Da bi se Zelena Krv u potpunosti cenila, potrebno je pročitati jednu kratku lekciju iz istorije.

Naime, Irska danas broji 2 miliona ljudi manje nego pre 200 godina. Glavni razlog za to je nestašica hrane u 19. veku, poznata kao Velika irska glad, uzrokovana zarazom krompira, jedine namirnice na koju se Irska u to vreme oslanjala. Procenjuje se da je do milion Iraca preminulo od gladi i bolesti, dok se oko 2 miliona Iraca iselilo iz države na neko bolje mesto.

I da, pogodili ste, to neko bolje mesto bila je istočna obala Sjedinjenih Američkih Država, gde su Irci doživeli možda goru sudbinu nego u svojoj rodnoj zemlji. Žene su mahom primoravane da se zaposle u javnim kućama, muškarci, uključujući i dečake, su radili teške fizičke poslove za dnevnu platu od koje nije mogao da se kupi ni hleb, a oni najočajniji postali su članovi lokalnih bandi koje su ratovale međusobno, u isto vreme igrajući igru mita i korupcije sa lokalnim vlastima.

Dvojica braće siročića koji su doputovali u Nju Jork sredinom 19. veka svedočiće upravo ovom scenariju, i svaki će odabrati svoj put kako najbolje zna, u onome što su do skoro mislili da je Obećana Zemlja. 


ZELENO, VOLIM TE, ZELENO

Kakizaki se u Zelenoj Krvi 1 ne bavi direktno ni irskom istorijom ni kulturom. Ne bavi se čak ni Ircima kao narodom, iako je, po mom mišljenju, mogao da se dotakne tema koje sam pokrio gore. Nadam se da će Irce pokriti u nekoj od budućih svezaka (od ukupno 5). Ono čime se bavi jeste primarno situacija na američkom tlu nakon Građanskog rata, kao i počecima „modernog robovlasništva“ posmatranog očima dvojice mladih irskih doseljenika.

Posmatrane kao pacovi koji su ilegalno doputovali prekookeanskim brodom, i čija je krv zelena, pogana, pridošlice su primorane da se bave najprljavijim poslovima, a ruke će im neretko biti uprljane i onim što nije prašina.

Zelena Krv je surova, možda i previše surova za osetljive oči. Svedočićete silovanju, prostituciji, pljačkama, ubistvima iz zabave, plaćenim ubistvima, ali i čistoj, nevinoj borbi za život koja je i danas prisutna u mnogim delovima sveta. Kakizakiju, kao i obično, fali određena dubina u scenariju (iako se uvek iskreno trudi da je uvede), i prevagnuo je šok faktor, da ne kažem surova strana istorije, kojim nas obasipa na svakoj strani. Da ne grešim dušu, sledi još 4 svezaka, pa ćemo videti.

POTVRĐENI KRALJ ILUSTRACIJE

Kao i u Skrovištu, Kakizaki će nadomestiti slab scenario crtežom toliko specifičnim i atmosferičnim da ćete ga videti samo kod njega i ni kod koga drugog. Poput starih filmskih isečaka, ili fotografija koje je pregazilo vreme, ovaj crtež će pratiti nagla smenjivanja emocija kod likova, kao i scene dizajnirane da šokiraju čitaoca. Pravo je uživanje posmatrati koliko je pažnje uloženo u svaki od ovih crteža, iako su same scene koje crtež prikazuje neretko surove, i to u najbolju ruku.

Autor je još jednom potvrdio da je majstor svog crtačkog zanata, i lično mu opraštam svaki propust u scenariju onog momenta kada me oduva sledećom ilustracijom.

ZAKLJUČAK

Zelena Krv 1 predstavlja uvod u život dvojice momaka koji su, trbuhom za kruhom, otputovali u do tada potpuno nepoznatu teritoriju, i latili se posla, kako je ko najbolje umeo.

Budući delovi će, nadam se, produbiti malo priču, naročito pozadinsku, kao i same likove. Svakako im se radujem.

Dušan Prvački