Mad Schnauzer Records: Ne odustajemo od svoje misije | INTERVJU
Odakle ideja da započnete izdavaštvo? Ovo je posebno važno pitanje pošto dolazite sa prostora bivše Jugoslavije, gde je izdavaštvo (čak i mejnstrim) jako slabo razvijeno, ili prostim rečima gotovo da i ne postoji? Uzgred, da li vam je poznato da na prostoru Srbije ili ex-Yu, postoji neka slična izdavačka kuća? Ukoliko postoji, po čemu se razlikujete od njih?
Takve ideje se rađaju obično spontano i bez nekih specijalnih očekivanja i ciljeva. Mi smo relativno mlado izdavaštvo i distribucija pošto postojimo nekih 6 godina otprilike. Na prostoru bivše Jugoslavije postoje ljudi i kolektivi koji puno duže od nas (10-15-20-25 godina) kanališu svoju ljubav ka fizičkim nosačima zvuka kroz aktivnosti distribucije i izdavaštva. Nema tu preterano velikih razlika osim muzičkog ukusa pa su neka izdavaštva (distribucije) monolitnija a neka su šarenolika u smislu žanrova koje je moguće naći u njihovoj ponudi. Uvek je dobar izvor za pretragu Discogs ili obična Google pretraga ’’diy hardcore punk label from serbia/croatia/slovenia etc’’. Informacija ima sasvim dovoljno da se stekne uvid u to da ipak ne kaskamo mi baš toliko za svetom.
Koji su najveći problemi sa kojima se suočavate u vašem radu? Da li je to hroničan nedostatak novca ili vam muku stvara nešto sasvim drugo?
Jedino po čemu kaskamo za svetom jeste novac ali ne žalimo se previše. Već duže vremena ’’poslujemo’’ na zlatnoj nuli i imamo dosta stvari na lageru i dešavaju se neke prodaje sporadično te učestvujemo u izdavanju nekih novih ploča ili kaseta. Primećujem pozitivan trend da se ljudi lagano okreću onome što su oduvek bili nosioci nezavisne scene - fanzinima i nabavci muzike u fizičkom formatu. Zahvaljujući toj grupi entuzijasta i dalje postoje obrisi nezavisne scene koja je svoj vrhunac doživela u poslednje dve decenije XX veka. Kako živimo u eri najvećih poskupljenja logično je da nam previsoke poštarine i stalna poskupljenja materijala za štampu i pakovanje zadaju dodatne glavobolje ali šta je tu je. Mi ne odustajemo od svoje misije.
Isto je mahom interesovanje kao i ranije i mahom su kupci iz starije garde dok digitalci i dalje slabo kupuju fizička izdanja. Taj trend rasta prodaje vinila ili kaseta je više vezan za mainstream muziku, pa se ploča kupi da bi fotka završila na nekoj društvenoj mreži prvenstveno, pa onda tek eventualno da se presluša. Mislim da činjenica da imamo izdavaštvo kaseta i ploča već dovoljno govori o tome šta mislimo o digitalnoj distribuciji muzike. Ona je tu da muzičarima podari ’’slavu’’ a vlasniku platforme donese novac. Tako da su stream-ovi zaista bedno plaćeni u odnosu na finalni novčani bilans koji je u opticaju. Opšte je mišljenje da je distribucija novca bila neravnopravna u osamdesetima ili devedesetima ali online platforme su taj vid zakidanja izvođača podigle na neslućeno visok nivo.
Na koji način se odlučujete za objavljivanje nekog benda, šta je potrebno da jedan bend dobije izdanje na vašoj etiketi? Kakva je, uostalom, „poslovna politika“ vaše izdavačke kuće – šta jedan bend može da očekuje ukoliko postane deo „Mad Schnauzer“ ekipe?
Mi pre svega uzimamo par parametara kao važne u tom odnosu izdavač-bend. Stroga povezanost benda sa diy etikom, politički i aktivistički momenat, ljudski kvaliteti članova benda i da li nam je nešto muzički zanimljivo ili ne. Ko ima neka velika očekivanja od nas u startu se zajebao. [smeh] Uglavnom bendovima pomažemo tako što se trudimo da u razmenama i veleprodajama njihova izdanja plasiramo u što više različitih zemalja kod aktivnih distributera ili izdavača kod kojih ta izdanja neće da završe na nekoj polici ili ispod kreveta već će da budu na merch stolu redovno. Takođe pošto imamo ogroman broj kontakata organizatora koncerata ili festivala možemo malo i da pomognemo oko bukiranja turneja. Uobičajene friends networking spike.
