Festival stripa je prozor u devetu dimenziju i to onaj prozor na tavanu, sa kog se pejzaž najbolje vidi. Taj pejzaž je svet u koji želiš da uđeš i da se prepustiš njegovim čarima, a neki ljudi su tu da te provedu kroz to jedinstveno iskustvo tako što će ti velikodušno otvoriti vrata tog sveta, da bi ti jednostavno uživao i postao, bar na dva dana - koliko traje svečanost, stanovnik predela kojim se kreću junaci iz stripova i knjiga fantazije i naučne fantastike.

U mom gradu, Somboru, čovek koji otvara prozor u devetu dimenziju je Danilo Bogdanović, osnivač i glavnokomandujući "Kluba ljubitelja stripova Sombor". Već sedam godina, uz pomoć štapa i konopca, Danilo organizuje ovaj, od kulturnog značaja veoma važan događaj čiji potencijal sve više počinju da uviđaju i čelnici ovog grada, pa se iskreno nadam da će pomoć iz gradskog budžeta, koliko već sledeće godine, značajno da se uveća i doprinese onakvoj realizaciji kakvu festival i zaslužuje.

Nije sve u novcu,u nekom drugom filmu, ali u ovom jeste. Novac plaća put umetnicima koji dolaze, novac obezbeđuje smeštaj gostima, klopu, piće...Zašto to pominjem? Zato što je do njega jako teško doći, pogotovo kad je strip umetnost u pitanju, a retki mogu da shvate da je ovakvo dešavanje kao princip ponude i potražnje - što više sjajnih ljudi dovedeš - to će sledeće godine doći više posetilaca, a i više umetnika, jer ovde nije reč o nekom stidljivom, autističnom okupljanju ljudi koji vole strip, već je u pitanju ozbiljno osmišljen program u kom imaš priliku i sam da učestvuješ, postavljajući pitanja nekima od najboljih (i najboljih) strip-umetnika sa naših prostora i ćaskajući sa njima i van zvaničnog programa.

Ove godine, svoj višedecenijski rad na svetom papiru, sa još svetijom olovkom i tušem predstavili su Branislav Bane Kerac, Leonid Pilipović, Geza Šetet, Mikica Ivanović, Gani Sunduri (izuzetan čovek velikog srca i neverovatnog duha) i, meni najdraži i najinspirativniji (iz razloga što je usko povezan sa Batman univerzumom koji najviše volim) - Stevan Subić.

Umetnici su bili pristupačni, dobre volje, zainteresovani za sve što se događa oko njih, iskreni u tome što rade. Družili su se sa posetiocima i van određenog termina su crtali za njih u katalog koji je sjajno osmišljen - sa praznom stranicom na kojoj je ostavljen prostor za posvetu i crtež i koji ti na taj način obezbeđuje jedinstven album-uspomenu na ova dva prekrasna festivalska dana (21. i 22. maj).

Uz naše strip-umetnike, gosti su bili i predstavnici mnogih izdavačkih kuća ("Forma B", "Makondo" itd.) koji su predstavili svoje ekskluzivne naslove, a i one koji već godinama zaokupljaju pažnju zahvalne strip publike. Ako si hteo da kupiš neki naslov, mogao si da to uradiš za nižu cenu u odnosu na onu koju plaćaš npr. online kupovinom. Predstavnici strip udruženja "9. dimenzija", "Hrvatski autorski strip", "Vizant", "Szegedi Képregény Közösség" dali su ovoj manifestaciji prepoznatljivu, međunarodnu notu. Glavna festivalska dešavanja, po odlično osmišljenom programu, odvijala su se u prostoru "Mađarske građanske kasine": sajam stripa i fantastike, radionica crtanja za decu i mlade, razgovori sa strip umetnicima...

