Džordž Orvel, Gzavije Kost – 1984 (strip adaptacija)
Helly Cherry
21. januara 1950. godine preminuo je veliki Džordž Orvel. Počevši od 1. januara 2021, 70 godina nakon autorove smrti, sva njegova dela oslobođena su zaštite autorskih prava. Gzavije Kost, mladi francuski strip autor u usponu, nije časio ni časa i iskoristio je priliku da iste godine završi i izda strip adaptaciju 1984, Orvelovog možda najpoznatijeg (a i najrelevantnijeg) dela.
ATMOSFERA
Pošto je i pticama na grani poznata radnja 1984, osvrnimo se malo na način na koji je adaptirano ovo svevremeno delo, o čemu ću jedino i pisati naširoko. Ako bih morao da iskoristim samo jednu reč kojom bih opisao ovu adaptaciju, to bi svakako bila reč – atmosferično.
Nema razrađenih detalja, sva lica su nejasna, a obrisi brutalističkih građevina koja se nadnose nad glavnim likom u svakom trenutku doprinose osećaju izolovanosti, zatočenosti i klaustrofobije. Takođe, postoje određene tematske deonice gde Kost koristi i druge boje u kombinaciji sa crnom i sivom – žutu (kada junak provodi vreme u javnosti, na poslu, u komunikaciji sa ostalim građanima), crvenu (kada je sam sa svojim mislima, ili kada učestvuje u ilegalnim radnjama), i na samom kraju ljubičastu (kada dolazi do vrhunca i “katarze”).
Ovo je svakako malo drugačiji pristup od rigidnih slika koje zamišljamo dok čitamo originalno delo, ali po mom mišljenju Kost je odradio vrlo dobar posao, fokusirajući se na psihološko stanje junaka i menjajući boje i detalje u zavisnosti od situacija u kojima se u datom trenutku junak nalazi.
Postoji i dosta panela koji zauzimaju celu stranu, ili dve, i uglavnom se koriste da dočaraju veličinu i moć Velikog Brata, odnosno režima, u vidu lica Velikog Brata koji vas posmatra u svakom trenutku, građevina koje na svakom ćošku imaju okačenu reklamu i kamere. Ovo su ujedno i najjasniji crteži koje ćete videti u romanu, s dobrim razlogom.
ZAKLJUČAK
Dok su izostavljeni određeni detalji iz originalnog dela, ostatak radnje je vrlo verno adaptiran u strip. Takođe bih želeo da pohvalim Komiko i Vasilija Krstića koji su zadržali originalni prevod i nisu izmišljali nove reči, za razliku od inostranih prevoda ovog dela.
Atmosferičnost i osvrt na psihologiju junaka veliko su osveženje u moru adaptacija 1984 i zbog toga šaljem veliki naklon i samom Gzavijeu. Uspeo je da nas na nov način podseti na dešavanja iz romana koja su danas možda relevantija nego ikad za mesto i vreme u kojem se nalazimo – a podsećanje nam je, vala, i potrebno.Dušan Prvački