MI SMO MILEROVI (2013) – Instant porodica za instant smeh
Helly Cherry
Holivud je odavno zaboravio da snima komedije koje su satirične, angažovane i temelje se na konfliktu likova pre nego na „slepstik“ humoru, kanalizacionom rečniku, seksualnoj provokaciji i nezgodnim, skoro neverovatnim situacijama.
Ako ste već osuđeni na holivudsku komediju, onda je naslov „Mi smo Milerovi“ možda i savršeno rešenje, pošto je za razliku od ostalih komedija koje dolaze iz studijskog sistema zapravo – smešna. Makar donekle. Svakako mnogo smešnija od bilo koje druge komedije koja se ovih godina pojavila iz fabrike „košmara“.
Većina komedija danas, osim ako nisu nastavci ili zakasneli rimejkovi francuskih kinematografskih bisera, bazira svoju premisu na dvema stvarima – velikoj ili makar aktuelnoj komediografskoj zvezdi (bio to Adam Sandler, Vil Farel, Melisa Mekarti ili neko treći) i radnji koja se može sažeti u jednu rečenicu a da zvuči dovoljno primamljivo i da odiše komičnim potencijalom.
„Mi smo Milerovi“ ima jednu zvezdu, a to je Dženifer Eniston, sa i više nego dovoljno kilometraže u filmskom rezervoaru što se tiče uloga ovog tipa, i ima radnju koja se savršeno može sažeti u jednu rečenicu, a čija premisa unapred obećava urnebesne situacije:
Šta zaboga može da krene po zlu kada imate takav sinopsis svog filma? Naravno – sve. I to je za komediju zapravo i dobro. Ideja zvuči toliko nategnuto i blesavo da već sama ova rečenica odiše bezbrojnim humorističkim situacijama. Pogotovo ako uzmete u obzir da sitni diler droge (igra ga Džejson Sudeikis) pod pretnjom smrću mora da prokrjumčari „sitnicu“ marihuane iz Meksika u Ameriku, pa mu u trenutnku naleta genijalnosti pada na pamet da će granicu lakše preći ako ide kao porodičan čovek – tobože na odmor.
U „ulozi“ njegove lažne porodica naći će se komšinica/striptizeta iz zgrade (igra je Dženifer Eniston) sa tipičnim srcem od zlata i nepogrešivim materinskim instinktom, kćerku „glumi“ mala pobegulja koja klošari ulicama sa najnovijim ajfonom (Ema Roberts), a sin će biti napušteni klinac iz zgrade koji niti zna gde mu je majka niti ima ikakav problem s tim da se sa nepozantim ljudima upusti u potencijalno smrtonosno putovanje (glumi ga Vil Poulter). Komedije o disfunkcionalnim i problematičnim porodicama, makar one bile i iznajmljene, nisu dašak svežeg vazduha, setimo se samo gorko-slatke „Male mis Sanšajn“, ali su retko kada ovako blesavo bezobrazne i uvrnute.
Naravno, kada uz lekove za probavu i kiselu vodu „progutate“ da su svi ovi likovi toliko retardirani da su očas posla rešili da sednu u rekreacioni kombi sa čovekom koga ne poznaju ne bi li se upustili u krijumčarenje droge koje svakome do njih može doneti 20 godina robije, spremni ste za pravu komediju. Naravno, moraćete pritom da svarite još gomile jednostavnih klišea koji dolaze uz likove: glavni par Dženifer Eniston i Džejson Sudeikis pršte od seksualne i svake druge tenzije nadmudrivanja i doskočivanja, mala Ema Roberts drži se svakog pravila iz udžbeniku za glumljenje „pobunjene i smorene tinejdžerke“ a Vil Poulter nije mogao biti tipičniji šterber/devica ni da je nosio plakatu od dva metra sa natpisom „šterber/devica“.
Međutim, posle sve te suspenzije neverice bićete negrađeni sa bar 4-5 urnebesnih scena, što je za prosečnu komediji i više nego dobro, dok će većina tih scena sadržati neku seksualnu referencu ili makar slutnju neprimerenog rečnika. Pozitivnom utisku dosta doprinose i odlični sporedni glumci (Nik Oferman i Ketrin Han) koji glume bračni par seksualno iskriziranih i svinger „friendly“ kampera koji se u jednom momentu druži sa našim junacima. Da ne spominjemo nekoliko scena striptiza Dženifer Eniston, par napetih jurnjava, jedan ujed pauka za međunožje, Luisa Guzmana kao gej meksičkog policajca koji prima mito „u naturi“ i zabava je više nego zagarantovana.
Ako ste već osuđeni na holivudsku komediju, onda je naslov „Mi smo Milerovi“ možda i savršeno rešenje, pošto je za razliku od ostalih komedija koje dolaze iz studijskog sistema zapravo – smešna. Makar donekle. Svakako mnogo smešnija od bilo koje druge komedije koja se ovih godina pojavila iz fabrike „košmara“.
