Danas je dosta teško biti muzički novinar. Kako uopšte ispratiti sve što se na jednoj sceni dešava?

U davnoj prošlosti, u vreme bivše, socijalističke Jugoslavije, postojalo je samo nekoliko velikih ili većih izdavačkih kuća – Jugoton, PGP RTB, Diskoton, Jugodisk, ZKP RTLJ, Suzy, Helidon, Dokumentarna… i to je skoro sve. To što je jedne godine ova šačica izdavača izdala to je bilo SVE što je jedan muzički novinar uzimao u obzir od domaće produkcije te godine. Bilo je veoma lako napraviti odabir deset najboljih albuma u jednoj godini ako si čuo SVE što je objavljeno, ako si video POLA od svega što je na sceni, ako se lično znaš sa TREĆINOM muzičara… Da ni ne pričamo o tome kako je bilo lako razabrati šta je važno, relevantno a šta je mediokritet, umetnički promašaj, prolazna moda, kič ili potpuno đubre.

Danas, tridesetak godina kasnije, velike izdavačke kuće na ovim prostorima više ne postoje, sve izdavačke kuće su postale male, ima ih puno i zapravo ih je dosta teško sve pobrojati. Pošto neke ozbiljnije zarade od muzičkog izdavaštva više nema, nema ni preteranih mogućnosti za razvoj u tom nekom poslovnom smislu. Čak i samim bendovima može da bude sasvim dobro i bez izdavača - odavno se ne živi od prodatih albuma. Muzički novinar danas mora da ima izuzetan sluh i njuh da mu se pred očima izbistri šta je sve novo izašlo tekuće godine. Mada nije glavni problem u tome šta je sve izašlo, glavni problem je razabrati šta je sve od toga što je izašlo zapravo relevantno. Nekada su one stare izdavačke kuće imale urednike koji su bili plaćeni za to da znaju odabrati grupu kojoj će izdati album, dakle ljude od ukusa koji će proceniti ima li smisla objaviti baš tom bendu baš taj album. Danas muzički novinar biva zapljusnut masom novih izdanja, novih bendova, masom novih žanrova koji se pojavljuju iz godine u godinu bilo u okviru malih izdavačkih kuća bilo kao samizdati. I skoro sve je onlajn, malo je toga u čvrstom obliku, pa čak i sam album (LP) kao da ubrzano odlazi u zaborav…

Music YUser izdanje
Ipak, postojalo je jedno kratko međuvreme između onoga od pre i ovoga danas – devedesete i bljesak malih nezavisnih (čitaj privatnih) izdavačkih kuća.

Ove izdavačke kuće nastale su na velikom talasu privatnog preduzetništva krajem osamdesetih i početkom devedesetih (vreme koje je personifikovao tadašnji premijer velike Jugoslavije Ante Marković). U velikoj nadi koju je doneo povratak na kapitalističke osnove poslovanja, ljudi su počeli da trguju, proizvode, ulažu svoj novac u otvaranje privatnih firmi od kojih su mnoge – opet, u duhu vremena koje je najbolje odslikala jugoslovenska popularnost britanske TV serije Mućke - počinjale, trajale i bile zatvarane u rekordno kratkim vremenskim periodima pri čemu su najčešće ostajale u sivoj ili crnoj zoni poslovanja (rad “na crno” bez prijavljivanja i plaćanja poreza i ostalih dažbina).

Elem, za muzičke izdavačke kuće tog vremena se može reći upravo to - da su postojale kratko, da je uvid u njihovo (pravo) poslovanje danas skoro pa nemoguć te da je pisati o njima sa vremenskom distancom od tridesetak godina bliže bavljenju mitovima i legendama nego istorijskim faktima.

Danas, veći deo cele ove priče o malim muzičkim izdavačkim kućama tog vremena prepun je mistifikacija, poluistina, neproverljivih anegdota, glasina i priča. Recimo ostaće zauvek tajna koliki su bili tiraži ovih izdanja, sami muzičari su tvrdili da izdavači štampaju mnogo više nosača nego što im je prijavljeno (čime su se izdavači zapravo samo-piratizovali). U doba kada su prvenstvo već uveliko imale audio-kasete i CDr idanja, bilo ja sasvim moguće presnimiti ili narezati neograničen broj kopija nekog albuma iako je ugovor izdavača sa bendom govorio o sasvim ograničenom tiražu. Time su muzičari bili potkradani i bilo je nekoliko priča o zalasku muzičara među štandove ispred SKC-a gde su nalazili svoje piratisane albume u prodaji. Sve je ovo zapravo priča o pirateriji koja je najviše doprinela uništenju muzičkog izdavaštva kako u svetu tako i kod nas ali bilo je i drugačijih sudbina. Recimo priča jednog benda alternativnog rocka čiji album je izašao u tiražu od tri LP ploče. Ostatak tiraža je ostao zaplenjen u fabrici jer nisu isplaćeni troškovi proizvodnje … Koliko li danas vredi neka od te tri ploče? Ko zna?! Možda mnogo, ali možda i malo jer u nekom vlažnom magacinu još uvek stoje memljive kutije sa preostalih 997 ploča …

Ali vratimo se na same izdavače, jer, zapravo, da nije bilo njih ne bi bilo ni veličanstvene priče o srpskom alternativnom i nezavisnom rokenrolu devedesetih! Šta smo dakle imali?

