1. Društvo mrtvih pesnika
Za dlaku na prvo mesto izbio je ovaj nekonvencionalni, razigrani, luckasti, dušebrižni profesor književnosti koji pokušava u svoje društvom programirane učenike da udahne iskru poetske lepršavosti, kreativne energije i lucidnosti. „O kapetane, moj kapetane!“ – vikali su redom dok su stajali na klupama simbolično se uzdignuvši iznad strogih normi rigidnog sistema. Nadahnjujući profesor i apsolutni studentski heroj – Robin Vilijams.

2. Gospodinu, s ljubavlju
Šezdesetih godina prošlog veka ovaj čovek je postao prototip svih inspirativnih, idealističkih, kreativnih, harizmatičnih i pedagoški jasno potkovanih zaljubljenika u svoj predavački posao i učenike, koji se u isto vreme suočavaju sa društvenim stereotipima, nemotivisanom decom i teškim uslovima za rad u predgrađu Londona. Nadahnjujući profesor – Sidni Poatje.

3. U potrazi za Foresterom
Iako tehnički nije predavač niti profesor, glavni lik u ovom filmu dostojno, iako isprva nevoljno, ispunjava svoju vergilijansko-prosvetiteljsku ulogu, navodeći mladog i talentovanog mladića da prokrči put kroz sopstvene demone i izbije na svetlu stranu bogom dane genijalnosti. Nadahnjujući profesor/ mentor – Šon Koneri.

4. Opasni umovi
Jedna žena kročila je tamo gde je retko pre nje smeo i mogao, u siromašnu školu, u odeljenje puno društvenih izgnanika i problematičnih huligana sastruganih sa dna kace, čiji je jedini cilj ne da dočekaju zvono, već da prežive do kraja šestog časa. To što je bivši marinac može joj samo pomoći u prosvetnoj džungli, a nokonvencionalne metode učenja i motivacije čine je četvrtom na ovoj listi. Nadahnjujući profesor – Mišel Fajfer.

5. Emperor’s club
Iako ne sasvim originalan u svojoj nameri, film ipak zadržava notu iskrenosti i plemenitosti u nameri da prikaže jedan produhovljen odnos između profesora stare garde koji požrtvovanim radom motiviše i usmerava generacije svojih učenika na elitnom univerzitetu. Nadahnjujući profesor – Kevin Klajn.

Definitivno van svake konkurencije – (Tito i ja), teško da je profesor, još manje predavač ili pedagog, nazovimo ga okorelim vodičem i vođom puta, strastvenim protivnikom ojedanja guze i pevušitelja pesme „Sira, putra, vrhnja, mleka…“ On je graditelj čelične volje kod svojih malih titoljubaca i hvalospevnih sastavljača pismenih zadataka, on je poslednji izdanak komunističke strogoće, pravični, nepokolobljivi poznavalac kozjih staza, prečica i starinskih zamkova, čitač tuđih pisama, i još štošta. On nadahnjuje, proganja, usmerava, grdi, ako treba i bije, špijunira, uhodi, juri, vređa, imajući poseban pik na debeljuškaste nosače obilnih užina i kolonjske vode. Njemu treba oduzeti dozvolu za rad sa decom, životinjama, zapravo svemu što hoda i gamiže, kao i partijsku knjižicu, a nemili kraj njegove karijere sasvim je izvestan. On je – Lazar Ristovski.

Slobodan Novokmet