SHOPLIFTERS i STILL BLEEDING: Horsko pevanje, grupno igranje i pokušaji šutki
Helly Cherry
Novi Sad, Dom b-612, subota, 5. mart 2022.
Iako su imali “ogromnu konkurenciju” u prenosu finalne večeri srpske “Pesme za Evroviziju” gde je na opšte čuđenje pobedila jedina pesma koja ima nekog smisla, odlučio sam da odem u dom b-612 i ispratim svirku dva odlična novosadska benda – Still Bleeding i Shoplifters. Naravno da se nisam pokajao. Nije to bio koncert za pamćenje, ali dovoljno dobar da se kvalitetno provedu dva sata u finoj atmosferi, ćaskanju sa nekim ljudima koje nisam dugo video, u pijenju (čak jednog) piva i naravno, odličnoj svirci oba benda.
Still Bleeding je prvi krenuo tačno u 22h. Iako su mi u intervjuu koji su mi dali posle tonske probe priznali da ne stižu često da vežbaju, zvučali su vrlo sigurno i zategnuto. Đembini rifovi, čvrsta i precizna ritam sekcija i Murarijevo vladanje mikrofonom i scenom sa puno samopouzdanja, doprineli su da poprilično popunjen dom b-612 (3/4 kapaciteta) aktivno učestvuje u svakoj pesmi. Skakalo se, cupkalo, u refrenima pevalo sa Murarijem, bilo je pokušaja i šutke, ali se na vreme odustajalo jer je publika bila uglavnom 40+ (čast izuzecima u vidu jedne grupice tinejdžera) da ne bi došlo do povreda ili ušinuća. Naravno da je vrhunac bio u pesmama “Running” i “PMA” za koje su snimljeni i spotovi i koje su već pokazale kao potencijalni hitovi. Prvi redovi su se otimali za mikrofon kako bi i oni dali svoj doprinos odličnoj zabavi. Still Bleeding su uspešno promovisali svoj novi EP “Antagonize” koji možete čuti u celini na YT a priprema se i fizičko izdanje. Za sada možete naručiti od benda njihov prvi EP, “Outsider” na vinilu.
Devet pesama u nekih 25 do 30 minuta bilo je dovoljno da se publika zagreje za Shoplifterse.
Devet pesama u nekih 25 do 30 minuta bilo je dovoljno da se publika zagreje za Shoplifterse.
Nešto blaži zvuk, ali zato puno melodičniju svirku pružili su sad već skoro veterani novosadske punk / HC scene od milja zvani “Liftersi”. Postoje od 2006. godine imaju četiri albuma, nekoliko EP-jeva, nekoliko uspešnih saradnji sa stranim izdavačima. Ipak, kako kaže Zgro, i dalje su neopravdano zapostavljeni i nedovoljno popularni. Zašto je to tako, mislim da znaju svi koji su bar očešali o underground subkulturu i nema razloga da u tekstu dalje lamentiram.
Dakle, “Liftersi” su svoj set od 15 pesama krenuli sa “High And Dry” sa EP-ja “Forgiver”, nastavili sa “Believe” i “Fortifier”, ubacili par novih pesama kojim najavljuju novi album od kojih mi je u uvo odmah ušla “Yes Means No”, ali je sve to zvučalo malo stegnuto do negde šeste, sedme pesme kad su zasvirali “Saved By A Bell” koja je punokrvni hit i kojom su rasplesali i razgalili publiku. Sledli su “Everybody's Nobody's Fool” i “Do Better” sa zadnje ploče i do kraja koncerta publika je bila u ekstazi. Konačno i zasluženo. Horski se pevalo, smejalo i grupno igralo. Šta ćete više od svirke jednog underground punk benda? Na momente su nam Shopliftersi pružali vrlo zarazni pop-punk bez bojazni da ćemo “popasti “ virus, mada je bilo i nekih sa maskama na licu, iako u primetnoj manjini. Očigledno vlada mišljenje da je pandemija prošlost. Ili da stižu novi i veći problemi...
Da rezimiram… Fino, zabavno i kvalitetno provedeno veče u društvu sredovečnih pankera i korera, kakav sam i sam. Klinci su na splavovima i folkotekama, ali to je neka druga, tužna priča kojoj se ne vidi kraj.
Da rezimiram… Fino, zabavno i kvalitetno provedeno veče u društvu sredovečnih pankera i korera, kakav sam i sam. Klinci su na splavovima i folkotekama, ali to je neka druga, tužna priča kojoj se ne vidi kraj.
Zoran Popnovakov