Carlo Records

Carlo Records bila je nezavisna izdavačka kuća koju su vodili Miodrag i Predrag Jakšić. Carlo records je radila u prvoj polovini devedesetih. Za Carlo Records su izdavala mnoga danas poznata imena alternativnog i punk rocka - Napred u prošlost su tu izdali svoje Carstvo pulina! (1993), Instant Karma album Pazi kako hodaš (1992), Eva Braun - Prisluškivanja (1992), Direktori kultni album Čistićete ulice (1992), Generacija bez budućnosti - Vol. 1 (1993), Dža Ili Bu - Spremanje ribljeg gulaša zahteva visoku koncentraciju (1993) ... za Carlo records izdavali su još i Rapid Force, 16x8x23x, Roze Poze, Gluve Kučke, Park je moj, ... dakle imena koja su se održala do dan danas u sećanju fanova rocka, alternativnog rocka i metala. Carlo Records su od 1992. do 1994. izdavali LP ploče i kasete.

Predskazanje Records

Na ivici undergrounda, Predskazanje Records je bila nezavisna pank i oi! izdavačka kuća koju je u prvoj polovini devedesetih vodio Branko Kunovski. Sudeći prema nekim objavljenim albumima ove izdavačke kuće opravdane su bile sumnje tadašnjih pankera da se radi o izdavaču sklonom naci-ideologiji. Ipak, za Predskazanje su svoje albume objavili i veličine kao što su Ritam Nereda - Oi! Ain't Dead (1990), Generacija bez budućnosti - Da je Jug pobedio (1990), Vrisak Generacije - Beer Drinkers ‎(1991) ili Potres - Život je lep ‎(1993). Predskazanje je od 1988. do 1996. izdavalo LP ploče i kasete.

Music Yuser

Music Yuser je izdavačka kuća iz Novog Sada koja je radila u periodu od 1993. do 1997. Stariji Novosađani se sećaju da je ova izdavačka kuća bila vezana za prodavnicu ploča i kaseta Selena na Spensu. Za Music Yuser izdato je nekoliko važnih albuma tadašnjeg alternativnog rocka: Obojeni Program - Najvažnije je biti zdrav ‎(1993), Boye - Se ne boje! ‎(1993), Ritam Nereda - Razbijanje ‎(1993), Love Hunters - Everclassic ‎(1994), Goblini - Goblini ‎(1994), Zbogom Brus Li - Penk Punk Pink Pank Ponk ‎(1995), Vivisect - Numbness Of The Nation (1995), Pero Defformero - Pero Defformero ‎(1995), čak i danas zaboravljeni pančevački The Elements objavili su svoj jedini album Our Minds... ‎(1996) za ovu izdavačku kuću. Music Yuser je od 1993. do 1997. izdavala pretežno kasete, tek pred kraj par CD izdanja.

Tom Tom Music

Tom Tom je bila nezavisna izdavačka kuća iz Beograda koja je bila veoma bitna za alternativni rock devedesetih. Iza ove kuće je stajao Tomislav Naumovski (vlasnik tada bitnog časopisa Ukus nestašnih) i danas ih se sećamo jer su izdavali albume reformirane (tada engleske) Discipline kičme ali i druge kultne bendove. Za Tom Tom Music izašli su albumi Disciplin A Kitschme - I Think I See Myself On CCTV ‎(1996), Ružne Religiozne Lutke - TV je mrtav ‎(1997), Kontrabanda - Ne mogu da se naviknem! ‎(1999), Qrve - Qrve ‎(2000) ... Zanimljivost ovog izdavača je u tome što je izdavao CD-ove (tj. CDr izdanja) što je tada ipak bila neka novina za izolovanu i sankcijama uništenu Srbiju. Iako je objavila tek 18 izdanja, ova izdavačka kuća je radila od 1988. do 2005.

Metropolis Records

Metropolis Records je izdavačka kuća koja postoji i danas. Radi se o poznatom izdavaču koji postoji od 1994. i koji je pre ili kasnije izdao ponešto od skoro svih koji su bili neko i nešto u srpskom rokenrolu devedesetih i ranih dvehiljaditih. Mnoga veoma važna, čak ključna izdanja izašla su devedesetih baš za ovu izdavačku kuću: Dža Ili Bu su izdali Strašni sud ‎(1995), Džukele - Gledajući u mrak ‎(1996), Sunshine - Sh.G.T.M. (1996), Obojeni Program - Verujem ti jer smo isti (1994), Block Out - Godina sirotinjske zabave (1996), Kristali - Dolina ljubavi ‎(1997), Straight Jackin - Ulaz se otvara češće (1997), Bjesovi - Sve što vidim i sve što znam (1997), Eyesburn - Dog Life ‎(1998), Block Out - San koji srećan sanjaš sam ‎(1998), 16x8x23x - Iz Principa! ‎(1995), Kanda, Kodža i Nebojša - Guarda Toma! ‎(1996), Veliki Prezir - Veliki Prezir ‎(1996), Džukele - Zubato Sunce ‎(1998), Dža ili Bu - Hej Mornari (1994), Goblini - Istinite Priče I Deo (1994). Radi se dakle o izdanjima koja su bila i ostala nezaobilazni deo muzičke kolekcije svakog iole posvećenog fana domaće rokenrol muzike.

