Ljuska i Plamen Večnosti su dva od mnogobrojnih projekata koje potpisuje multimedijalni umetnik pod pseudonimom Sifr Shraddha, sinonimom za autentično underground stvaralaštvo u sferi najekstremnijih žanrovskih usmerenja, od kojih ako niste čuli za makar jedan - niste kopali dovoljno duboko.

Povod za razgovor sa ovim neobičnim umetnikom našli smo u novim albumima pomenutih projekata, objavljenim tokom aprila i maja ove godine, ali i u predstojećem nastupu Plamena Večnosti na Mount of Artan festivalu 1. jula, prvog festivalskog dana.

Sifr Shraddha: Ljuska (promo)
Za mene je Ljuska dašak svežine na regionalnoj black metal sceni u tom smislu da u svom izrazu obuhvata tradicije ali i moderne uplive svih vodećih scena u okvirima pomenutog žanra (norveške, švedske, francuske...), ali i nastoji da otvori i neke neistražene teritorije, te se stiče utisak da muzika Ljuske dolazi od nekoga ko je duboko u žanrovskoj materiji, sa opipljivom težnjom ka transendenciji, transfiguraciji i transgresiji ka metažanrovskim prostorima. Šta je za tebe Ljuska? Sa kojih se to izvora ona napila u muzičkom smislu i koji doprinos žanru želi da postigne?

Sifr Shraddha: Ljuska predstavlja određenu vrstu soničnog vozila. Jedan od njenih ciljeva je emitovanje sadržaja čija se priroda može najvernije reflektovati kroz estetski, filozofski, spiritualni, ali i druge aspekte žanra kao što je black metal. Tačno si primetio da je amorfnost, čija je ovde funkcija transcendencija, jedna od osnovnih karakteristika Ljuske. Po sredi je prevazilaženje različitih ograničenja sa ciljem što preciznijeg utelovljenja sadržaja iskopanih iz dubina do kojih je potrebno spustiti se zarad stvaranja entiteta koji se na površini prepoznaje kao Ljuska.

Kada je reč o izvorima inspiracije, žanrovska forma je u ovom slučaju sekundarnog karaktera. Motor koji zapravo pokreće mašineriju nalazi se izvan domašaja definicije žanra i predstavlja sferu dostupnu jedino iskustvu pojedinca. Ispoljavanja ovog izvora očitavaju se „između redova“ teksta, iza soničnog zida i unutar simbolike omota Ljuskinih izdanja. Ovde navedeni elementi tako vrše funkcije koje Ljusku čine onim što ona zapravo jeste – sonično vozilo Onostranog. Predvođeni Vox Umbra barjakom, istu prirodu imaju i ostali artistički entiteti nastali unutar Hrama Plamena.

Kad reče Vox Umbra i Hram Plamena, možeš li onima koji se možda prvi put susreću sa tvojim radom preko ovog intervjua da približiš o čemu se tu radi i koji to sve projekti izviru iz pomenutih etiketa?

Sifr Shraddha: Vox Umbra, u prevodu „Glas senke“, okuplja više projekata. Pod njenim barjakom se stvara, oblikuje i vrši produkcija idejnog, vizuelnog i audiotornog materijala svakog pojedinačnog projekta. Nakon više od decenije postojanja, Vox Umbra je izrodila artističke entitete različitih formi. To su Plamen Večnosti (dark ritual ambient), Ljuska (black metal), Order of the Black Skull (raw black metal/noise), Darminosia Dispera (death drone noise), h000pe (ritual black noise), Utvar (atmospheric black metal/shoegaze projekat koji je trenutno u fazi hibernacije i transformacije). Pored navedenih tu je i projekat Hiydra koji koristi film kao medijum, a njegova prva manifestacija Apatheia nastala je pre tri godine.

Pod kupolom Hrama Plamena generiše se enegrija koja napaja celokupno stvaralaštvo. Bez obzira na razlike u formi, žanru ili izvedbi, svi projekti koji žive pod njegovim svodom imaju jednu esenciju, cilj i svrhu – transmisiju energije izvora.

Novi album Ljuske pod nazivom „Thanatanamnesis“ izašao je za američki Vargheist Records i može da se poruči i u fizičkom izdanju. Da li je ovo prvi put da si objavio album za neku etiketu i šta ti je to donelo u smislu promocije i distribucije? Koliko je danas Ljuska vidljivija u svetskim underground okvirima i da li si zadovoljan reakcijama koje dobijaš? Vidim da je album dostupan i na Black Metal Promotion kanalu, gde su reakcije prilično pozitivne.

