Radiomasiv je beogradski bučni rokenrol trio, formiran koronske zime 2021. u studiju podno Pančevca kod gazda-Nikole. Autentični autorski zvuk sviraju bubanj, gitara, bas i dva glasa. Godinu dana febrilne inkubacije izrodilo je deset pesama ukupne mase od 250 kilograma.

Ne hajući za žanrovske podele sviraju garažni rokenrol koji je zbog nepretencioznosti naglavačke izbačen iz grunge restorana, te je ostao do zore u neuglednoj punk kafani mariniran u rakiji od pustinjskog peska.

Radiomasiv su: John Smith – bubanj, Mihajlo Stević - bas i vokal i Aleksandar Marković - gitara i vokal.

Muziku i spotove Radiomasiva možete poslušati i pogledati na Youtube kanalu benda. Takođe, tu su i Instagram i Facebook profili pa koga zanima može da baci oko i zaposli uši.

Intervju sa bendom urađen je povodom njihove pobede na 40. Majskoj gitarijadi koja se održala na Moravskoj laguni kod Požarevca 2. maja 2022. 

izvor: fejsbuk profil benda
HC: Za početak, kako je nastao Radiomasiv i da li je još neko ime bilo u kombinaciji za naziv benda?

Aca: Radiomasiv je posledica rođendanskog poklona koji je mamurluk poklonio pijanstvu za stoti rođendan, a jedna godina pijanstva računa se kao sedam godina mamurluka, to svi znamo.

Zapravo, Igor i ja smo u poslednjih par godina povremeno svirali u BIGZ-u i Jugošpedu, uz par bezuspešnih pokušaja da ta okupljanja pretvorimo u bend. Nakon jedne duže pauze između tih pokušaja, Dejana (naša zajednička drugarica) za rođendan mi je poklonila termin u BIGZ-u i tako smo ponovo počeli da sviramo. Na jednoj od poslednjih proba pre raspada BIGZ-a, došao je Mihajlo da nas sluša i popije neko pivo sa nama, a mi smo momentalno shvatili da je Mihajlo idealna persona za bend. Mihajlo se priključio kao bas gitarista, a bogami i vokal, i zadao završni udarac našoj inicijaciji. U istom tom periodu se desila još jedna ključna stvar – naš prijatelj Vojče pozvao nas je da delimo studio kod Pančevca, i tamo smo upoznali Nikolu, majku, oca, maćehu, strica i praunuka ovog benda. Svi ovi ljudi su nam puno pomogli.

Prošli smo Golgotu do krštenja benda, bilo je raznih predloga – Derivat, Andrak, Teški pingvini i razne druge gluposti. Radiomasiv smo na kraju smislili od muke.

HC: Radiomasiv je formiran krajem 2021. godine a vaš prvi spot pojavio se u januaru 2022. godine. Čini mi se da je to bio spot za pesmu Vakcinišite se! U celom svetu i dalje je bila frka oko korone, vakseri i antivakseri u sve većim sukobima, teorije zavere, masovna prepucavanja preko društvenih mreža i masmedija, svi se prave pametni i svi sve znaju i onda se pojavljuje neki bend Radiomasiv koji svira garažni rok i urla na svoje slušaoce Vakcinišite se! Vakcinišite se! Vakcinišite se! Ljudi u panici i paranoji a vi urlate Vakcinišite se! Vakcinišite se! Vakcinišite se! To je bila samo provokacija, zar ne? A ako nije bila provokacija, za koga onda radite, ko vas plaća da pričate tako nešto?

Aca: Mi smo veoma bogat i skup bend, to je očigledno, ali nisam siguran ko nas plaća. To će kao strani agent najbolje da objasni Mihajlo.

Mihajlo: U celoj toj buli oko korone, vaksera i antivaksera mi smo redovno održavali probe. „Vakcinišite se!“ je bio bunt ka celom sistemu, ka svim istinama i lažima kojima su nas posipali. Da li smo tom pesmom zauzeli neku stranu? To je na slušaocu da odluči. Mi smo jednostavno bili besni na sve strane. Ne mogu otkriti ko nas plaća ali mogu reći da dve godine nisam promenio žice na gitari.

HC: Svi mi imamo biološke pretke od kojih smo potekli. Njihovi geni čine naše biće i oni žive kroz nas i kad fizički više nisu među nama. U pesmi Ko su nama stvarno preci? peva se o onoj drugoj vrsti predaka, o precima koji su nam bili uzori, gurui i idoli u životu, koji su nam davali smernice, bili inspiracija i uticali na našu izgradnju kao persone i individue. U pesmi je spomenuto više njih: Alan Vega, Alex Chilton, Eric Claption, Muddy Waters, Bickle Travis, Miles Davis, Milan Oklopčić, Voja Despotov, Vasilija, Mika Alas, Crni talas. Da li su to po vama najbitnija imena koja su uticala na vas da postanete ono što jeste i da li treba spomenuti još nekog pretka koji možda nije obuhvaćen u pesmi?

