Nastanak "Ubistva sveta" u vreme kada je svet bio mlađi ili kako je grajndkor dospeo na srpske televizije

Deluje neverovatno, ali u neka davna vremena, reč "pluralizam" nije bila toliko u upotrebi kao danas, ali ga je u raznim pojavnim oblicima bilo više svuda oko nas, pa i u medijima. Tako se dogodilo da je pesma jednog grajndkor benda nedeljama bila na top-listi jedne od voljenijih televizija tog doba. Ne pišem "najgledanijih" jer relevantna merenja nisu postojala.

Ta davna vremena bila su pre nekoliko država i ratova, pre interneta i mobilnih telefona, godina 1991. Studirao sam, prestao da pišem za "Svet kompjutera", prevodio sam glomazna uputstva za komplikovane kompjuterske programe i od toga lepo živeo, ali još nisam počeo da radim na televizijama. Učestvovao sam u osnivanju kultnog grajndkor benda "Akroholija" (Acroholia) iz koga su me posle nekog vremena izbacili, ali sam ipak bio čovek i napravio im spot koji je u jednom trenutku zaista, ali zaista, bio hit. And I mean HUGE.

Uroš Smiljanić AKA Meho Krljić (ko zna znaće, ko ne zna, neznaće) i ja smo se družili već nekoliko godina i u to vreme je bilo logično produbljivati prijateljstvo ne ulaženjem u gej vezu već ulaženjem u bend. Možda bi i deljelje igle dolazilo u obzir, ali nas dvojica smo bili iznad toga. Na suprotnim krajevima ideološke potkovice (guglaj: teorija potkovice) morali smo Srbima nekako objasniti kako stoje stvari i tako je krenula "Akroholija". Autor sam većine tekstova za najstarije pesme koje je Uroš kao i svaki ubeđeni levičar besramno cenzurisao, dok sam ja živeo u savršenom sinku sa ratnom devedes' prvom.

E sad, jebiga, nisam mogao izvedem growl kao Li Dorijan, a moje progresivne ideje u smislu da bi trebalo da sviramo skejtkor ili bar, ako već žele blastbitove, mogu da kreštim, nisu naišle na odobravanje. Jebiga, da je Bane malo više vežbao gitaru, a ja kreštao, otkrili bismo black metal pre Norvežana, pa bih bio Dead pre Deada ili bar Varg pre Vikernesa. Ovako su me izbacili iz benda i doveli Iliju, a ja se zbog toga nisam potresao toliko da u nastupu besa postanem Varg pre Vikernesa, ali bez značajnog muzičkog doprinosa.

Bilo kako bilo, posle nekog vremena, krajem '92, početkom '93, obrate se meni akroholičari da na televiziji "poguram" oko spota, a ja predložim da ga uradimo sami. I tako počne stvaranje istorije.

Iščilelo mi iz sećanja zašto nisam otišao s njima na otpad da režiram ko pravi, mislim da se dogodilo nešto uobičajeno tipa - nije mi došao autobus. Ali kad su mi doneli ko zna kako snimljeni sirovi materijal, pao je dogovor da zbudžim omaž spotu za stvar Ill Neglect benda koga inače ne podnosim, Brutal Truth (guglaj). Deni Lilker je kul tip i sve, ali brate taj bend mu ništa ne valja.

I dobro, rečeno - učinjeno. Produkcioni pakao bio je isti kao što je opisan u prvom delu ove priče (naći na mom zidu Hund: "Mrtav čovek"), neprecizne mašine, neodržavane (sankcije, jebiga), čak mi je plejer pojeo traku sa atomskom eksplozijom i zato na kraju Urošev debilni tekst na ogavnom fontu ide preko friz kadra. A i sirovi materijal je bio u duhu vremena i neprisustva strogog režisera (hm, jebiga, možda nije autobus kriv, možda sam mamuran bio). Pregledajući kadrove gde Bane motkom mlati po đubretu, vidim jedan gde se on kreće kao da ga je uhvatio išijas - zovem, pitam šta je to. SLOUMOUŠN, čujem odgovor. Usporen snimak. Mali problem tog odgovora je ležao u činjenici da se samo Bane kretao usporeno, okolo je vetrić njihao travu i veselo nosio papiriće i slična đubrenca, da ne spominjem činjenicu da usporeni kadar u grajnd pesmi nema baš mnogo smisla.

Smontiram ja to nekako. Čisto da profesionalcima bude jasno, u mojim štap-i-kanap uslovima, za izradu ovog spota bila mi je potrebna cela noć, mada se sećam da sam i nešto titlovao.

 

I onda kreće let među zvezde popularnosti. Pogurao sam ja to na TV Politici, predao svoje čedo bendu i onda su oni krenuli u promociju dalje. U to doba bile su vrlo popularne emisije "Tinejdž TV" i "Demovizija" na Studiju B, gde su vrata bila otvorena teškom andergraundu i potkulturi. Verovali ili ne, takva vremena su bila, evo pitajte Natašu Miljković (danas poznatu TV voditeljku - prim. ur.) ako meni ne verujete.

Da li je "Ubistvo sveta" bilo shvaćeno kao šala, da li su Srbi drugačije reagovali na lude sadržaje jer su luda vremena ionako bila, da li su bili širih shvatanja ili prosto nije šta dugo imalo da se sluša, uglavnom pesma je iz nedelje u nedelju bila na tamošnjim top-listama. Urbane legende su počele da se ispredaju oko toga, od toga da je (upućeni će znati zašto) pola Umke zvalo i glasalo, preko toga da su u Studiju B radile neke krtice, pa do toga da je tzv. "scena" shvatila značaj ovog malog remek-dela pa su i oni besomučno održavali NAJVEĆI SRPSKI HARDKOR HIT IKAD.

U tom trenutku je izgledalo da mi je karijera producenta andergraund spotova zagarantovana i da je samo nebo granica.