Dok smo mi lagano išli ka punoletstvu i ove godine proslavili 18-ti rođendan, oni su osmišljavali beatove i rime, ne bi li, u ovoj godini, novim albumom obeležili 20 godina od osnivanja 3polis priče. U pitanju su CV Spook i Tkač, čiji je album pod nazivom 3polis, od 22. oktobra spreman za audio i vizuelnu konzumaciju. Iza albuma je stala izdavačka kuća iz Valjeva Valternativa Records.

Više o samom albumu otkrio nam je Petar Ninić aka Tkač, kome i posle 20 godina provedenih na sceni nije ponestalo rima. Naprotiv, i te kako ima šta da kaže, a dokaz je ovaj album koji otvara pesma "Klimajte glave" u kojoj i sam navodi da mu "i posle 20 godina svaka pesma sveža, nijedna nije smorila."


HC: Šta to još, osim svežih rima publika može naći na ovom albumu?

Tkač: Ja sam spakovao svašta. A šta će ko naći zavisi od toga koliko su slušaoci spremni duboko da idu. To je kao igra. Može to biti detektivska ili dečija, kao žmurke, kako god joj pristupili, to svakako treba da bude igra između autora i slušaoca. To je moj pristup pesmi. Svaka pesma je svet za sebe, svet koji ima svoje zakone, svoje nebo, svoju zemlju, i uvek sadrži i poziv (pošto je namenjena drugima – to joj je suština) poziv na razne vrste igara otkrivanja, povezivanja, dešifrovanja, koje su kao poklon upakovane po raznim slojevima pesme, kako za one najsmelije tragače koji idu najdublje tako i za one koji traže dobar rep, zanimljive mreže rima i kvalitetan delivery.

Slušalac je uvek pozvan da nađe, uoči reši mnoge intertekstualne veze i vezice, nagoveštaje i tragove koje sam rasejao u svakoj pesmi, da bi bilo zanimljivije, da bi bilo igra. Naravno da je pesma pre svega emotivni doživljaj, i da je doživljavamo kao celinu i stičemo o njoj svoj prvi utisak, a ko što se lepo kaže: ne postoji drugi prvi utisak, međutim nekada stvari nisu ono što nam se na prvi pogled čini. To je jedan od principa kojima se vodim pri građenju pesme. Svaka pesma ima svoje posebno lice, baš kao i ljudi. Neka lica ljudi u prolazu su nam iz nekog razloga mila, neka su iritantna, neka izgledaju podmuklo, a neka božanstveno, međutim kad bismo kasnije neka od tih lica bolje upoznali, kada bismo saznali njihovu priču, stvari bi se mogle pokazati dosta drugačijim, jer je priča iza lica mesto gde se dešava ljudski život. Pa su stoga i lica pesama koje pravim uvek raznolika. Ali ne dajte se prevariti. Spoljašnjost je često pritvorna. Zato često uživam da pravim pesme čija spoljašnjost vara – to je deo igre.

HC: Sam naziv albuma je simboličan i vezuje se za trenutak nastanka 3polis plemena. Ove godine, zapravo obeležavate 20 godina od osnivanja. Tokom zime 2001. godine je objavljena prva pesma “Neuropsihoze”, a 2021.godine izlazi album 3polis. Možeš li nam sumirati to razdoblje? 

