U vrhu svetske teorije horor književnosti: Dejan Ognjanović u najužem izboru za prestižnu nagradu „BREM STOKER“
Helly Cherry
Jedan od najznačajnijih srpskih proučavalaca horora u književnosti i na filmu, dr Dejan Ognjanović (sa kojim smo i razgovarali pre nekoliko meseci), nominovan je, odnosno uvršten u najuži izbor za nagradu „Brem Stoker“ (Bram Stoker Award) – prestižno priznanje američkog Udruženja pisaca horora (Horror Writers Association, HWA) i najznačajniju svetsku nagradu u oblasti horor žanra.
To je prvi slučaj da je neko od srpskih teoretičara, proučavalaca, i uopšte, stvaralaca, koji deluju unutar horor žanra, nominovan za ovu značajnu svetsku nagradu.
foto: Severin films |
Nagrada „Brem Stoker“ dodeljuje se od 1987. godine u više različitih kategorija za vrhunska prozna dela horora i mračne fantastike, kao i teorijsko-esejističke tekstove koji se bave prozom pisanom u tom ključu.
Ove godine, nagrada se dodeljuje u 12 kategorija, a Dejan Ognjanović je nominovan u kategoriji „Vrhunsko postignuće u kratkoj esejistici“ za rad pod naslovom „Tri paradigme horora“ (The Three Paradigms of Horror), koji je krajem 2021. godine objavljen u američkom književnom časopisu „Vastarien“. Esej je prethodno, na srpskom, bio objavljen u akademskom časopisu EAP (Etno-Antropološki Problemi), god.11, sv.2, 2016, u okviru temata „Antropologija horora“ koji je priredio dr Marko Pišev.
Ognjanović svojim radom definiše tri ključne paradigme horor žanra: „strah od sebe“, „strah od drugih“ i „strah od numinoznog“ – i prikazuje šest bazičnih varijacija proisteklih iz konzervativnog i progresivnog tretmana njihovog oblikovanja.
Govoreći o značaju nagrade „Brem Stoker“, Ognjanović kaže: „U svetu horora ne postoji veća nagrada koju neki pisac, urednik, izdavač ili teoretičar može da dobije. Ono što je NIN-ova nagrada za srpske pisce ili Oskar za svetske filmske umetnike, to je nagrada ’Brem Stoker’ za sve one koji se bave hororom, pre svega u književnosti. Nazvana je po piscu romana ’Drakula’, koji sam iscrpno analizirao u doktoratu a kasnije i u knjizi ’Poetika horora’, a i priredio sam njegove najbolje priče u zbirci ’Drakulin gost’, za Orfelin. Dakle, počastvovan sam da sam uvršten u najuži izbor za nagradu koja nosi njegovo ime i koja znači toliki prestiž. Meni lično ova nominacija znači priznanje da neko, pa makar to bilo i u inostranstvu, prepoznaje i pozitivno vrednuje moj rad. Već i to što je moj rad uvršten među pet najboljih eseja o hororu iz prošle godine mnogo je više nego što sam ikada smeo da se nadam.“
Pored Ognjanovića, u kategoriji „Vrhunsko postignuće u kratkoj esejistici“, nominovano je četvoro istaknutih američkih teoretičara i urednika: Emili Rut Verona, Kevin Dž. Vetmor ml, Anđela Juriko Smit i Sindi O’Kvin.
Udruženje pisaca horora vodeće je udruženje ove vrste na svetu sa 1.800 aktivnih članova. Ono što daje poseban značaj nominacijama za „Brem Stoker“ nagradu, jeste činjenica da nominovanje i glasanje vrše isključivo članovi Udruženja, dakle, ljudi koji su najpozvaniji da sude o kvalitetu kandidata.
Dobitnici nagrade „Brem Stoker“ za 2021. godinu, u svim kategorijama, biće proglašeni 14. maja, tokom tradicionalne konvencije StokerCon, koja se u Denveru održava od 12. do 15. maja 2022. godine.
Dejan Ognjanović (Niš, 1973) je pisac, filmski i književni kritičar, prevodilac, esejista. Doktorirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu sa temom „Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti“. Stalni je saradnik vodećeg svetskog časopisa posvećenog horor supkulturi, Rue Morgue. Urednik je edicije „Poetika strave“ u novosadskoj izdavačkoj kući Orfelin i autor bloga Cult of Ghoul.
Objavio je knjige „Faustovski ekran“ (2006), „U brdima, horori“ (2007), „Poetika horora“ (2014), „Studija strave“ (2008), „Više od istine: Kadijević o Kadijeviću“ (2017), „Kult Gula“ (2019) i tri romana („Naživo“, 2003; 2010), „Zavodnik“ (2014; 2015) i „Prokletije“ (2021). Priredio antologiju H. F. Lavkrafta, „Nekronomikon“ (2008; 2012; 2018) i zbornik „Novi kadrovi“ (sa Ivanom Velisavljevićem; 2008), i temate o Embrouzu Birsu (Gradina, 2008), H.F. Lavkraftu (Gradac, 2009) i Vilijamu Barouzu (Gradac, 2010).