Dobitnici su nagrade za "Trajne muzičke vrednosti", deo su antologijskog "Paket aranžmana", prestižni magazin "NME" ih je ocenio kao jednu od najuzbudljivijih nebritanskih pojava, njihove ploče su prodavane u Engleskoj, tvorci su vanvremenskih pesama kao što su "Zlatni papagaj", "Nebo", "Krokodili dolaze" i mnoge druge, a 22. oktobra će sa novosadskom publikom u Ateljeu Kurucić proslaviti 41 godinu postojanja i 40 godina od objavljivanja prvog albuma. O ovim, ali i drugim temama pročitajte u intervjuu koji je frontmen Električnog orgazma Srđan Gojković Gile dao našem portalu.


Prošle godine Električni orgazam je proslavljao 40 godina postojanja, i baš u toj godini ste dobili nagradu za "Trajne muzičke vrednosti" u Skoplju. Da li smatrate da je ta nagrada na izvestan način zaokružila tih 40 godina rada i dala i zvaničnu potvrdu društva o značaju benda i neizbrisivom tragu koji ste ostavili na ovim prostorima baveći se rokenrolom?

Da, to je nagrada našeg udruženja muzičara, znači od kolega, tako da u tom smislu ima specifičnu težinu. I svakako da iako se dodeljuje za 2020. godinu, to je u stvari nagrada za minuli rad.

Ove godine obeležena je četrdesetogodišnjica od izdavanja antologijske ploče "Paket aranžman" koju ste snimili sa Šarlom i Idolima i nema medija koji nije pisao o tome, a u Beogradu su ovim povodom bile priređene i dve izložbe fotografija posvećene Novom talasu i "Paket aranžmanu". Prva izložba "Novi talas u Beogradu: Paket aranžman (1981-2021)" bila je postavljena aprila meseca na Kalemegdanu, a druga, "Novi talas u Beogradu: Paket aranžman (1981-2021) na bis" septembra na centralnom gradskom trgu - Trgu republike. Da li Vam je fascinantno to da nešto što je pre 40 godina bilo potpuno novo i nepoznato, a pripadalo je alternativi i andergraundu, sada postaje deo opšte kulture i čini kulturu Beograda velikom?

Pa donekle jeste fascinantno, ali mi smo se za to tada i borili, da nametnemo naše vrednosti što većem broju ljudi, bez kompromisa i ulepšavanja. Kad to kažem, mislim na sva tri banda. Dug je bio put do tog priznanja, četrdeset godina, al’ što bi rekli, bolje ikad nego nikad.

Obe pomenute izložbe pokazale su da Beograd ima muzičke vrednosti koje se mogu meriti sa sličnim evropskim vrednostima. Izložbe je posetilo mnogo različitih generacija, od kojih neki nisu ni bili rođeni kada je ploča “Paket aranžnam” nastala. Ovakvo interesovanje samo govori o tome da je ploča i dalje živa, puna energije i inspirativna za neke mlade ljude. Da li ste ponosni na to što ste, kako kroz ovu ploču, tako i kroz ploče Električnog orgazma učestvovali u stvaranju nečega vanvremenskog, što će sigurno nastaviti da živi i posle Vas i kako Vi gledate na to?

Pa ne znam da li bih upotrebio reč „ponosan”, to nekako vodi ka nekakvom ego tripu, a ja pokušavam da ne upadam u tu zamku. Sa druge strane, svakako da nam je drago da smo kao band uspeli da stvorimo pesme i albume koji mogu da ponesu tu odrednicu “vanvremenski kvalitet”. Ja bih rekao da svako ko je autentičan i dosledan svom umetničkom doživljaju stvara takvu vrstu umetnosti. Nemam neko bolje objašnjenje od tog.

Otvaranju septembarske izložbe prisustvovao je i pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović, koji je tom prilikom izjavio da postoji ideja o muzeju rokenrola i dodao da se nada da će glavni grad dobiti jedan takav muzej u kome bi se izlagale fotografije poput onih sa izložbe. Šta Vi mislite o ovoj ideji?

To je stara ideja koju je pokrenuo Cvele, basista Bajaginih instruktora. Mislim da je ta ideja u redu i da bi bila zanimljiva kao još jedna turistička atrakcija Beograda.

Nažalost, nekih ljudi koji su učestvovali u stvaranju “Paket aranžmana” više nema. Da li ste se setili Milana Mladenovića, Vlade Divljana, Ivice Vdovića, Branka Gavrića i drugih, dok ste obilazili ove izložbe? Da li su Vam prošle kroz glavu neke anegdote sa njima, da li često mislite na njih i da li vam nedostaju?

Da, naravno. Hteo bih da pomenem Čavketa, našeg bubnjara, koga nažalost nema na fotkama jer je odmah posle snimanja “Paket aranžmana” otišao u vojsku u Zagreb, tako da mnogi ljudi čak i ne znaju da je on sa nama snimio taj album i često ga zaborave, pre svega jer nije bio tu kad smo se fotkali za album.

Da li ste u kontaktu sa Kojom iz Discipline i da li imate nekih novosti o njegovom zdravstvenom stanju nakon pretrpljenog moždanog udara pretprošlog leta?

