U poslednjih par godina, uhvatio sam sebe da mnogo kukam na scenu. Iako ima stvarno dosta toga o čemu treba diskutovati i kritikovati, dosta stvari koje treba menjati da bi underground muzici bilo bolje, ovoga puta nema kukanja - sve što se dogodilo u subotu (13. novembra) u zemunskom Festu je, u ovom trenutku, najsvetliji primer saradnje, drugarstva i solidarnosti na sceni, uprkos mnogim problemima koji nas muče. I zato, jedno veliko BRAVO za sve koji su na bilo koji način učestvovali na ovom dogadjaju.

Dakle, benefit svirka za našeg brata Pauna, gitaristu benda Yox, koji je pre dva meseca doživeo tešku saobraćajnu nesreću. Svirku je organizovala ekipa iz Underground svirke Srbija, a bendovi koji su se odazvali prvo veče su baš bili bendovi koje bi naš brat voleo da gleda uživo i da sa njima deli binu. Da bismo ispoštovali organizatore i bendove koji su nastupili, morali smo da zapucamo na svirku i podržimo kolege koji su rokali to veče. Potrudiću se da budem objektivan koliko je moguće, jer od svih metala koji postoje, heavy i trash metalike su mi baš slaba tačka jer ih slušam najmanje od svega što mi obogaćuje bubne opne.

Već u pola 9 na binu izlaze, po meni iznenadjujuće, Chemical Tomb, jer su realno bili najžesći bend večeri. Svirali su prvi, jer je njihov pevač carina radio treću i bukvalno sa bine zapalio na posao, i zbog toga veliki respekt za njega! Bend, koji pravi muziku pod očiglednim uticajem Nadimača, tako je i odsvirao - brzo, ubitačno i energično. Malo ćaskanja sa publikom, malo izbijanja plombi iz zuba i pomeranja bubrega urlanjem, sve u svemu, momci su u pola sata nastupa pokazali da su bend na koji se mora obratiti pažnja u budućnosti. Gitarista im je opasan, bubnjar tačan i energičan, basista nije dve sekunde proveo miran na bini, a pevač je tek priča za sebe. Brzo su završili i žao mi je što nisu odrali još jedno 15-ak minuta, a nadam se da ću ih uskoro slušati opet.

Posle njih, Jenner. All female trio, bend koji do sada nikad nisam slušao uživo, a čuo sam o njima dosta. Posle dve tri pesme, kada su devojke postigle radnu temperaturu, i kada se publika zagrejala, u jednom trenutku, zvučali su kao Megadeth. Alexandra, front(wo)man benda, nije imala baš lak posao, znam da je zajebano kad sviraš i pevaš u isto vreme, ali je odradila svoj deo posla vrhunski, posebno na gitari. Iako znam par pesama, The Test Of Time, na kojoj je gostovao Emil Ivošević mi je najbolje legla. Istakao bih i bubnjarku Selenu, koja udara onaj bubanj kao da joj je dužan pare. Kao možda i najveći utisak njihove svirke - u jednom trenutku, devojka se smeška dok svira, a zamišljam da bubanj plače dok ga ona krvnički udara i kuka "NEMOJ SESTRO MOLIM TE". Kakav udarac ima devojka, nema s njom zajebancije! U ovom trenutku shvatam da su u publici mahom devojke, da skaču ispred bine, pevaju i šutiraju se ceo njihov nastup, i moram priznati da su devojke iz Jennera imale najbolju publiku to veče. Oko 45 minuta odlične svirke je prošlo neprimetno.

Za kraj, bend Claymorean iz Lazarevca. Ljudi sviraju već 30-ak godina i brate, tako i zvuče. Iskusno. Možda zbog toga što su oni jedini imali dve gitare, ali zvučali su moćno, potpuno, izuzetno ujednačeno, kao na ploči. Dok su ljudi uz Jenner pravili haos ispred bine, Claymorean su svi - slušali. Stajali i slusali, majke mi. Glavni uticaj im je bend Manilla Road (da nisu sami rekli to, nikad ne bih znao, čuo sam za bend, ali slušao - nikad), a od onoga što jesam slušao bi ih možda uporedio sa bendom Hammerfall. Svirali su oko 45 minuta, i ako stvarno ne znam njihov repertoar, zapamtio sam pesmu Cimmeria, izmedju ostalog po tome sto je Alexandra iz Jennera zapevala sa njima, pa je refren otpevan u terci, što mi je posebno privuklo paznju. Dejana, vokal benda, je na mene ostavila ubedljivo najjači utisak veceri. Kakav glas! Otpevala je besprekorno, iste snage od početka do kraja, kao da se nije umorila ni jednog sekunda. Sve u svemu, sjajan sastav. Bend koji je realno prevazišao granice Balkanskog poluostrva i koji treba i mora da ide dalje, da džiberima sa zapada pokaze da se i u Srbiji pravi kvalitetna muzika!

Kao matori panker, najviše sam, logično, iščekivao bend Nothing Sacred, medjutim, oni nisu mogli da nastupe to veče. Bez da ulazimo u detalje, šaljemo podršku njihovom pevaču sada da prevazidje stvari koje su ga zadesile i iz toga izadje jaci nego ikad!

Odavno nismo bili na svirci a da nismo svirali, pa je i meni, a i ekipi iz benda bilo neobično, naš pevač Truća je u jednom trenutku rekao da ne zna kako da se ponaša. Izlazak iz kuće je prijao toliko da mi ni užasna gužva na ulazu u Beograd, a ni lutanje po novobeogradskim blokovima nije pokvarilo doživljaj. Odlična svirka, odlično veče, i žao mi je sto nije trajalo duže. A najžalije mi je što naš brat Djordje nije mogao da bude sa nama večeras. Ali, biće i toga. On će se oporaviti, a oporavak će pomoci svi koji su to veče na ovaj ili onaj način bili u Festu. Za kraj, u ime benda Yox, i u ime naseg brata Pauna, zahvaljujem vam se svima od srca - odužicemo vam se!

Vladimir Rašić (YOX)