Rambo Amadeus i njegovih pet Winnetou-a su u subotu, 24. septembra, pod vedrim nebom, u Botaničkoj bašti u Beogradu priredili koncert najavljen kao muzički vremeplov, u periodu od 1963. godine, kada je on rođen, do 2063. Publika, dobro upoznata sa tim kako Rambo koncipira nastupe, dobila je ono što je očekivala – svojevrsni stendap uz maestralnu, standardno džeziranu muzičku podlogu, gde su fragmenti ili produžene verzije pesama, u dobrom delu zapravo podloga za rafal Rambovih misli, ispraćene salvama smeha i aplauzima. 

foto: Live production
Pojavivši se u belom heklanom mantilu, Rambo je odmah izmamio ovacije. U skladu sa najavom koncerta, poručio je “Kad se bude otkrilo da je vreme čestica, gde će nam biti kraj” i dodao da, pošto je ovo vremeplov, on bi, “ako ikako može, u budućnost”. A kad bi bacio pogled u prošlost, podsetio bi obožavaoce da su pokojni Džej Ramadanovski i on objavili albume istog dana 1988. godine.

“Ovo je neko s mozgom napravio, s znanjem”, biranim rečima je Rambo govorio o Botaničkoj bašti. Sasvim očekivano, dugogodišnji je borac za ekologiju i očuvanje životne sredine. Podelio je iskustvo sa koronom od koje je “zaboravio svoje pesme”, pročitao uputstvo za koncert koje je pripremio sam sebi… Podučavao je publiku kako da peva “Biznis, politika, sport, kriminal”, složno se ponavljalo i “Platiš jedan, dobiješ dva, sve dok traje akcija”, “Duge donje gaće nosim ja”…

“Ovo je postraumatična epoha u kojoj više ništa nije bitno”, ocenio je Rambo. I jedan kamerman, iz prvog reda, završio je na bini, da bi se snimio “tizer za film”. Retki su bili trenuci povratka starijem repertoaru poput “Zreo za penziju”, brzo bi se Rambo vraćao ovovekovnom – “Hipišizik metafizik”, “Fela Kuti, druže stari”… Besprekorna interakcija sa publikom potrajala je do samog kraja. Zvaničan deo završen je plejbekom “Sokolovog grebena”, gde su mobilni telefoni osvetlili Botaničku baštu. Posle poziva na bis skandiranjem “Čobane, vrati se”, usledila je “Rambo vozi kamion”. Pozdravio je šoumen svoje još nerođene unuke, i sa bine se definitivno povukao tek posle dva sata i 20 minuta, prikladno skandirajući “Ajmo grane, ruke gore”. Svetski megacar je, kako neki rekoše, još jednom održao čas.