Sifr Shraddha: Prvo LP izdanje „Vessel of the Void“ izašlo je za nemački label Der Neuer Weg, takođe na disku. Što se novog albuma tiče, veoma sam zadovoljan efektom koji je postignut izdavanjem istog za američki Vargheist Records. Diskovi su traženi, a promocija koja je usledila neposredno pre i nakon izlaska „Thanatanamnesis“ albuma približila je široj publici nov materijal.

Takođe, promocija putem BMP kanala doprinela je vidljivosti Ljuske. Reakcije su interesantne, što me je pozitivno iznenadilo jer su ljudi zaista posvetili svoje vreme da čuju kakve katakombe podzemnog sveta duha im Ljuska razotkriva ovaj put. 

Prednji omot: Katabasis Design, ulje na platnu
Ljuska je one man projekat. Moj prvi utisak kada sam preslušavao album bio je da ovaj materijal vapi za pravim bubnjarem koji ima mnogo iskustva i znanja u žanrovima i podžanrovima ekstremnog metala, a čiji nedostatak mi je malo i kvario kompletan ugođaj, uprkos odličnom gitarskom radu, smislu za kompoziciju i fenomenalnim vokalima povrh svega. Da li nameravaš to da promeniš i da okupiš ekipu muzičara makar i samo za live izvođenja?

Sifr Shraddha: Moram se složiti sa tobom kada je reč o ideji live izvođenja Ljuske. Jasno je da nije lako pronaći pojedince koji su otvoreni za muzički rad ovog tipa. Tu mislim na ljude koji žele da stvaraju i iznesu muziku koja ne ostaje strogo u okvirima žanra, ni zvučno ni idejno. Ovde ne govorimo o muzici kao o „zabavi“ ili prosto „sviranju“, jer takav pogled na stvari degradira i steriliše potencijal koji određena umetnost može ostvariti kroz posvećen pristup. Ljuska emituje frekvencije prepoznatljive onim pojedincima koji ih na osnovu svojih iskustava i načela mogu osetiti. Ako situacija u budućnosti rezultira live nastupima, otvorićemo jedno novo poglavlje i tako doprineti širenju energija akumuliranih u soničnom vozilu Ljuske. Nešto slično se odigralo sa Plamenom Večnosti.

Evidentno je da mnogo pažnje posvećuješ tekstovima pesama. Možeš li da nam natukneš neke opšte smernice i reference kada pričamo o poetici, svetonazoru i filozofiji koja stoji iza Ljuske?

Sifr Shraddha: Tekstovi su jednako važan aspekt soničnih manifestacija Ljuske koliko i muzika. Kada je reč o prirodi tekstova, moram istaći da oni imaju sopstveni, prepoznatljivi puls. Svi elementi koji čine Ljusku imaju isto izvorište. Kada se fokusiraju u jednu tačku, dobija se prenosnik onih energija koje umeju vešto reflektovati svoj izvor. Isto je i sa tekstualnim nosiocem takvih energija. U prvom pitanju sam rekao šta se može nazreti „između redova teksta“. Neka to bude smernica onima koji čuju bezvučni poziv koji ih mori da prodru iza vela forme. Šta će tamo pronaći, ostaće znano jedino njima.

Front cover
Odmah posle Ljuskinog novog albuma usledio je i novi album Plamena Večnosti pod nazivom „The Acumination“. Plamen je tvoj najkonceptualniji projekat koji uključuje i snažan vizuelni aspekt i brižljivo osmišljen live performans, što je negde i prirodno jer se, po meni, ovakav muzički izraz najbolje razume i oseća kroz neku vrstu ritualizacije. Možeš li nam malo približiti koncept koji stoji iza novog izdanja?

Sifr Shraddha: The Acumination predstavlja četvrti Stub. On je takođe i četvrti full-length album Plamena Večnosti. Kada je reč o konceptu iza samog izdanja, treba napomenuti da je svaka manifestacija Plamena Večnosti rezultat određenog niza alhemijskih operacija i procesa koji potom slede. Njihovo fokusiranje i usmeravanje kroz audio-vizuelnu formu, samo je jedna od funkcija ovog soničnog vozila.

Zaista se svačeg nekonvencionalnog može čuti u muzičkom izrazu Plamena Večnosti. Šta vi tu sve koristite kao instrumente?