Tkač: 3polis zapravo nije ime jedne muzičke grupe, već jedne šire ekipe klinaca koji su odrastali zajedno. Ta ekipa broji više od dvadeset judi. Naravno, počeli smo kao klinci od 15 godina, okupljeni oko muzike, ali je uvek bilo i mnogih drugih interesovanja. Kao 3polis, svi skupa, muziku smo radili od 2001. - 2010. godine. Tokom ovog vremena snimili smo preko 60 pesama, imali brdo nastupa (za koje smo živeli), i takoreći živeli smo jedan intezivan i buran period koji nije jednostavno sumirati. 3polis pesme mogu se naći rasute po netu, na YouTube-u, SoundCloud-u, a neko najsveobuhvatnije izdanje je svakako “3polis – Sabrana dela”, dostupno u nekom budžaku YouTube-a. Nakon 2010. godine 3polis više u punom sastavu ne radi muziku, jer – život…Nakon toga kreće period Tremenduma. Grupu činimo: UdergronundSun, Toxični, Nikolina i ja. U periodu od 2010. do 2017. godine, snimili smo i izdali 3 albuma: “Put i Kraj” (Lampshade Media), “Album Singlova” (MyPeople) i “Hak u Plamenu” (Lampshade Media), i tada radimo pesme sa Marčelom, Škabom, Kandžijom, Kovjalem a Dj B.K.O. je skreč majstor u mnogim našim pesmama. Dakle, priča se širi. Nastupamo na velikom hip-hop festivalu “Svi kao jedan”, i zaista smo fokusirani i produktivni. A što se tiče solo varijanti, na netu možete pronaći album “Tkač – Mačevanje” (Lampshade Media) i “Tkač i CV Spook – 3polis” koji je izašao za izdavačku kuću “Valternativa”. Glavni razlog ove odluke je pokušaj delovanja iz centra, u svojoj lokalnoj sredini, na mestu u kom živiš, koje i jeste naš axis mundi, hteli mi to ili ne. Uz to, Valternativu čine naši dugogodišnji poznanici i drugari iz našeg grada - Valjeva, a kao vrsne poznavaoce i muzičke sladokusce, to ih je najtoplije preporučilo da se CV Spook i ja odlučimo upravo za njih.

HC: “CV Spook i Tkač” se više puta provlači kroz tvoje rime i prosto nekako zvuči skladno, kao da tako treba. Obojica ste u 3polis priči od samog početka. Kako je izgledala vaša saradnja na ovom albumu?

Tkač: Da, od pesme “Neuropsihoze” u kojoj CV Spook izgovara stihove: “Sivi Pogledi”, imenujući tako celu 3polis ekipu, jer drugi naziv za 3polis i jeste “Sivi Pogledi”, do novog albuma koji smo skupa radili, CV Spook je pokazao izuzetnu suptilnost, istančanost, i raznovrstan osećaj za muziku uopšte, a ne samo za hip-hop, u šta se možete uveriti ako preslušate recimo njegov EP “CV Spook – ReCreations” (funky child recordings). Naša saradnja na novom albumu je u mnogome bila nalik na situaciju pri pravljenju Panterinog albuma “The Great Southern Trendkill”. Životne okolnosti su bile takve. Svet se promenio a i mi sami sa njim. Ređe smo se viđali, I radili smo u određenim fazama manje više nezavisno jedan od drugog, da bi smo potom slali jedan drugom ideje i delove, od kojih će kasnije nastati celina.

HC: Za ovih 20 godina rada na sceni neke stvari su ostale konstanta koja se ne menja. Naša zemlja, kao uostalom i sve zemlje u regionu, predstavlja nepresušan izvor inspiracije za tvoje stihove. Ta žurka na brodu koji tone, nikako da prestane, pa si to negde i sumirao kroz pesmu pod ovim nazivom. Reč je o jednoj tragično-komičnoj priči o vrednostima koje današnje društvo propagira. Ljudi su se totalno diskonektovali od neke realnosti, ali ima li šanse da ih probudimo? Šta je potrebno da se desi da bismo bili svedoci jedne takve promene?

