Zanimljiva godina je za nama što se tiče sveta devete umetnosti. Godina 2022. je u najmanju ruku specifična, ako se tako može reći. Posle nekoliko kovidnih godina koje su nas umnogome zamrzle u jednom spektru paničnih informacija i opšte izolovanosti, sada je došla godina u kojoj smo videli prvo olakšanje i vraćanje u kvazinormalu. Naravno, rat u Ukrajini i druge geopolitičke i planetarne ekonomske turbulencije su postale deo svakodnevice, pa o stvarnoj normalizaciji ne možemo ni govoriti. Ali, evo nas tu gde jesmo.


Od zanimljivosti – a ima ih na pretek – vredi istaći jedan događaj koji je podigao dosta prašine početkom godine. Naime, školski odbor u Tenesiju naredio je da se Špigelmanov „Maus“, kapitalno delo o užasima holokausta, izbaci iz školskih biblioteka zbog, kako se navodi, „nagosti u nekim delovima i osam(!) nedoličnih reči (čitaj: psovki)“. Tenesi je američka država koja se ne može podičiti svojim uzvišenim vrednostima, pa je tako pre četiri godine rezolucija kojom bi se osudio uspon neonacista i belih suprematista u ovoj državi, a o kojoj je trebalo da se diskutuje i glasa u nadležnom komitetu, oborena za čak 36 sekundi. Tako je priča o „Mausu“ dobila širi značaj i o njoj se naširoko pričalo u kontekstu politike, a niko normalan nije poverovao da je reč o, da prostite, paru sisa i nekoliko psovki.

S druge strane okeana, organizatori jubilarnog 50-og festivala u Angulemu su otkazali izložbu radova Bastijana Vivsa nakon što su dobili brojne peticije pa i nekoliko pretnji smrću. Vivs je, naime, optužen za mizoginiju, promociju dečje pornografije i silovanja, te su organizatori suočeni sa revoltom širokih razmera odlučili da ne provociraju javnost.

Sada na lepše teme. U okviru projekta „Kreativne Evrope“ organizovana je opsežna izložba mreže CAN (Comic Alliance Network) for Balkans u Muzeju stripa u Briselu, gde je uvaženo mesto imao i srpski strip pod pokroviteljstvom leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“. Ovim je na najbolji mogući način prezentovan strip iz regiona, pa i naš, kroz prizmu istorijskog razvoja ovog medija.

Naslovna 1. broja „The Riddler: Year one“
Još jedan stripski bum na sceni bio je i Stevan Subić. Za njega smo već znali da mu talenta i vizije ne manjka, ali kada je postao tema na svetskom nivou kao autor „The Riddler: Year one“ uz Pola Danoa koji je i najnoviji filmski Zagonetač, čini se da za njega granica ne postoji. Izložba u Zrenjaninu posvećena ovom njegovom projektu je jedno vreme bila tema broj jedan na našoj sceni, kao i albumi Tarzana i Konana koje je objavio Makondo.

Još jedna svetska zanimljivost jeste što se i Spajdermen pridružio grupi rekordnih aukcija (opet). Ovog puta reč je o tabli Majka Zeka koja je u januaru prodata za rekordnih 3,36 miliona dolara. Reč je o tabli iz „Tajnih ratova“ #8, na kojoj prvi put vidimo Spajdija u čuvenom crnom kostimu, za koji ćemo dosta kasnije saznati da je simbiot Venom.

U filmskom svetu je 2022. bila dosta mlaka. Posebno kod Marvela koji je izbacio dosta blamantnih naslova poput nastavaka Tora i Doktora Strejndža, kao i nešto bolji Crni Panter 2, koji bi još i prošli kao doza usputne zabave da nije i She-Hulk serije koja nam je otkrila da do dna još može da se kopa. Ni DC se nije proslavio, mada je novi „Betmen“ zaista solidno urađen. „Crni Adam“ je pak otišao u marvelovskom smeru, uz karakterističnu glumu Roka, u odnosu na koju bi i steni sa Jadrana trebalo dati Oskara. Zanimljivo je da je verovatno najbolji stripski film u 2022. došao baš iz kuhinje Marvela, a o njemu malo ko da je reč prozborio. Reč je svakako o „Werewolf by Night“, crno-belom striming ostvarenju od sat i frtalj koje bih preporučio svakome da se podseti zašto su stripovi savršena stvar kao inspiracija za film.

