Ovo je muški ženski svet

Ne znamo šta nam znači nešto dok ne ostanemo bez istog. Scenarista Brajan K. Von i kanadska strip umetnica Pija Gera su se u serijalu „Y: Poslednji muškarac“ poigravali upravo sa tim konceptom postapokaliptične varijacije na temu opstanka civilizacije posle događaja X.

Nepoznatim sticajem okolnosti, zbrisano je svako živo biće sa Y hromozomom – svaki muškarac na planeti, uključujući životinje, umro je u trenu pokošen nepoznatim uzrokom. Dok bi se nešto manje umešni serijali i autori bavili uzrocima i posledicama, Von i Gera su se bacili na kontemplaciju o tom svetu u kome više nema bića sa muškim hromozomima. Ili bolje reći – skoro da nema, pošto su jedan mladić i njegov ljubimac majmun Ampersand nekim čudom preživeli rodocid. 

Čarobna knjiga je objavila prvu od ukupno pet knjiga „Y“, i na ovom stupnju razvoja priče prividno deluje da se radnja odigrava (ne)običnosti opstanka Jorika i Ampersanda u sada ženskom svetu. Logično je da su njih dvojica sada na meti svih – od fragmenata vlade koja pokušava da se konsoliduje, i do ne samo USofA vlade već svih svetskih (sada ženskih) sila, pa do ekstremističkih feministkinja koja na rodocid gledaju kao zbacivanje lanaca tlačitelja, pa sve do sasvim običnih žena koje samo čeznu za nekom zamenom za izgubljene partnere i porodicu. Možda bi čak na prvu loptu delovalo da je položaj Jorika kao sada jedinog „mužjaka“ na planeti mačistički raj koji mu pruža mogućnost da ostvari sve potencijalne želje. Ali Von je daleko od ovako prizemnih koncepata i ima u glavi širu sliku, jer želi da oslika kanvas walkingdeadovske postapokaliptične (nad)REALNOSTI a ne mačističkog utopizma, samo što umesto zombija imamo svet u rasulu. I svet koji se polako ponovo gradi.

Avaj, jadni Jorik! (Znali ste da ova referenca sledi, da se ne lažemo.) Kao što rekoh, razvoj priče PRIVIDNO deluje da ide u tom smeru. Istina je da se Voni i Gera bave svetom i posledicama rodocida. Ali Jorik i Ampersand kao „glavni junaci“ nisu ništa više od mekgafina. (guglajte!) Njihovo smucanje i potucanje po Americi, a na neki način i planeti, u novonastalim uslovima, kao i dragocenost njihovih gena koji potencijalno mogu da otključaju put oporavka sveta, samo su deo scenografije, dok je akcenat upravo na vakuumu koji je nastao nestankom muškaraca i načinom kojim žene ponovo grade planetu. Potencijalni uzroci rodocida, kao i Jorikova i Ampersandova sudbina, ne moraju da budu objašnjeni u celosti, koliko je važno da uvidimo maestralno promišljanje Brajana K. Vona o svetu bez muškaraca. A to promišljanje, mentalna vežba i vizionarstvo koje je pritom pokazao, graniče se sa simfonijskom virtuoznošću. Koliko muškaraca učestvuje u procesu izrade hrane, transporta, vojnih i političkih struktura, i drugih vidova geopolitičkih i ekonomskih događanja na dnevnom nivou? Teško je pretpostaviti, ali suočeni sa Vonovom premisom tek naslućujemo razmere toga. Odsustvo većeg dela civilizacije, i to tačno određene i krucijalne strukture čovečanstva, vakuum koji iza njih ostaje, kataklizmični je događaj i Von nam to na prelep način dokazuje.

Ali ovo nije manifest o tome koliko su muškarci neophodni! Naprotiv.

Žene polako ali sigurno uzimaju uzde planete i nastavljaju dalje. Presloženo je sažeti u nekoliko rečenica Vonovu maestralnost u opisivanju posledica rodocida i svih aspekata tranzicije. Za to zapravo i služi čitanje svih pet knjiga serijala, što toplo preporučujem.

Ali ovo nije ni feministički manifest! Naprotiv.

„Y: Poslednji muškarac“ je manifest o neophodnosti i jednakosti. Manifest slobode i odlučivanja. „Y“ je manifest koliko smo svi podjednako važan, ali ne i nezamenjiv deo kompleksne mašinerije koju nazivamo civilizacijom planete Zemlje. Nije savršena, ali je jedina koju imamo.

No, poenta je da je „Y“ svojevremeno bio jedan od najvažnijih naslova blaženopočivšeg Vertiga. (Avaj, jadni Jorik!) Nedavno je počela da se prikazuje i serija na Huluu i svim torentima koji drže do sebe. Pogledajte je, ALI tek nakon što pročitate strip. Verujte mi!

Nikola Dragomirović