Tkač: Ovo vreme je proklamovano kao vreme „postistine“. Istina je fikcija, čisto ljudski konstrukt, istine zapravo i nema, ona je svedena na privezak, bedž, profil svakog pojedinca (to je jedna vrsta ekstremnog individualizma). Sa kvalitetnim makeup-om jučerašnja laž je današnja istina – i to sa mašnicom. Oni koji su spremni da se po svaku cenu, svim sredstvima, bez savesti i kajanja uspinju na ovim „postistinitim“ lestvicama moći, preporučuju sebe za naše sutrašnje vođe, koje se potom, kada se jednom ustoliče, neće boriti za bolje zajednice koja ih je izabrala, već za monpol na tržištu istina, za moć, za nametanje sopstvenog narativa, za umove i duše ljudi. U toj igri često pobeđuju oni najagresivniji i najsveprisutniji, oni koji sa najviše ekrana u jedinici vremena, iznova i iznova ponavljaju svoje idustrijalizovane tržišne istine. U svetu u kom je istina - roba, brend, vrhunska marketinška kampanja - postaje teško razlikovati stvarnost od simulacije, nestaju granice između istine i laži, stvarnog i nestvarnog, i taj proces je upravo i učinio mogućim da pred našim očima gledamo transformacije društava i pojedinaca, kakve su do sada bile nemoguće i neviđene jer nije bilo tehnologija koje bi to omogućile. Ali i ako su se tehnologije tj. sredstva promenila, ljudske strasti i želje, ponori i snovi, odnosno ljudska priroda, ostala je potpuno ista. Od Eshilovih trageija preko Šekspira, do najnovijih blokbaster serija kao što su „Black Miror“ ili Squid Game“, ljudska volja za moć, ljudska samoobmana, pohlepa, ljubomora, zavist, strah, sve je potpuno isto, u ma kakvo novo ruho ga preobukli. A naše vreme je vreme „svemirske tehnike i prašumske etike“, kako je govorio Justin Popović. Naša civilizacija je grandiozna, ali baca veliku senku. Mi jurimo slobodu bez istine. Međutim, bez istine ne možemo da sagledmo sebe, ni svet oko sebe, i sloboda bez istine lako se odmetne u perverziju, koja na prvi pogled može izgledati itekako moćno, sveže, smelo, može ličiti na oslobođenje. I tako stižemo do pesme „Žurka na brodu koji tone“, koja zapravo i jeste pesma o perverzijama slobode – koje vrhunac doživljavaju u kolektivnom samoubistvu. Ali da li može doći do promene, do nekog buđenja ljudi, opiranja takvom jednom scenariju. Bunt uvek postoji, borba, otpor. Ali ja ne verujem u trenutne, kolektivne promene, već u svakodnevni rad i trud na promenama, ka samospoznaji, do kraja života. Verujem da je potrebno udruživanje, organizovanje, marljivost, upornost i pre svega i uvek – žrtva. Eto jedne reči koja postaje tabu u našem društvu. Ali odužih, napisah esej... 

HC: Uvodna numera “Klimajte glave”, završava se strofom, kako si negde napisao koja predstavlja simbolično predavanje mikrofona budućim muzičkim stvaraocima. I tu se oseća taj neki duh zajedništva, koji se provlači tokom čitave 3polis priče i konstatacije “Samo zajedno trajemo”, nasuprot individualizmu, sebičnosti i otuđenju koje danas postaje prihvatljiv i jedini ispravan način ponašanja o kome govoriš u pesmii “Sebični kreteni”.

Ta reč “zajedništvo” me je nekako uvek ascoirala na Valjevsku muzičku scenu, (underground scenu, Hip Hop scenu). Kako uspevate da sve ove godine odolite tim modernim vrednostima koje se danas nameću?

Tkač: Sa nogama čvrsto na zemlji. Stvaralaštvo je lepo, ali je život uvek primaran, onaj stvarni, svakodnevni, koji jeste zapravo nestvarniji i čudesniji od svake fantazije. Jer šta je, na kraju, svaka moja pesma prema mom detetu. Od kad sam postao otac, stekao sam novu ljubav i novu snagu, za koju nisam ni znao da postoji. Porodica čini da ostanem čvrsto na zemlji, da glava u oblacima ne bude najviše životno stremljenje. A pesma, pesma upravo izvire iz života, iz tih nezaustavljivih izvora, pri susretu srca sa ovom igrom koja se zove život ili postojanje – tu nastaje pesma. Život ti se jednostavno dešava, i čovek preplavljen neverovatnošću stvari, koje vidi, čuje, oseća, doživljava – piše, peva, igra. Možda zato kao ekipa nikad nismo jurili trendove, jer su svetovi koje smo gradili u pesmama, nama bili mnogo zanimljiviji, raznovrsniji, izazovniji za građenje, od uniformnih trendova. Namera nam je bia da ostavimo svoj unikatan pečat, znak da smo nekada bili ovde, a ne da jurimo trendove.