Većina komedija danas, osim ako nisu nastavci ili zakasneli rimejkovi francuskih kinematografskih bisera, bazira svoju premisu na dvema stvarima – velikoj ili makar aktuelnoj komediografskoj zvezdi (bio to Adam Sandler, Vil Farel, Melisa Mekarti ili neko treći) i radnji koja se može sažeti u jednu rečenicu a da zvuči dovoljno primamljivo i da odiše komičnim potencijalom.
„Mi smo Milerovi“ ima jednu zvezdu, a to je Dženifer Eniston, sa i više nego dovoljno kilometraže u filmskom rezervoaru što se tiče uloga ovog tipa, i ima radnju koja se savršeno može sažeti u jednu rečenicu, a čija premisa unapred obećava urnebesne situacije:
– Sitni diler droge angažuje lažnu porodicu da bi u rekreacionom kombiju lakše prešao meksičku granicu zarad šverca narkotika –
Šta zaboga može da krene po zlu kada imate takav sinopsis svog filma? Naravno – sve. I to je za komediju zapravo i dobro. Ideja zvuči toliko nategnuto i blesavo da već sama ova rečenica odiše bezbrojnim humorističkim situacijama. Pogotovo ako uzmete u obzir da sitni diler droge (igra ga Džejson Sudeikis) pod pretnjom smrću mora da prokrjumčari „sitnicu“ marihuane iz Meksika u Ameriku, pa mu u trenutnku naleta genijalnosti pada na pamet da će granicu lakše preći ako ide kao porodičan čovek – tobože na odmor.
U „ulozi“ njegove lažne porodica naći će se komšinica/striptizeta iz zgrade (igra je Dženifer Eniston) sa tipičnim srcem od zlata i nepogrešivim materinskim instinktom, kćerku „glumi“ mala pobegulja koja klošari ulicama sa najnovijim ajfonom (Ema Roberts), a sin će biti napušteni klinac iz zgrade koji niti zna gde mu je majka niti ima ikakav problem s tim da se sa nepozantim ljudima upusti u potencijalno smrtonosno putovanje (glumi ga Vil Poulter). Komedije o disfunkcionalnim i problematičnim porodicama, makar one bile i iznajmljene, nisu dašak svežeg vazduha, setimo se samo gorko-slatke „Male mis Sanšajn“, ali su retko kada ovako blesavo bezobrazne i uvrnute.
Naravno, kada uz lekove za probavu i kiselu vodu „progutate“ da su svi ovi likovi toliko retardirani da su očas posla rešili da sednu u rekreacioni kombi sa čovekom koga ne poznaju ne bi li se upustili u krijumčarenje droge koje svakome do njih može doneti 20 godina robije, spremni ste za pravu komediju. Naravno, moraćete pritom da svarite još gomile jednostavnih klišea koji dolaze uz likove: glavni par Dženifer Eniston i Džejson Sudeikis pršte od seksualne i svake druge tenzije nadmudrivanja i doskočivanja, mala Ema Roberts drži se svakog pravila iz udžbeniku za glumljenje „pobunjene i smorene tinejdžerke“ a Vil Poulter nije mogao biti tipičniji šterber/devica ni da je nosio plakatu od dva metra sa natpisom „šterber/devica“.
Međutim, posle sve te suspenzije neverice bićete negrađeni sa bar 4-5 urnebesnih scena, što je za prosečnu komediji i više nego dobro, dok će većina tih scena sadržati neku seksualnu referencu ili makar slutnju neprimerenog rečnika. Pozitivnom utisku dosta doprinose i odlični sporedni glumci (Nik Oferman i Ketrin Han) koji glume bračni par seksualno iskriziranih i svinger „friendly“ kampera koji se u jednom momentu druži sa našim junacima. Da ne spominjemo nekoliko scena striptiza Dženifer Eniston, par napetih jurnjava, jedan ujed pauka za međunožje, Luisa Guzmana kao gej meksičkog policajca koji prima mito „u naturi“ i zabava je više nego zagarantovana.
U suštini – „Mi smo Milerovi“ puca po šavovima od količine klišea, stereotipa i situacija koje su u ovakvoj postavci potpuno očekivane. Međutim, ono što uspeva je da sve te klišee okrene u svoju korist i zapravo ih učini duhovitijim nego što ste se isprva nadali. Povoljnom utisku doprinosi i solidna hemija između glavnih aktera „Miler“ porodice koja ima u sebi dovoljno različitosti i iskrica da uverljivo pali svađalačku vatru među svojim redovima i učini ovu lažnu disfunkcionalnu porodicu sasvim simpatičnom i više nego gledljivom.
Slobodan Novokmet