Sifr Shraddha: Zarad postizanja željenog zvuka, na samom početku postojanja Plamena Večnosti započeto je sa ručnom izradom instrumenata. Ova aktivnost ugrađena je u njegove temelje. Nadahnuta je dubokom težnjom da energije koje teku kroz kanal Plamena budu zabeležene i prenešene u najvernijoj mogućoj formi. Neki od izrađenih instrumenata su udaraljke, zvečke, frule, timpani ali i žičani instrumenti koji stvaraju vibracije potrebene za uprisutnjavanje karakteristične atmosfere. Pored navedenog, tu su i standardni setovi tomova, darabuka, daira i akustičnih gitara. Poseban segment rezervisan je za field recordings, noise, drone i industrial aspekt zvuka Plamena koji se može čuti kako na live performansima, tako i na izdanjima.

I ovaj album je moguće nabaviti u digi cd varijanti preko etikete Zazen Sounds. Kako je došlo do saradnje s tom etiketom i da li si zadovoljan istom?

Sifr Shraddha: Nakon inicijalnog kontakta sa ljudima iz grčke izdavačke kuće Zazen Sounds, pokazano je interesovanje za svež materijal Plamen Večnosti. Po izdavanju „The Acumination“ albuma, ceo tiraž digipack diskova je rasprodat za svega par dana. Pozitivno iskustvo i iznenađujući priliv novih ljudi zainteresovanih za naš rad veoma nas je iznenadio. Zahvalni smo izdavaču čija je pozicija u svetu ritualne i ambientalne muzike dobro poznata.

Možeš li nam otkriti šta je sledeće što se sprema u Vox Umbra studiju i kada bi to moglo da izađe?

Sifr Shraddha: Plamen Večnosti i Ljuska izdali su ovde godine svoje full-length albume. Oba albuma rađena su uporedno proteklih pet godina. U narednom periodu, fokus će biti okrenut na ostale Vox Umbra projekte. Razmatra se stvaranje mogućnosti live izvođenja za još neka od soničnih vozila. U svakom slučaju naš rad je konstantan, a cilj determinisan. Uprisutnjavanje novih manifestacija odigraće se kada za to dođe vreme, u bliskoj ili daljoj budućnosti. Zato bdijte.

Prvi put sam uhvatio Plamen Večnosti uživo na FSP-u 2019. godine i taj nastup mi je ostao u najboljem sećanju od celokupnog programa tog izdanja festivala. Takođe, bio sam prijatno iznenađen i reakcijom publike na ono što ste vi tada emitovali sa bine. Mini fest u CK13 pod nazivom "Taken by Noise" postao je, čini mi se, vaša redovna stanica gde publika ima priliku da upozna vaš rad. Međutim, ono što je u ovom trenutku najvažnije pomenuti jeste predstojeći Mount of Artan festival na Rtnju koji će se održati 1. i 2. jula, na kojem će te nastupiti po drugi put, ispravi me ako grešim. Šta festivalska publika može da očekuje od Plamena Večnosti ovoga puta?

Sifr Shraddha: „Taken by Noise“ fest se, sa prošlogodišnjim izuzetkom, održava redovno od jeseni 2017. godine u Novom Sadu. Planovi za ovogodišnji su već na stolu, a o detaljima u dogledno vreme.

Uzevši u obzir da je reč o dve decenije Mount of Artan festivala, line-up ove godine je nešto posebno. Ovo će takođe biti drugi put da Plamen Večnosti nastupa na pomenutom festivalu. Našu iskrenu zahvalnost dugujemo organizatorima ali i svim ljudima dobre volje koji žele da dođu i podrže ovaj jedinstveni festival na našim prostorima.

Svaki istinski nadahnuti korak predstavlja pomeranje postojeće granice iskustva. Reći ću samo to da publika ovakav nastup Plamena Večnosti (u petak 1. jula) do sada nije imala prilike da vidi.

MOA ove godine zaista ima izuzetnu programsku ponudu, pa predlažem da za kraj razgovora uputimo jedan veliki poziv svim poštovaocima underground kulture da se 1. i 2. jula okupe u podnožju Rtnja. Zašto bi to trebalo da urade?
Vidimo se tamo i hvala ti na ovom razgovoru.

Sifr Shraddha: Underground scenu čine umetnici i ljubitelji umetnosti zajedno. Stoga je neophodno udružiti snage i usmeriti ih u pravcu podrške svim onim pojedincima, bendovima i izvođačima koji imaju hrabrosti da svoj rad iznesu pred publiku. Tako ćemo ojačati scenu i stvoriti mogućnost da do izražaja dođe iskreno i posvećeno stvaralaštvo, ono koje je istinski antagonist industrijske proizvodnje mass kulture sveta koji se lagano ali sigurno guši u bljuvotini sopstvenih iluzija.

Hvala tebi. Vidimo se pod Rtnjem.

Intervju priredio: Aleksandar Petrović