HC: Numera “Sebični kreteni” objavljena je u vidu lyrics videa na You Tube kanalu Valternativa Radio & Records. Kako si najavio “Putovanje tek počinje”. Svakog petka će na ovom kanalu biti objavljen novi video. Koja je sledeća stvar koja će biti objavljena? Planiraš li da ispratiš redosled pesama sa albuma?

Tkač: Jedna ljubav za Valternativu! Oni su primer marljivog truda i rada za dobrobit muzičkog života lokalne zajednice, grada Valjeva, u kom živimo i stvaramo. Zato sam sa njima.

A što si tiče pesme koja izlazi u petak, u pitanju je stvar koja se zove “Još jedna latica”. (dok ovo čitate, ova pesma je već objavljena)

To je pesma koja zahvata čitav spektar tema, ali recimo da govori o traženju traga večnosti u krhkom i prolaznom životu. Refren je otpevao, 3polis veteran i moj prijatelj, Don Dada. A svakog sledećeg petka izlaziće po jedna, nova stvar, koju možete čuti na oficijalnom kanalu “Valternative”. Sve po spisku.

HC: “Nesanica ponovo” je naslov još jedne pesame koja se našla na novom albumu. Način da se razbije nesanica, kako navodiš u pesmi je pisanje. Kako, inače izgleda tvoj proces stvaranja? Koji deo dana ti je najplodonsiji i šta ti je negde potrebno od uslova da bi stvarao?

Tkač: Nesanica – moja stara prijateljica, koja voli da me poseti. Zato sam i pisao o njoj. A sam proces pisanja se razlikuje od stvaraoca do stvaraoca. Kod mene – pravila nema, pisao sam i u nemogućim uslovima, na pauzama rudarski teških fizičkih poslova ili izmišljao pesme u nemirnoj glavi dok padam u san, na moru, na palnini ili u tuđini. Treba mi minimum uslova, volja i preko potrebna inspiracija..

HC: U jednom intervjuu od pre par godina si istakao da te konstatno prati osećaj da nisi shvaćen i da ljudi uglavnom ne razumeju tvoje stihove. U kojoj meri je to i danas istina, odnosno u kojoj meri se to danas promenilo?

Tkač: Promenilo se na taj način, što se sada ne bavim tim pitanjem. Ja zapravo ništa ne mogu da učinim povodom toga, što je pesma ostala zaključana i neprohodna, na mnogim nivoima, za onog koji je samo ovlaš sluša. Moje je da stvaram. Šta vreme nosi, to niko ne zna.

HC: Pored hip hop-a, baviš se i drugim stvarima. Nedavno je zatvoren pozorišni festival Abro-fest u okviru koga su tvoji sugrađani mogli da pogledaju i izvedbu predstave “Profesionalac” u kojoj se i ti pojavljuješ kao jedan od glumaca. Možeš li nam reći nešto više o ovoj verziji Petra Ninića?

Tkač: Kao klinac, prvo sam počeo da igram u pozorištu, a tek kasnije, na početku srednje škole, došllo je i bavljenje muzikom. Prva predstava koju sam igrao bila je “Vailisa prekrasna”, u režiji Mila Gajića, i od tada sam stalni član pozorišne trupe Valjevskog gradskog pozorišta. Do danas, učestvovao sam u dvadesetak predstva, sa kojima smo obišli prostore nekadašnje Jugoslavije.

Imao sam čast da igram “Mišiće” u “Zvezdara teatru” i “Seobe” u pozorištu “Madlenianum”. Ove, meni nezaboravne predstave, režirao je Miroslav Trifunović - Ćiša, čovek od koga sam mnogo naučio o pozorišnoj igri. Mogućnost da neka od najznačajnih dela svetske i domaće literature, u jednom malom amaterskom valjevskom pozorišu, proučavam iznutra, proživljavajući različite likove, njihove probleme, svetove i živote, je jedna vrlo dragocena škola, koju tek sad lagano počinjem sve bolje da kapiram, ali pozorište je i mogućnost da proživiš mnogo života, u jednom jedinom. Što bi rekao bard našeg pozorišta: “Ljubivoje Bube Marković: “Ne voli sebe u pozorištu, već pozorište u sebi.” Kroz svaku predstavu upravo to “pozorište u sebi” na nove načine i otkrivam, putujem iz avanture u avanturu, preobučen u mnoštvo likova. Veoma sam zahvalan na ukazanim prilikama i radujem se svakoj novoj predstavi – posebno u ova nesvakidašnja vremena.

