Inđijska metal skupina ''Alitor'' ne spava. Nakon prošlogodišnjeg full-lenght izdanja jednostavno naslovljenog ''II'', progressive-thrash mašinerija odlučila je da iznenadi publiku neznatnom promenom kursa, kako u zvuku (koji sve više podseća na bendove poput Gojira, Machine Head ili Lazarus A.D.), tako i tekstualno - izdavanjem EPa na srpskom jeziku. ''Spoznaja'' je zvanično izašla za slušanje krajem oktobra, a publici se predstavlja kroz tri nove pesme: ''Lokot'', ''Prav'' i ''Amanet''.

Tekstualno, bend nimalo ne odmiče od zacrtanog kursa sa prethodnih izdanja: introspekcija kombinovana sa veoma sivom i pesimističnom vizijom sveta, gde se, ipak, na kraju ostavlja mesta mogućnosti da se nekom konkretnom borbom, praćenjem ličnih ideala, ne ostvari ono najcrnje potonuće u ambis. Zvukovno, pak, ovo je momenat gde ću kurs priče morati oštro da skrenem na subjektivni utisak.

Obzirom da imam previše godina i mentalne zrelosti da bih pisao ivičaste tekstove uperene protiv određenih bendova ili podžanrova muzike samo da bih kontrirao, držaću strogo profesionalan stav. No, ostajem pri tome da u muzici (i umetnosti uopšte) svako ima pravo da mu se nešto ne dopada, u određenim aspektima ili u celosti, kao i pravo da to slobodno iskaže. Jer, pre svega, sve ima svoju publiku, a umetnost nije naučni konsenzus.

Moje neoduševljenje novim zvukom Alitora ne mogu da pripišem sopstvenoj zatvorenosti, obzirom na to da slušam raznovrsne podžanrove muzike. Pre će biti da mi nikako ne leže, 'ajde da kažem, ''moderne'' harmonije i skoro pa metalcore i moderni metal momenti (prepoznaje se u ovom EP-ju pomalo Triviuma i sličnih bendova). Iskreno, ovaj pravac u zvuk nimalo nije prijemčiv mom senzibilitetu. Ipak, mora se priznati da energije ne izostaje - štaviše, uhvatio sam sebe kako iskreno uživam, sviram vazdušne bubnjeve i mlatim glavom u par momenata. Valja mi prihvatiti da je ovo novi zvuk za novu eru benda, a bend pre svega pravi muziku za sebe i zbog sebe. Ko iskreno uživa u onome što voli, ne treba mu rušiti zamak od peska, posebno u današnje vreme kada je ponuda sadržaja gotovo gargantuanska i gde nisi vezan lancem za jedan obrazac i sadržaj koji si obavezan da pratiš. Ko ima dobar sadržaj, i ko se trudi da ga predstavi svetu uz što više truda, nikad neće ostati bez publike. U to ime, Alitoru želim srećan rad i vidimo se uskoro opet uživo. Jer, uživo možda bude bolji utisak. Čekamo.

Mihajlo Janković