Ova i prethodna godina su i pored sveg haosa donele i nešto dobro, a to je veoma veliki broj vrhunskih izdanja. Muzičari su se u potpunosti okrenuli sebi samima boreći se protiv izolacije na najbolji mogući način – svojom kreativnošću.

Odmah moram napomenuti da svako od ovde navedenih izdanja zaslužuje (barem po mom mišljenju) najvišu moguću ocenu.


All Wasted – Burn With Me (Wormholedeath)
Švedski death‘n‘roll. Prostoj duši (kao mojoj) je to i više nego dovoljno uz, podrazumeva se, par hladnih piva. Ekipica koja potpisuje Burn With Me je sijaset godina svirala po drugim tamošnjim bendovima, tako da je debi ispao dobro kako se samo poželeti može. Poletnost, kao najbitnija stavka podžanra, je prisutna u svakoj pesmi i prosto pumpa adrenalin bez prestanka, bilo da su brže ili sporije deonice u putanju. Ovaj album je kao žurka na kojoj vam All Wasted, kao pravi dobri domaćini, pružaju najbolju moguću zabavu.

Todesfall – Nine Books of Cosmic Antebellum (Depressive Illusions Records)
Drugi po redu debi na ovoj listi je delo benda Todesfall, black metal dvojca iz Temerina. Na njih sam slučajno nabasao, pretražujući nova izdanja na Bandcampu, te nije bilo šanse da ih ne čekiram čim sam video da su iz Srbije. Pre prvog slušanja sam došao do saznanja da je jedan član mastermajnd projekta Joys of Life, tako da sam bio siguran da neću biti razočaran muzikom. Na Nine Books of Cosmic Antebellum nećete čuti nešto novo (niti revolucionarano) što do sada već niste čuli. Ali, prosto je nemoguće ne prepoznati veoma dobro black metal izdanje, što ovo i te kako jeste.

Dark the Suns – Suru raivosi sydämeni pimeydessä (Inverse Records)
Za Dark the Suns sam odavno čuo, ali ih do ovog albuma nikada nisam slušao. Ni sam ne znam koji je razlog tome bio, ali sam svestan da je to bila greška. Suru raivosi sydämeni pimeydessä (iliti Tuga je besnela u tami moga srca po naški) savršeno opisuje kakva vas muzika ovde čeka: gothic metal isprepletan sa melanholičnim melodeathom. Prelaz iz bloka bržih ka bloku sporijih numera je savršeno iznivelisan, pogotovo što klavijature potpomognute orkestracijama stvaraju odličnu atmosferu.

Shumaun – Memories & Intuition (samizdat)
Ja se baš ne mogu nazvati ljubiteljem prog rocka, ali svakako volim da čujem nešto što je uhu prijemčivo kao što je treći album američkog benda Shumaun. Memories & Intuition je catchy, pitak i opuštajuć. Svaka pesma, bilo da traje malo više od 3 ili čak 9 minuta, svojom ponudom ne samo da drži pažnju, već učini da vreme prosto poleti.

Thy Row – Unchained (Rockshots Records)
Treći po redu debi u ovom tekstu dolazi od benda iz Finske. Muzika koju Thy Row sviraju je melodični hard rock za široke narodne mase. Unchained karakterišu numere koje su mešavina sweet rocka i hair metala, sa tvrdim rifovima, poletnim melodijama i zaraznim refrenima. Ovo je u potpunosti komercijalno izdanje, do maksimuma ispeglano i utegnuto, ali iznad svega - rock‘n‘roll to the bone.

Alitor – Spoznaja (Take It or Leave It Records / Pottmortem Records / Doc Gator Records)
Prošlogodišnji album inđijskih trešera mi se veoma svideo jer je bio iskorak u odnosu na svog prethodnika. Alitor je ovog puta otišao ne samo korak napred, već nekoliko i to u sasvim drugom smeru. Sem što su sve tri pesme na srpskom jeziku, one stilski veoma podsećaju na Trivium. I ne samo to: Spoznaja je bolja od poslednja dva albuma pomenutog američkog benda. Moram priznati da bih voleo da se ovde našla makar još jedna pesma, neka brzinska kidalica koja bi maestralno zatvorila ovo mini izdanje. Iako je bend pojednostavio aranžmane sa tehničke strane, to se na dinamičnost istih uopšte nije odrazilo. Štaviše, to i druga eksperimentinja sa zvukom i (pogotovo) vokalima se pokazalo kao savršeni recept.

Antonio Jovanović