostalnost.
S druge strane, svi omiljeni segmenti prvog dela su tu, a reditelj Noam Muro ne ispušta dizgine koje je Zak Snajder pre njega držao. Tu je prepoznatljiva stilizacija preneta na morske bitke, mračna, zlokobna atmosfera koja pokazuje da ceo film dan uopšte nije svanuo i očekivani špricaji digitalizovane krvi svukud po ekranu. Tu je i upečatljiva bodra muzika i neobični kostimi koji pokazuju istančan persijski osećaj za modu (kao da danas ne znamo da kvalitetan tekstil dolazi iz tih krajeva). Zaključak je da „300: Uspon carsta“ neće razočarati ljubitelje prvog dela i da će im ponuditi dosta novih elemenata kojima mogu da zadovolje svoj um naštelovan na estetiku video igrica i stripova, od kojih bismo pre svega izdvojili dobro portertisan lik glavnog zlikovca. Naravno, nabrajati mane ovom ostvarenju moglo bi da dođe u obzir samo u onoj situaciji u kojom bismo se složili da je u pitanju film, međutim pošto je u pitanju oživljena stripovska većim delom kompjuterski generisana dečačka fantazija, celokupan utisak je bliži povoljnom, nego odbojnom.
Ali, avaj, to je neizbežno nasleđe Zaka Snajdera i njegovog velikog hita „300: Bitka kod Termopila“ iz 2006. koji najzad, malo kasno po Holividskim standardima, ipak dobija svoj „nemogući“ nastavak u vidu naslova „300: Uspon carstva“. „Nemogući“ zato što svi znamo kako je ponosni spartanski kralj Leonida završio kod Termopila izabravši „carstvo nebesko“ i samim tim nije bio u prilici da se pojavi u nastavku, osim ako neko nije planirao da priču obogati i misticizmom oživljavanja obezglavljenog tela. Ne, producenti i scenaristi naslova „Uspon imperije“, na čelu sa Zakon Snajderom, odlučili su se da načine poslednji napor moždanih ćelija i ovaj nastavak učine koliko-toliko opravdanim i ne pukom prepisivačkom praksom prvog dela.
Iako bi celom narativnom postupku dobrodošao još pokoji sporedan lik od krvi i mesa, a ne samo od mesa za statiranje strelama i sabljama, ipak osveženje je što u nastavku imamo čak dva lika solidno postavljena na svoje noge. To su grčki moreplovac i vojskovođa Temistokle čije ubistvo persijskog cara Darija i primorava Persijnce da krenu u odmazdu nad Grčkom. Iako ima harizmu fioke za čarape, australijski glumac Salivan Stejplton daje sve od sebe da Temistokla učini verodostojnim vojskovođom i prepredenim taktičarom koji je celog života znao samo za rat, ali ostaje blagi žal što filmom u ovoj ulozi nije dominirao ipak neko jače i upečatljivije harizme. S druge strane, film profitira na ženskom antagonisti Artemiziji u izvođenju začudne Eve Grin. Artemizija jedina u filmu dobija zaokruženu priču i valjanu motivaciju, a Eva Grin je portertiše kao neustrašivu, skoro bezdušnu vojnikinju neporecivog autoriteta, grubosti i požrtvovanosti. Njena pojava ujedno je najupečatljivija u filmu i u isto vreme najveća njegova prednost koja mu daje sopstvenost i samostalnost.
S druge strane, svi omiljeni segmenti prvog dela su tu, a reditelj Noam Muro ne ispušta dizgine koje je Zak Snajder pre njega držao. Tu je prepoznatljiva stilizacija preneta na morske bitke, mračna, zlokobna atmosfera koja pokazuje da ceo film dan uopšte nije svanuo i očekivani špricaji digitalizovane krvi svukud po ekranu. Tu je i upečatljiva bodra muzika i neobični kostimi koji pokazuju istančan persijski osećaj za modu (kao da danas ne znamo da kvalitetan tekstil dolazi iz tih krajeva). Zaključak je da „300: Uspon carsta“ neće razočarati ljubitelje prvog dela i da će im ponuditi dosta novih elemenata kojima mogu da zadovolje svoj um naštelovan na estetiku video igrica i stripova, od kojih bismo pre svega izdvojili dobro portertisan lik glavnog zlikovca. Naravno, nabrajati mane ovom ostvarenju moglo bi da dođe u obzir samo u onoj situaciji u kojom bismo se složili da je u pitanju film, međutim pošto je u pitanju oživljena stripovska većim delom kompjuterski generisana dečačka fantazija, celokupan utisak je bliži povoljnom, nego odbojnom.
Slobodan Novokmet