ITV Melomarket

ITV Melomarket je srpska izdavačka kuća koja i danas postoji ali kao ITMM. Za ovu kuću su devedesetih izašli mnogi važni ali i veoma raznoliki albumi, često baš prvenci - Babe su tu objavile svoj prvi i najvažniji album Slike iz života jednog idiota ‎(1993), HC prvoborci Definite Choice su tu dočekali svoj prvi album At Last ‎(1994) a kultni Braća Left svoj prvi album Braća Left 1 (1994). Najvažniji od svih, Bjesovi ovde objavljuju svoj najpoznatiji album Bjesovi (1994). Da je ITV Melomarket bio veoma raznolik u svom izdavaštvu govori i to da su tu izdavača našli i albumi grupe Gluve Kučke - Live At KST ‎(1994), SMF - Dalje nećeš moći... ... plati pa ćeš proći! (1995), Johanbeen - Noise Improves: Do You Know I Could Die? (1994) ili Bad Copy - Jebem Dobro ‎(1996). U duhu vremena, ali pod drugim nazivom ITMM ova izdavačka kuća izdaje albume kao što su Goblini - U Magnovenju ‎(1996), Orthodox Celts - The Celts Strike Again ‎(1997), Ništa Ali Logogopedi - Vaspostavljanje ‎(1998), Petar Pan - Bio jednom jedan R'N'R ‎(1995), Akcija - Akcija ‎(1996), Muzika Poludelih - Definicija bolesti ‎(1997), Lude Krawe - Može Tako? ‎(1998), Six Pack - Fabrička Greška (1998). Ova izdavačka kuća je radila od 1993. do 2002. godine mada je najaktivnija bila 1994. i 1995. sa malo izdanja nakon toga.

Take It Or Leave It Records

Take It Or Leave It Records je srpska nezavisna izdavačka kuća nastala još davne 1991. godine. Kao i Metropolis Records, i ova izdavačka kuća je izdala veliki broj značajnih albuma, čini se još raznilikijih od onih u okviru ITV Melomarketa: DLM - Dobardan! ‎(1993), Instant Karma - Kako ubiti oktopoda? (1994), Zvoncekova Bilježnica - Mrzim svoju mesnu zajednicu (1994), Darkwood Dub - Paramparčad (1995), Direktori - Lesli Se Vraća Krući (1995), Atheist Rap - Maori i Crni Gonzales (1994), Fakemadona'sunderwear - Meatwear ‎(1994), Šaht - Disko, šminka i opanci (1995) i Izuvantis totalis ‎(1997), Minstrel - Studio M Live (1993) i Neosetljivost ‎(1996), Demencija Prekoks - Demencija prekoks ‎(1992), Overdose - Overpose (1992), Del Arno Band - Geneza ‎(1993), Klinički Mrtav - Svetla zone dodira (1993), Urgh! / P.M.S - Yonuss Tape ‎(1992). Kuća TIOLI postoji i danas ali su fizička izdanja ređa, poslednje iz 2021.

L.V.O. Records

Radi se o misterioznom izdavaču koji je objavio nekoliko izuzetno bitnih albuma: Vladimir Đurić Đura - Maštarije ‎(1994), Kristali - Kristali (1994), Ništa Ali Logopedi - Ad Hoc Klića ‎(1994), Oružjem Protivu Otmičara - Oružjem Protivu Otmičara (1995), Zbogom Brus Li - Penk Punk Pink Pank i Lutke - Moderan Svet ‎(1995). Ova izdavačka kuća je radila samo dve godine - imali su kasetna izdanja 1994. i 1995.

To je to, skoro celokupna izdavačka produkcija srpskog rokenrola devedesetih bila je raspoređena na jednog državnog izdavača (“Idemo u …”) PGP, nekoliko komercijalnih (Hi-Fi centar, Komuna, …) i osam malih nezavisnih tj. privatnih izdavačkih kuća. U stvari, sigurno ih je bilo i više, nekih smo se i naknadno setili (poput Silver Cross Records, Automatic, Start today), svaka od njih je zaista bila priča za sebe.

S obzirom da je u to vreme i PGP bio u veoma lošem stanju (tada velika Galija je navodno celokupan prihod od albuma Karavan potrošila na jedan ručak), sve te male izdavačke kuće su plivale kako su znale i umele i pritom su zapravo izdale većinu onog najvažnijeg što se desilo u srpskom rokenrolu devedesetih.

Slava im!

Janko Takač