Ah, ti antropomorfizovani inanimatni objekti obučeni u slatku ljudsku odeću, nisu li prosto prekrasni? Pa i ne baš. Čak i pre nego su filmovi o ukletoj Anabel (koju ćemo zbog očiglednosti ovde ipak preskočiti) postali sredstvo muže dukata holivudskih studija, lutke su bile jedan od tihih oslonaca žanra, diskretni heroji koji su, pravilno upotrebljeni, izazivali enormne doze straha kod gledalaca. Podsetimo se samo nekih od zastrađujućih filmskih lutaka. 


POLTERGEIST (1982)
Verovatno smo svi, zahvaljujući ovom filmu, proveli detinjstvo tako što smo svoje igračke zaključavali u orman sa katancem od straha da bi neka od njih na spavanju mogla da nas iznenadi. Iznenađenje koje preživljava mala Kerol En kada je u posednutoj kući napadaju sopstvene lutke ne može se meriti ni sa kakvim realnim životnim strahom, a posebno je zastrašujuć klovn sa kojim se sukobljava stariji brat Robi. Em lutka, em klovn, dva horor tropa udruženi u jednu zastrašujuću relikviju žanra 80-ih.

DEAD SILENCE (2007)
Ovaj film Džejmsa Vana pokazao da je lutke i te kako mogu biti zastrašujući alat u horor filmu, iako ovaj film pruža nekoliko zanimljivih „tvistova“ kojih bi se postideo i neki punokrvni triler. Priča se vrti oko pokojne trbuhozborice Meri Šo koju su lokalni građani ubili pod pretpostavkom da je u pitanju manijakalna veštica. Međutim, njene lutke nastavlju da opsedaju usnuli američki gradić i seju strah u kosti lokalnom stanovništvu. Poslednjih nekoliko minuta ovog filma bolesni su koliko i zastrašujući u svom sumanutom preokretu.

PIN (1988)
Pin je medicinska lutka u realnoj veličini i služi za prikazivanje delova tela i ljudskog organizma u doktorskoj ordinaciji. Međutim, kada pomalo ćaknuti otac (naravo, niko drugo do „očuh“ sam – Teri O Kvin) uspe da ubedi svog labilnog sina da je Pin, zapravo, živa osoba tako što mu stalno krišom pozajmljuje glas, sin će izrasti u svojevrsnog Normana Bejtsa opsednutog Pinovim zaštitiničkim odnosom i mišlju da sestru treba da sačuva od svakog fizičkog odnosa. Granica između lutke i žive osobe u ovom bizarnom filmu postaje nesaglediva.

MAGIC (1978)
Entoni Hopkins glumi talentovanog, ali psihički neuravnoteženog mađioničara koji odlučuje da nastupa kao trbuhozborac da bi vaskrsao svoju posustalu karijeru. Međutim, lutka koju koristi za nastupe skoro u potpunosti preuzima njegov labavi ego i identitet, pa uskoro Hopkins više ne biva u stanju da progovori drugačije nego kroz lutku. Naravno, takva vrsta psihoze odvešće ga na ubilačku stazu, a lutka po imenu Fets biva oličenje ljigavog, prevrtljivog i manipulativnog nikogovića koji ga tera na put bez povratka. Kao i svaki posvećenik svom poslu, Hopkins sam pozajmljuje glas Fetsu.

CHILD’S PLAY (1988)
Ovde imamo možda i najpoznatiju manijakalnu filmsku lutku – čuvenog Čakija koji u sebi krije duh ubice Čarlsa Li Reja (kome glas pozajmljuje izuzetni karakterni glumac Bred Durif). Isprva dopadljivi lutak, Čaki posle posednuća postaje prava ubilačka mašina, vickast kao Fredi Kruger, a nemilosrdan kao Džejson iz „Petka 13“. Nažalost, najnoviji rimejk, i pored odlične marketniške kampanje, nije uspeo da rasplamsa mnogo interesa kod publike, tako da Čaki ipak ostaje da žanje reprize gomile nastavaka.

THE BOY (2016)
„The boy“ se ispostavio poluprstojnim hororom od pre nekoliko godina kombinujući dve za žanr važne okosnice – kućerinu koja ima prizvuk ukletosti i lutka po imenu Brams koga američka dadilja mora da tetoše kao da je pravi dečak. Brams se tokom filma ne pomera mnogo, ali sugestiva atmosfera u vezi sa praznom kućom čini ovog lutka i više nego zastrašujućim.

Slobodan Novokmet