Nažalost, lista autora koji su nas ove godine zauvek napustili nije kratka. Pored Krambove višedecenijske saputnice Aline, koja iza sebe ima zavidnu samostalnu karijeru u andergraund stripu, tu su i Nil Adams, Džordž Perez, Žan-Klod Mezijer, Tim Sejl, Kazuki Takahaši, Alan Grant, Tom Palmer, Fransoa Korteđani, Kevin O’Nil i još skoro 90-ak drugih autora. Neka im je laka zemlja.

Na domaćoj sceni, vredi istaći da su ove godine dve omiljene manifestacije naše publike – Salon stripa i Sajam knjiga – ponovo održane u punom obliku. Bilo je neobično, posle dve godine, videti iz prve ruke dva omiljena stripska događaja u onom obliku kao pre korone, kao da se ništa nije dogodilo u međuvremenu. Subjektivno, delovalo je kao da pauze nije ni bilo. U Beogradu smo imali i novu manifestaciju koja se delom bavila stripom, festival stripa i igara Tandara Mandara u organizaciji nekih novih snaga domaće scene. Držimo im palčeve da istraju i postanu tradicionalno okupljalište fanova devete umetnosti.

Strip izdavaštvo u pogledu broja izdanja i izdavača nije mnogo trpelo tokom koronarnih godina. Ova godina se po tome (makar) ne razlikuje. Izdanja se broje u stotinama, što je svakako hvalevredno, posebno u periodu kada su cene papira i štamparskih usluga (kao i svega ostalog, zar ne) divljale kao nikada.

Imamo dva nova izdavača – Mipl i Lagunu koja zasad ima mangu Laku noć, punpune. Mipl je pak objavio Remenderovog Agenta straha u 4 knjige.

Čarobna knjiga je sa 114 stripova i 3 knjige posvećene stripu, svakako na vrhu po produkciji. Ove godine se uključila u produkciju mangi sa tri naslova (Tokijski osvetnici, Alita i Oštrica besmrtnika), da bi potom usledila još tri (Čelični alhemičar, Oblik glasa i Planetes). Od frankobelgijskog stripa vredi istaći Riđobradog i Narednika Kirka, Taličnog Toma, fantazmagoričnu Mračnu, Pet zemalja, Aristofaniju, završetak Bluberija... Lista je podugačka. Potom, od američkog stripa neophodno je pomenuti Ugovor s Bogom Vila Ajznera, prvi put u celosti objavljen kod nas, kao i Besmrtnog Hulka, Mračno doba, Rosovu Fantastičnu četvorku koja je objavljena uz svetsku premijeru, Derdevil: Poslednji dani, Viziju Toma Kinga kao vrsnu dekonstrukciju superherojštine, Noktoždera u tri knjige, Život na Kocki u dve... Stvarno je previše toga za čak i usputno pominjanje.

Darkwood je objavio dve knjige nove biblioteke Saskvač (Nešto nam ubija decu i Sara), dve knjige Solomona Kejna, još dve mange Kakizakija Masasumija (Zelena krv i Bestijarijus), nastavke tekućih serijala. A posebno bih istakao Srebrni Letač: Parabola Stena Lija i Mebijusa, kao i prva tri tankobona čuvenog Berzerka.

Veseli četvrtak je pored redovnih izdanja objavio nekoliko zanimljivih kolekcionarskih knjiga. Prvo, vredi pomenuti devetu knjigu biblioteke Mister No, sa dve odlične priče. Potom, tu su dve veličanstvene knjige Dilana Doga 666, u kojima je na velikom formatu, kako dolikuje, sakupljeno šest svesaka redovne serije (#401-406) Rekionijevog postmeteorskog ciklusa. A tu su i Subićev Treći dan i Kerčev Pueblo ako primer luksuznih izdanja domaćih autora objavljenih u produkciji Bonelija.