Osim toga, i gosti i posetioci mogli su još uvek da posete sjajnu izložbu koja je otvorena 13.5. u gradskom muzeju u Somboru, pod nazivom "Zagor iz našeg sokaka" koju je priredio veliki entuzijasta Svetozar Anđel, pokretač ideje o Zagoru kog su nacrtali različiti umetnici, onako kako ga oni vide, dajući mu potpuno drugačiju dimenziju. Izložba je bila veoma posećena i odlično prihvaćena od Somboraca, a prostor muzeja dao joj je sjaj kakav je i zaslužila. Ovaj interesantan projekat ima i svoj "roady" momenat jer je već gostovao (i gostovaće) u mnogim gradovima širom Srbije.

Ono što sam primetila i što je vrlo ohrabrujuće kada je strip u pitanju - bilo je baš mnogo posetilaca festivala - više nego prethodnih godina, što je rezultat upravo onoga što sam na početku teksta napisala - više sredstava dovelo je zvučna imena u naš mali grad i ljudi su pohrlili da vide one koji ta imena sa ponosom predstavljaju i nose. 

Veliku, i to potpuno zasluženu pažnju izazvao je Stevan Subić, umetnik koji je protresao našu strip scenu radeći na stripovima omiljenim generacijama unazad - "Konanu" i "Tarzanu". Stevan je svojim stilom od ova dva junaka napravio nešto potpuno drugačije, dajući im onoliku dozu realističnosti u vizualizaciji - ne samo dovoljnu da ga izdvoji od njegovih prethodnika - crtača - već i nužnu da ih oživi, da im udahne svežinu u pokretu, ponašanju, da iz njih izvuče ljudskost, ranjivost i smrtnost. Kao što je i sam Subić rekao, tokom razgovora sa publikom, vreme je da se ovi junaci predstave onako kako bi zaista izgledali da su stvarni, u svom prirodnom okruženju, u epohi u kojoj su živeli, borili se, preživljavali. Izuzetan, izuzetan sagovornik, čovek velikih kreativnih ideja, bogatog rečnika, dubok i smislen.

Uspela sam da konačno dođem do reči od onih koji su se zakačili za "Konana" i "Tarzana" i dobijem sjajne informacije o onome što je ogromna, OGROMNA stvar za umetnika - o radu sa jednim od najvećih i najboljih glumaca današnjice Paulom Danom, po čijem scenariju Subić crta "Riddler"- a - strip koji ne može biti aktuelniji što se tematike tiče, jer je njegova realizacija započela sa realizacijom trilogije režisera Mata Reevsa "Batman" (apsolutno nisam zainteresovana za negativne kritičke osvrte na ovaj film) u kom je Batmanovog arhi-neprijatelja Riddlera glumio upravo Paul Dano. To je toliko velika stvar - dobiti šansu da radiš na priči koja će ući u istoriju "DC" univeruma, da ja nemam da kažem ništa više osim da osećam izuzetno poštovanje prema svemu što Subić radi. Detalje o njegovom odnosu sa glumcem i njihovom zajedničkom radu ljubomorno ću sačuvati za sebe, ali mogu vam reći, dragi drugovi i drugarice, da je takva kreativna saradnja među velikim umetnicima i profesionalcima, nešto što obeleži život - takva prilika je ono što posle ostaje da se priča kao o legendi. A po meni - Subić to već jeste - legenda.

Nažalost, nisam uspela da stignem na Leonidov deo večeri kada se predstavio publici (ne u Gospodu, hehe), a i šta bih mogla reći o jednom takvom čoveku i umetniku? Svi ste svesni njegovog značaja u svetu stripa. Ko ne zna neka progugla, majku mu! (Mada, kad pročitam na vikipediji njegova Zrela faza, dođe mi da sebi oko iskopam - pa kakva je kreativna faza pre te? Nezrela?). 