Aca: Teško je staviti sve ljude koji sa nas inspirisali, uticali na naš ukus, duh, život i na ono što smo danas u jednu pesmu. Verovatno bi ta pesma trajala godinama. Probali smo ovde da nagovestimo jedan segment onoga na šta se kreativno oslanja Radiomasiv i koji su neki muzički, filmski i književni uzori članova benda. Ima ih još puno naravno, ali bojim se da ne izostavimo nekog ako krenemo da nabrajamo.

John: Pozdrav i za Stiva Albinija.

HC: Imate i pesmu On ima psihičke probleme. Danas svi imamo psihičke probleme. Manje ili veće. U to nema sumnje. U takvom vremenu živimo, maničnom i psihotičnom. Da li je muzika način koji rešava te probleme? Da li se, između ostalog, zbog toga bavite njom? Da li pomoću muzike kanališete sve neuroze i nervoze, strestove i brige i na taj način čistite i lečite sebe? Da li je u tom smilsu, bavljenje muzikom jedno duhovno i mentalno lečenje?

Aca: Naše probe su uglavnom radnim danima, a meni se čini da veoma često, bez obzira na to ko je kakav dan imao, posle probe odlazimo kući dobro raspoloženi i pod utiskom da radimo nešto što bi trebali da radimo. Ne mislim da bilo koja muzika deluje isceljujuće, čak mi se čini da muzika koja je aktuelna danas više doprinosi tome da se problemi stvore i neguju što duže, nego što se trudi da ljude oplemeni, obrazuje, usmeri ili ih na bilo kako učini boljim. Uglavnom je to muzika koja je u službi psihičkih problema i proizvodi se u fabrikama za odumiranje čovečanstva, kao i sve ostalo što se dobro prodaje.

John: Bavljenje muzikom je duhovno, mentalno i telesno (iz)lečenje.

HC: Svoj prvi nastup održali ste u Elektropioniru početkom februara ove 2022. godine. Recite mi kako je bilo i kakvi su utisci? Kako je reagovala publika, da li je bilo treme imajući u vidu da je to bio prvi javni nastup Radiomasiva?

Aca: Jesmo, zahvaljujući prijateljima iz benda Potop koji su nas ovom prilikom pozvali da sviramo sa njima i hvala im zbog toga. Imali smo tremu, ali nam je istovremeno bilo i fenomenalno, i nama, a ako nas ne lažu, i publici.

Mihajlo: Podrska prijatelja nam je puno značila za nastup kao i za to da se lokal napuni. Bilo je neočekivano dobro. Trema je bila prisutna ali je Igorova pljoska odradila svoje.

John: Slabo se sećam svirke, kažu da je bilo lepo.

HC: Čuo sam da imate nameru da pesmu Lepi grobe moj izvedete uživo pred srpskom majkom? Da li je to tačno i da li možda imate u planu duet sa cvetkom zanovetkom?

Aca: Samo ako budemo svirali u nekoj krčmi na Ibarskoj magistrali za šaku pijandura, u prirodnom ambijentu srpske majke. Nego je neko izgleda pomešao naciju sa kafanskom srčom.

HC: Zašto je učiteljica tako stroga i zašto tako viče na vas kad imate sve petice? Zar učiteljica još nije shvatila da We don't need no education?

Aca: Pedagoški potencijal ove numere ne razumemo ni mi baš najbolje, ali sigurni smo da postoji i da publika to oseća, naročito kad se Mihajlo prodere iz grkljana STOKO NEVASPITANA!

John: Učiteljica mora biti stroga.

HC: Pobednici ste 40. Majske gitarijade koja se održala na Moravskoj laguni kod Požarevca. Kakvi su utisci nakon pobede?

Aca: Iskreno, nismo očekivali pobedu, otišli smo tamo da malo odmerimo sebe na bini i vidimo kako sve to izgleda. Ljudi su nas lepo ugostili i prihvatili, proveli smo se super, i na kraju smo i pobedili. Šta ćeš više?!

Mihajlo: Prvi put smo iskusili da nas ljudi zaustavljaju posle nastupa i prepričavaju svoje utiske naših pesama. Bilo je i besplatnih sendviča, organizatori su prosto na sve mislili.

HC: Kakvi su dalji planovi Radiomasiva?

Aca: Probe i svirke, pa onda da snimimo nešto.

Mihajlo: Probe i svirke, pa onda da popijemo nešto.

John: Jameson, probe i svirke.

HC: Za kraj, muzika za preporuku, film za preporuku i knjiga za preporuku.

Aca: Ja sam još uvek pod utiskom koncerta benda Uncle Acid and the Deadbeats, toplo preporučujem njihovu diskografiju! Preporučujem i knjigu Gubitnik Tomasa Bernharda, a i film Roj Miodraga Popovića, jedan od retkih koji je od mene dobio ocenu 10.

Mihajlo: Od muzike preporučujem Radiomasiv, imaju par dobrih stvari, takođe i jedini bend koji trenutno slušam All Them Witches. Preporuka za knjigu World’s End – T.C. Boyle-a, kao i film „Chiko“.

John: Slušajte Shellac, pijte Jameson, čitajte Grega Egana i Lazara Pavlovića. 

Intervju pripremio Miljan Ristić a.k.a eXperiment.