Siva zona, siva ekonomija, siva eminencija, dakle ništa dobro nikada nije proisteklo iz sadržaja koji u sebi sadrži reč „siv“, osim filma The Gray, pa se i nama „crno“ piše sa Sivim čovekom, alijas The Gray man-om, filmom u koji je Netfliks ulupao 200 miliona dolara od kojih se na ekranu vide samo džinovska slova koja svaka dva minuta pozicioniraju neku lokaciju u Evropi. 

The Gray man možda i jeste odgovor na pitanje zašto Netfliksove akcije padaju, radnici se otpuštaju a mrežama kruže apokaliptični scenariji za ovog striming giganta, dakle nerezonsko trošenja novca na puka „imena“, na spektakl bez pokrića (ali često i bez spektakla), na budženje kakvog vizuelnog hajpa dok se scenario otaljava levom rukom u pauzama za toalet.

Sve u Sivom čoveku izgleda kao jefinija kineska kopija nekog ionako prenabudženog Majkla Beja skinutog s lekova, sve deluje nekako artificijelno, kao slikovnica koju je dete od 2 godine prebojilo pogrešnim bojicama, malajući nebo u crvenu, a travu u plavu boju.

Priča je bolno presađena iz drugih, ne obavezno i boljih filmova, zapravo ovo je jedna verzija Bornovog identiteta i Džona Vika, tipično „odmetnuo se špijun/ubica“ zamešateljstvo diljem Evrope, anlišujmo celu naciju ubica i bitangi da ga nađu i ubiju, a sve pod budnim okom Agencije koju kao da vode isti sposobni kadrovi koji vode pečenjaru na Ibarskoj magistrali.

Rajan Gosling mesečari kroz ulogu očigledno smoren što se uopšte bakće ovom papazjanijom (očigledno je bio dobro plaćen), pa svom repertoaru značajnog ćutanja i gledanja u prazno dodaje i neviđenu količinu smorenog brundanja i grčenja, Ana de Armas je u suštini dobila istu ulogu kao i u poslednjem Bondu samo dužu za deset minuta, dakle jedan bezlični sajdkik koji je mogao da odradi i neko drugi, a ne njeno ime u povoju, dok je jedino Kris Evans prepoznao da je ovo pravi trenutak za dobru glumačku sprdačinu te karikira i predimenzionira svoj lik do stripovski komičnih granica.

U radnju je budibogsnama odakle sletela i priča o toma kako naš nevoljni heroj mora da zaštiti i određeno žensko čeljade, direktno prepisana iz 50 drugih filmova, svežije iz Logana na primer, naravno potpuno neorganski u film nakalemljena da bi pružila kakvu dozu emocije i humanizma, ali jalovo.

Ako izuzmeno činjenicu da Gosling pola filma nosi najružniju trenerku iz 90-ih i da likovi destinacije od više stotina kilometara prelaze za dva minuta, ima nekih 15-ak minuta ovog filma u kojima se ljubitelji akcije mogu malo omrsiti i oznojiti, a koji podrazumevaju nivo destrukcije Praga koji je ravan invaziji vanzemljaca, ali sve ostalo u filmu, pa i finalan obračun u nekom hrvatskom zamku, to jest u živici pored zamka, ne aludira ni na šta sveže i originalno. Takođe, nadam se da će trend snimanja kakvih scena i lokacija kamerom sa drona koja kao treba da pruži neki dinamizam uskoro skončati u mukama.

The Gray man je tipična Netflikosov promašaj koji će oni spinovati kao veliki uspeh, bacanje kamare para na glumce, lokacije i destrukciju dok je u stvari bilo bolje pozabaviti se kompleksnijom pričom koja bi dala smisla celoj raboti, i opunomoćila likove kakvom esencijom koja prevazilazi gole steretipe i karikature.

Slobodan Novokmet