Sinoć (21. maja), nakon koktela, kad je završen program prvog festivalskog dana, uspela sam da mu se stidljivo prišunjam. Mislim, Leo stvarno izgleda moćno i pomalo zastrašujuće sa onom grivom na glavi i nije ni čudo što me drmala trema toliko da nisam ni znala šta da mu kažem. Onda sam se setila da mu pod nos gurnem novo čedo u mojoj kolekciji "Zerocalcare" - epizoda "Zaboravi moje ime" kog Leo ranije nije video, i zainteresujem ga da pronađe i, eventuelno pročita - svidelo mu se mnooogo! E, to je prava stvar kad taaakvom jednom tipu - predstavniku punk i "svegaostalog" underground scene - otkriješ nešto tako malo, a opet ogromno kao što je italijansko remek-delo "Zerocalcare".

Dakle, Leo je faca - Leo je neko zbog kog bi cure 'ladno mogle da skinu grudnjak i bace mu ga na gitaru tokom svirke ili, ili - da mu podmetnu lađašca dok crta svoje lepote u kadrovima. Francuski dečko, ćutljiv, šarmantan, velik u svojoj umetnosti, velik u doprinosu pravim stvarima na raznim mestima na parčetu zvanom Evropski kontinent. Leo je onaj tip kakav očekuješ da bude - "Džukela" stripa, underdog štono bi se reklo, bundžija na stranicama koje ste čitali u nekim časopisima kojih se mlađa publika verovatno ne seća. Njegov rad u stripovima "Tajna istorija", "Velika igra","Pečat nemilostivog" doneli su mu slavu koja ga prati i danas. Dok sam ga danas posmatrala kako sedi zavaljen u nekoj stolici u bašti kafea, pomislila sam - "Oh, kako si glupa! Mogla si mu pokloniti "Zero"-a!" Onda sam zamolila muža da mi pronađe tezgu "System Comics"-a i kupi još jedan primerak da napišem posvetu i poklonim ga tom sjajnom umetniku, ali "System" je već spakovao stripove i otišao. Nema veze, drugi put...

Nakon Lea, sinoć, gost koji je razgovarao sa posetiocima bio je naš pisac strave i užasa i fantastike - Goran Skrobonja (ujedno i osnivač i urednik izdavačke kuće "Paladin").

Šta još napisati?
Bilo je na festivalu mnogo ljudi koji dolaze svake godine i druže se uz dobru klopu i piće. Ove godine kuvao se pasulj, pa je druženje započelo veče pre otvaranja festivala kod Mikice Ivanovića. Došla je (i privatno, i u ime izdavačke kuće "Veseli četvrtak") i najdraža, najlepša predstavnica stripa na ovim našim prostorima, obožavana Stanislava Matanović. Bili su momci iz "Stripovedača" - sjajni Dušan Majkić i Petar Klajić, zatim "Strip Blog" ekipa, RTV "Sombor" koja je snimala i prilog o celom događaju, pa ćete moći pogledati i njihove intervjue sa učesnicima festivala. 

Drugog dana festivala, standardno, održan je sajam stripa i fantastike prodajnog tipa, predstavilo se Udruženje fanova naučne fantastike "SCI-FI" iz Beograda, a zatim i Dragana Kuprešanin. Dragana Kuprešanin je Dr primenjene umetnosti i dizajna, diplomirani likovni umetnik - specijalista slikarstva i diplomirani grafički dizajner, autorka alternativnih stripova - zbirke "Specijalna smesa" i prvog domaćeg stripa za slepe i slabovide - "Nevidljivi talas".

Održalo se i "YU-GI-OH" takmičenje za najmlađe, proglašenje pobednika likovnog konkursa "Kad bi ljudi živeli na Marsu..." i dodela nagrada učesnicima.Učesnici su razmenili utiske, ispričali poneku anegdotu, opustili se i počeli sa planiranjem 8. festivala. Pale su i suze prilikom rastanka uz ono obavezno: "Vidimo se sledeće godine!"

U 17 časova festival je svečano zatvoren. Plakate za ovogodišnji "7. Somborski internacionalni festival stripa i fantastike" nacrtali su Leonid Pilipović i Nenad Cvitičanin (Džiber).

Tatjana Smiljanić