Pre nekog vremena, objavili ste reizdanje kultnog albuma iz 90-ih godina prošlog veka – „Srpski san“ od Hoću? Neću! Možete li objasniti otkud ova ideja i kako ste zadovoljni reakcijom slušalaca? Da li ste razmišljali da nastavite sa objavljivanjem nekih drugih kultnih albuma koji nisu doživeli svoja izdanja na vinilu?
Dugo vremena smo mi kuvali u svojim glavama tu ideju. Taj snimak je odavno trebao da nađe svoje mesto na plastici ali eto sticajem okolnosti tek smo mi to realizovali ove godine. Reč je o ploči koja je oblikovala stavove i odrastanje više generacija i može da se posmatra i kao svojevrsni sociološki fenomen a ne muzičko izdanje. Reakcije su jako pozitivne, opet i tu ploču kupuju ljudi iz analognog doba uglavnom ali ne žalimo se. Prezadovoljni smo kako je sve ispalo i na kom je nivou kvaliteta celo izdanje. Poruka za one koji još uvek nisu došli do svog primerka je da požure, pošto smo prešli u fazu trošenja druge polovine zaliha što ne isključuje skoriju rasprodaju tiraža. Voleli bismo da imamo kapacitete da uradimo još par reizdanja pre svega balkanskih bendova iz devedesetih koji su bez ikakve sumnje olakšali odrastanje u tmurnoj i ratnoj svakodnevici. To je nešto ka čemu je između ostalog i usmeren naš pogled nakon što realizujemo sva planirana i dogovorena izdanja aktuelnih bendova.
Sve se uvek vrtelo oko entuzijazma i toga koliko ćeš da se posvetiš. Razlika je u tome što si nekad jurio da izađeš na ulicu i nešto akcijaš pošto nećeš sigurno da gledaš Dnevnik 2 ili Kasandru. Danas ipak živimo u vremenu jednog ego podesivog komfora gde je odlazak čak i u susedno naselje/kvart neverovatan luksuz i napor. Komfor rađa pasivnost, pasivnost donosi samodovoljnost, samodovoljnost vodi u anksioznost a sve to skupa donosi koncerte nezavisnih bendova pred 10-15 ljudi. Nije u pitanju nikakvo nostalgičarsko proseravanje ali sam bio na diy koncertima na kojima je redovno bilo 300 do 400 ljudi bez izuzetka tako da je to najveća prednost te ere a najveća mana ove. Korona je doduše ’’popravila’’ stanje pa su sada ljudi željni događaja i ostaje pitanje da li se vraćamo u zlatno koncertno doba ili prisustvujemo samo jednom kratkotrajnom bljesku nove ere nezavisne muzike.
Kakvi su vaši dalji planovi za razvoj vaše male izdavačke kuće – na ćemu će biti fokus u narednom periodu i koja izdanja možemo očekivati?
Plan je da nema velikih planova. Očekujemo da nam stignu ploče benda Living Under Drones iz Grčke (Knot On Knot LP) u čijem smo izdavanju učestvovali. Nakon toga sledi verovatno najteža stvar - izdavanje benda u kom sviraš, pošto je pre koju nedelju završen mastering materijala za The Truth LP. Puno lakše se oko izdanja po pravilu dogovaramo sa drugim bendovima nego sa članovima benda u kom sviramo, pa taj proces zna da prouzrokuje emotivno i energetsko pražnjenje, posebno sada kada nakon šest godina izbacujemo full length i vraćamo se redovnim aktivnostima koje smo praktikovali pre pandemije. Zbog navedenog zaista nemamo velike planove već idemo korak po korak.
Korisni linkovi:
https://madschnauzerrecords.limitedrun.com/
https://www.facebook.com/madschnauzerrecords/
https://www.instagram.com/madschnauzerrecords/
https://madschnauzerrecords.bandcamp.com/
https://www.discogs.com/label/1058325-Mad-Schnauzer-Records
Intervju pripremio Vojkan Trifunović