HC: Tokom prošle godine objavljena je i tvoja zbirka poezije pod nazivom “Zmaj iz Silosa” iza koje je stala izdavačka kuća iz Valjeva “Intelekta". Možeš li mi reći nešto više o tome? Gde ljudi mogu nabaviti primerak knjige?

Tkač: Veliku zahvalnost dugujem Aci Vidiću, tom neumornom pregaocu na polju poezije i umetnosti, koji je ujedno i direktor “Intelekte”. To je čovek koji me je bodrio i bio glas podrške na svakom koraku, pri finaliziranju te, dugo stvarane, zbirke - “Zmaj iz silosa”.

U mom svetu (po pitanju stvaralaštva), poezija je centar. Pozorište i muzika, su priprema za poeziju. Takav pristup negujem, to je metod pisanja koji razvijam i primenjujem, ali ne bih dalje o tome. Za sve ljubitelje poezije i po neku radoznalu dušu, zbirku “Zmaj iz silosa” možete poručiti isključivo, preko moje Fejsbuk stranice. Za ovaj potez, izdavač I ja, smo se odlučili, usled vanrednih “korona” okolnosti, smatrajući da je to najbolje trenutno rešenje. Iako danas potpuno marginalizovana, na ivici litice, poezija je zenica duše. Meni je to.

HC: Sa druge strane, možemo li od tebe očekivati još nešto ovog tipa u narednom periodu, možda i neki roman?

Tkač: Da li ste vi to nešto načuli ili nagađate? Neka odgovor za sada bude – videćemo.

HC: Kad smo se već dotakli prošle godine, ona je bila drugačija od svega onoga što smo poznavali do sada. Kako je uticala na tebe i tvoje saradnike kao umetnike i muzičke stvaraoce, sobzirom da nije bilo live nastupa, ili ih je bilo jako malo? Čemu vas je prethodna godina naučila?

Tkač: Grane na vetru smo. Mi nismo nepobedivi, najbolji ikad, vrhunac razvoja čovečanstva od točka do veštačke inteligencije, mi smo samo strašno zaslepljeni sopstvenom gordošću, umišljenom veličinom, znanjem bez empatije i zavisnošću od blizine vlasti. Sa druge strane, dešavaju se i mnoga čuda, male pobede nevidljivih junaka, život nezaustavljivo buja i njegov duh nikakav sistem i vladavina strahom ne mogu ukrotiti ni predvideti. Mnogi su izgubili svoje bližnje, mnogima treba podrška, uteha i smisao, i upravo ova situacija koja traje već dve godine, ova kriza, pravo je vreme za samopreispitivanje, za nove odluke, jer je koprena matriksa u kom smo živeli do sad fino naprsla I kroz rupe viri možda jedan drugačiji svet od onog kakav nam je do sad bio pred očima.

HC: Šta dalje? Koji su dalji koraci?

Tkač: “Koraci ko laki oblaci, pusti da te zemlja odbaci…” Šalim se. Zapravo, na ovim prostorima sumnjam da ima drugog ispravnog koraka osim onog: “Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može”. Gledam da nekako ostanem u tom koraku, ako Bog da.

HC: Kao neko ko je toliko dugo prisutan na sceni, možeš li da za kraj pošalješ poruku svima onima koji se nalaze na početku neke svoje karijere ili se još uvek lome i pitaju da li da krenu?

Tkač: Krenite. Razloga je previše. Stvarajte u svojoj ulici, u svojoj školi, u parku, na poslu, u parku, u klubu, ne čekajte da odete negde tamo i kao onda ćete vi… Ne! Već sada delajte na lokalnom nivou, delajte tamo gde živite, oplemenite svoju sredinu, udahnite joj nov život. Grčko čudo se dogodilo u gradićima-državama, polisima, lokalnim malim sredinama, ali to čudo se kasnije pokazalo kao temelj čitave evropske civilizacije. Ne dajte da vas sistem obeshrabri. Pevajte – makar iz inata.

intervju pripremila Ivana Grujić