Makondo je, pored već pomenutih Subićevih Tarzana i Konana, objavio prve tri knjige Usagija Jođimba, novog Lobačeva, kao i vizuelno intrigantan U glavi Šerloka Holmsa u dve knjige.

Stalker završava drugu godinu postojanja, želimo im još mnogo. Ovu godinu za nama je obeležio Nikad čovek #1-3 Đunđija Itoa po romanu Osamua Dazaja, a pored toga je veliko i prijatno iznenađenje bilo Vatre i šapat od Lorenca Matotija. Legendu o Arnu Žan-Kloda Gala smo svi dugo čekali i dočekali, a još jedna grafička ekstravaganca bio je Mobi Dik Bila Sinkeviča.

Od novijih izdavača, i Najkula je imala jaku godinu za nama. Nova biblioteka Vagabond započeta je oko Salona stripa sa tri naslova, i svesrdno bih preporučio Crne lokvanje. Dva dela Bravoovog Spirua: Nada iznad svega, kao i pregršt mangi i manfri su nešto po čemu ćemo ih pamtiti u 2022, a poseban dragulj je šesti Povratak zemlji Manija Larsenea.

System comics i Lokomotiva, posmatrajmo ih zajedno, imali su u 2022. nekoliko zanimljivih projekata. Nastavak (meni) odličnog Nikolasa Grisfota, čak 9 albuma Najamnika, i nastavljanje objavljivanja Torgala su nešto po čemu ćemo ih pamtiti.

Besna kobila je objavila pak samo jedan strip. Ali pošto je reč o Šabuteovom Žutom taksiju, nema im se šta zameriti. Jedan ali vredan.

Komiko je pak imao jaku godinu. Kostovu adaptaciju Orvelove 1984, dve knjige Triganskog carstva, Lutsov neverovatan Berlin i drugu knjigu Zlatnog doba. A povrh toga, prvu knjigu Mašeroovog Krcka, što je samo po sebi jedan od izdavačkih poduhvata godine.

Golkonda je ove godine radila u znaku Lunovog Magnus Stripa, što je bila jedna od omiljenih tema među stripoljupcima. Pored toga su nastavili standardne Boneli serijale u kolekcionarskim knjigama, a paralelno objavljivali francuske albume poput Na Zapad, mladiću i Transportera. Ipak, ono što ih je izdiglo svakako je Poslednji ronin, jedna teška i zanimljiva priča iz sveta Nindža Kornjača.

300 čuda su pak bili u znaku Gideon folsa i Rojal sitija, kao i svojih sjajnih izdanja iz sveta Minjolinog Helboja. Pored pozamašnih knjiga sada su tu i sveščice Helboja, baš za svačije ukuse.

I za kraj, Feniks pres je iznenadio sa nekoliko neočekivanih naslova sledeći svoju devizu da se stripovi ne smeju reklamirati pre ni posle objavljivanja. (Malo ironije nije naodmet.) No, da im učinimo kontrauslugu, pa pomenimo njihova izdanja u digitalnom prostoru. Neočekivano su nastavili Aronovog Tora sa dve knjige, Adama Vajlda su sada pak prebacili u trobroje, u ediciji Legende je izašla dugoočekivana priča Paskvala Frizende Krv i led, a posebno osveženje je album Zarof iz nove edicije Ronin, hipotetički nastavak priče The Most Dangerous Game Ričarda Konela iz 1924. godine.

Ako sam nekog zaboravio – praštajte. Ako sam neki važan stripski događaj smeo s uma, ili nije toliko bitan ili me godine i obaveze polako sustižu. Dok pišem ove redove, saznajem da je Raid Satuf izabran za laureata gran prija festivala u Angulemu ove godine. Pa, eto vam i prve vesti za tekuću sezonu.

Srećna vam i berićetna 2023. godina!

Nikola Dragomirović