Gori bina a ne oči čarne na EYESBURN i D ZOO koncertu u Subotici
Helly Cherry
Klub Mladost (Subotica), 2.1.2022. godine
Da ne ureknem odmah i ne proradi čika Marfi (pu, duće drakulje lešinatura), početak 2022. godine je počeo obećavajuće.
U prilog tome ide činjenica da je jedan od najprodornijih bendova iz devedesetih, vrlo živahan u poslednje vreme, uspešno otvorio sezonu koncerata u Subotici, uz podršku lokalnih snaga, sa zajedničkim imeniocem, a to je ljubav prema metalu kao muzici i još žešćem odgovoru na trenutnu situaciju.
Crossover sastav Eyesburn će se, sudeći po reakciji začuđujući euforične publike, kad-tad vratiti da opet isporuče tonu riffova i pozitivne energije. Čim je i Kojot, kao čovek koji je dugo na sceni rekao da je čuo da je subotička publika zahtevna, to govori da smo stvarno zajebani. Nadam se da smo, uprkos lošim glasinama, opravdali poverenje benda.
Smatram da nije potrebno predstavljati bendove, jer su i Eyesburn, a i moji momci iz sastava D ZOO dovoljno priznati i poznati u Srbiji i regionu. Naravno, Eyesburn je dosegao koju lestvicu više i to je neosporno, ali je zaista kraljevski od njih što su pokazali kako se istinske zvezde ponašaju i na maloj bini, bez suzdržavanja i davanja 150% od sebe. Nabrojte barem 5 domaćih bendova koji imaju svetsku reputaciju, ali ih nije sramota da budu na bukvalno 5 centimetara od publike. Ne možete, prosto.
D ZOO, foto: Andrej Jovanović |
Verujem da je jedan od povoda zajedničke svirke svakako bila i obrada „Divide“ od strane D ZOO-a, koja se našla na tribute izdanju Eyesburn-u iz 2021. godine. Pesmu možete čuti ovde, a svakako potražite i celo izdanje koje je besplatno za skidanje.
Ne bih da davim previše sa detaljima, jer od benda ovakvog kalibra ne smete da očekujete manje.. Ono što je sigurno jeste da je Eyesburn pošteno poispravljao izgužvane vijuge svih, još istopljene od dočeka novogodišnje noći. Govoriću makar u svoje ime. Nije bilo pesme da masa nije pevala uporedo, starija generacija, mlađa, nebitno. I ja sa njima. Sam set je trajao sigurno dva sata, jer da budem iskren, flow je bio takav da sam se bukvalno izgubio u vremenu. Dodatno je tome doprinelo konstantno polivanje fitnes narukvice na ruci sopstvenim špricerom (radi i dalje, bez brige), svi su đuskali, headbangovali kad je trebalo, kosijaneri i ćelavci, a u telefon mi se nije gledao da li je prošao jedan sat ili godina, na bini se odvijala jebena magija. Propisno sam ogluveo, jer sam govedo i moram da stojim pored zvučnika i pored bine, da nešto ne propustim. Kao i uvek.
Eyesburn, foto: Aleksandar Đević |
Svirali su i dve nove stvari kojima, na žalost, nisam upamtio nazive. Ono što je bitnije jeste da će biti i novog albuma, pa da zaigramo kolce ponovo. Izlet u reggae klasike koje su izveli su samo još više raspalili publiku, malo su i vinovnici na bini odahnuli, valja se. Kojotov trombon je pevao sam za sebe, ja sam fasciniran činjenicom da jedan klasični instrument može objediniti dva tehnički drukčija žanra, na prečudni način. Zato je Eyesburn tu i gde jeste, zasluženo i bez sumnje jedan od najboljih srpskih bendova – uskoro već 30 godina kako su na sceni!
Još jedna stavka koju bih pomenuo jeste da je svirka počela na vreme, što se u Subotici jako retko dešava, od 17č do 20č. Bez incidenata, svi znojavi kao da su ubure uskočili, znači to je to.
Smatram da smo propisno zakoračili u novo leto. Uprkos imenu, gorele su bina i publika, oči čuvajte za nove prilike i ne verujte sistemu. Nije teško isključiti TV i profiltrirati sadržaj na društvenim mrežama.
Daniel Tikvicki