Nakon dužeg vremena u Čačku je svirka. Toliko puta rečeno u poslednjih nekoliko dana. Ali, na nesreću povod je isuviše težak, mučan i tužan. Gde god da odemo u kupovinu, bilo da idemo na trafiku, u prodavnicu, butik... vidimo kutije za zelenim etiketama i dečjim licima. Da, jeste da je ljudski pomagati i starati se da mladost doživi zdravu starost. Ali, u vreme kada se ne moramo plašiti grmljavine i vukova koji nas mogu pojesti, u vreme kada dotičemo od dubina do visina svemira, mi skupljamo priloge za lečenje budućnosti. Jer, lečeći mladost, dajemo šansu budućnosti. No, uvek je sreća u malim stvarima. U običnim ljudima koji vide daleko. Izgleda da moramo biti obični da bismo gledali i oko sebe. A u Čačku je oduvek postojalo entuzijasta, ali entuzijazam bude i razočaranje. Ali, ovoga puta entuzijazam, ambicija i pozitivizam uspeli su da prevladaju. Kada se spoji ljubav prema muzici, i ljubav prema ljudskosti, sretne se mlad čovek koji je spreman da se trudom samoprinese za drugoga i druge.


Naš sugrađanin Vlade Rašić, moj kolega iz više prošlih bendova, basista mora drugih bendova, dao je sve od sebe da naš grad, muzička scena Srbije čuje za problem male Đurđe Maksimović kojoj je potrebna naša pomoć. Ideja je bila da se uz pomoć grada Čačka i drugih dobrotvora organizuje festival Run to the Hillz koji bi imao humanitarni karakter, ne bi se naplaćivao ulaz nego bi se donacijom pomoglo našoj maloj sugrađanki. Sav novač od ulaza, mercha-a, pića doniraće se našoj Đurđi.

Nakon pomeranja sa čuvenog Želovog na novu lokaciju festival je organizovan u Domu u Ljubiću u Čačku. Da sam pre 15 godina mogao uopšte da razmišljam o svirci u Ljubiću verovatno bih seo i razmislio o sebi i da li sam pri zdravoj pameti. Recimo samo da je u pitanju sala kojoj bi najbolje odgovarao naziv sale za seosku mesnu zajednicu. Ali, sala koja je skoro renovirana, poseduje binu, sve ostale prostorije... sala u koju je doneta odlična rasveta, oprema i ozvučenje... pokazala se kao idealan izbor za festival. Blizina parkinga, prodavnica i relativna blizina samom centru grada mogu ovu salu kandidovati za ozbiljan prostor za buduće svirke. Sam termin festivala je više bio matine nego klasična svirka. Od 15.00 do 20.00 časova. Ali, ako uzmemo u obzir da je nedelja, termin je možda bio i idealan.

Svirku je otvorio upravo Vladov bend Yox. Čačak – Valjevo ekipa koja pokazuje svoj kvalitet upravo uživo. Nisam imao sreću da ih odgledam od samog početka pošto sam uspeo da zakasnim, ali poslednjih nekoliko pesama su potvrdili kredibilitet koji polako zadobijaju među publikom.

Reflection iz susednog Gornji Milanovca je bend koji pokazuje da je Milanovac oduvek imao scenu kojom je mogao da se pohvali, kako kvalitetom tako i kvantiteom. Grad koji je neuporedivo manji od Čačka, ali koji ima scenu koja je u svakom trenutku brojnija i razvijenija nego Čačak. Za svaku pohvalu, i za postavljanje pitanja „gde mi kulturološki grešimo“. Kako je moguće da da u gradu kao što je Čačak ne postoji NIJEDAN aktivni bend, nijedan dobar prostor za vežbanje, nijedan prostor (sem novootkrivenog Doma u Ljubiću) koji može da izgura svirku?

Brat iz Užica. Usvirana, fantastična ekipa. Ovde moram ostaviti objektivnost po strani. Kao bubnjar koji je prošao kroz dosta bendova stalno moram da napomenem da Brat ima jednog od najboljih bubnjara Srbije. Uz bubnjara i odličnu bas sekciju, i gitaru koji zvuk dovode do prepoznatljivosti po kojoj ih publika rado prihvata i prati na nastupima.

Violent Chapter sam prvi put gledao uživo. Slušanje sa kućnog ozvučenja nije moglo da me pripremi za svirku koju sam čuo uživo. Navežban bend, sa odličnim scenskim nastupom. Bend za koji se može reći „e, šteta što su odavde, jer da sviraju u inostranstvu bili bi svetski poznati!“. Teško je ovo izgovoriti, ali tako stoje stvari. Bend koji sam prvi put slušao uživo i zapitao se da li je pravedno da ovakav bend svira u unutrašnjosti. A onda čujem demanti u sebi koji mi kaže „čekaj, nije bitno, bitno je da su ovakvi muzičari čuli za potrebu da se nekome pomogne, odazvali se pozivu i tu su jer su ljudi iznad svega“!

Ne znam ima li smisla komentarisati Totalni Promašaj. Bend koji se etablirao devedesetih godina na sceni svirajući beskompromisni HC, bend u kojem je bubanj svirao čuveni Voja. Bend koji bije kao Meseršmit. Efektna svirka, uključivanje publike u nastup... Domaći zadatak mnogim mlađim bendovima koji sviraju HC, a zaboravljaju šta je HC u svojoj srži.

A na kraju, ne mogu biti objektivan. Kao omatoreli metalac najviše sam iščekivao da čujem i odgledam death metal mašinu iz Kragujevca. Gogec je izlaskom na binu otelotvorio lik Lorne Malvoa. Zvuk koji pomera iz mesta, ritam sekcija koja je samlela zvučnike. Gitare koje su spržile sve ono što je preostalo, a vokal... bolji nego na albumu. Zvuči kao floskula, ali zaista stojim iz rečenog. Dead Joker koji je ponovo među nama kada je naša ekstremna scena izuzetno siromašna. Kratka svirka, uz dosta pesama sa aktuelnog albuma Ambiviolent. Preciznost kao ritam mašina, domaći zadatak za naraštaje. Bend svetskog zvuka. Svaki metalac iz Čačka i okoline koji je propustio njihov nastup neka se kaje...

Malo sam se raspisao, ali zaista je velika sreća koju osećam; prvenstveno jer sam bio deo ljudi koji su ljubav prema muzici pokazali kroz pomoć nekome kome je naša pomoć potrebna. Drugo, oduševljen sam posećenošću festivala. Kvalitet bendova sam izneo ranije, živa je scena i neće nestati bez borbe! Sve pohvale idu na račun publike, koncert bez obezbeđenja koji je protekao bez IJEDNOG incidenta. Pitate se zašto? Ne morate, metal, pank, kor... ekipa je ekipa koja ne pravi probleme za razliku od posrnulih i ogrezlih u bezličnost podkulture kojoj svedočimo. Moram izraziti i malu zabrinutost, mladosti je bilo na koncertu. Ali, podmladak nam je izuzetno malobrojan. Na svirci sam video da je većina publike bila u godinama preko tridesete. Za podmladak se moramo boriti.

Za kraj, svaka čast Vladu Rašiću, svaka čast publici koja je skupila, samo od ulaza, 129.100 dinara! Hvala i gradu koji je izašao u susret. Hvala bendovima, a iznad svega nadajmo se i verujemo da je ovo početak novog kruga dobrih svirki u našem gradu, da se suša završava i da nas čekaju poplave dobre muzike!

Galeriju sa ovog festivala možete pogledati ovde.

Đorđe Čolović