Ne, nismo u kontaktu i nemam nikakvih vesti. Želim mu svakako da se što brže oporavi.

Kada se govori o “Paket aranžmanu”, jedna od pesama sa ove ploče koja se na svakom koncertu možda i najviše traži i izaziva najburnije reakcije i erupciju emocija kod publike je pesma “Zlatni papagaj”. Šta mislite, šta je to u ovoj pesmi što tera publiku da na ovakav način reaguje i 41 godinu kasnije ?

To je interesantna stvar sa tom pesmom i to je uvek tako, već 41 godinu koliko je sviramo. Ja zapravo nemam adekvatan odgovor i mogu samo da nagađam. Verovatno je tekst pogodio u srž teme o nekim povlašćenim grupama ljudi, o nekakvoj eliti, koja umišlja da je iznad drugih, a to je nešto što oduvek postoji u ljudskoj civilizaciji.

Ove godine Električni orgazam proslavlja i 40 godina od objavljivanja prvog albuma koji se mogao kupiti čak i u nekim većim muzičkim prodavnicama u Londonu. Zahvaljujući ovom albumu, Kris Bon (Kris Bohn), čuveni novinar prestižnog muzičkog magazina “New Musical Express”, ocenio je Električni orgazam kao jednu od najuzbudljivijih nebritanskih pojava. Ipak, uprkos tome album niste mogli da objavite u Srbiji jer diskografska kuća PGP RTB nije bila zadovoljna imenom grupe, a osim toga imali su problema i s tekstovima vaših pesama, pre svega “Nebo” i “Krokodili dolaze”. Koje su Vama lično omiljene pesme sa ovog albuma?

Album jeste bio objavljen u Srbiji, kao i u ostatku Jugoslavije, samo što ga nije objavila beogradska, već zagrebačka diskografska kuća. Jednostavno, „Jugoton” je u to vreme imao urednika otvorenijeg uma i sposobnog da realno sagleda nešto što je bilo vredno pažnje.

Moje omiljene sa tog albuma su: ”Krokodili dolaze”, ”Nebo”, ”Konobar”, ”Vi”, ”Pojmove ne povezujem”, ”Infekcija” i ”Električni orgazam”.

Jedna od najznačajnijih pesama sa ovog albuma svakako je pesma “Nebo” koju je napisao Đorđe Otašević i koja na izvestan način predstavlja himnu slobode za rokenrol populaciju sa ovih područja. Kako je došlo do toga da Đorđe napiše ovu pesmu za vas i da li je tačno da je pesma u originalu imala još nekoliko strofa, ali ju je bend skratio?

Muziku je napisao Jovec, kome je trebao tekst. Pošto je Đorđe inače pisao pesme a bio sa nama u Hipnotisanom piletu kao klavijaturista, Jovec je pregledao neke njegove pesme i izabrao „Nebo”, ali je takođe uzeo samo jednu strofu (bilo ih je više), a drugu iskoristio za refren.

Pesmu „Krokodili dolaze” smo doživeli kao večiti strah od krutog establišmenta i totalitarnog nasilja nad pojedincem, ali smo čuli i tumačenje da je pesma zapravo o Vašem strahu od mogućnosti da Sovjetski Savez izvrši okupaciju Jugoslavije početkom 80-ih. Koje od ova dva tumačenja je bliže istini?

Oba su tačna, pre svega je to strah od totalitarizma, a strah od sovjetske intervencije je bio samo neposredan povod da krenem da pišem takav tekst.

Jedan od gradova gde ćete proslaviti 41 godinu postojanja i 40 godina od objavljivanja prvog albuma je i Novi Sad, gde nastupate 22. oktobra u Ateljeu Kurucić. Kakav repertoar ste spremili za ovaj koncert i koliko će koncert trajati?

Cela ova turneja, koja je proslava 40 godina karijere banda, zamišljena je tako da budu zastupljene pesme iz svih važnijih perioda. Naravno, bude tu i nekih koje možda nisu bile tako veliki hitovi, ali mi volimo da ih sviramo. Takođe uvek budu i jedna ili dve sa zadnjeg studijskog albuma.

Da li ste se uželeli Novog Sada obzirom da je koncert trebalo da bude održan još pre godinu i po dana, ali je otkazan zbog epidemije korona virusa?

Uželeli smo se koncerata generalno, posle prisilne pauze prošle godine, kad smo odsvirali samo dva. Koncerti u Novom Sadu su od prvih dana karijere bili jedni od najvažnijih za nas, baš zato što smo tamo svirali posle svakog albuma i što jos uvek postoji deo publike koji je bio na većini tih koncerata.

Šta biste poručili Novosađanima?

Poručio bih im da dođu na naš rođendanski koncert i da na dva sata zajedno proslavimo sve te godine, pesme, albume ali i rokenrol kao najvažniju umetničku formu dvadesetog veka.

Ulaznice za novosadski koncert su u prodaji po ceni od 1200 dinara, a dostupne su na GIGSTIX prodajnim mestima, kao i onlajn: http://www.gigstix.com/sve-ulaznice/6-koncerti/3330-elektriniorgazam401godina. Na dan koncerta cena ulaznice će biti 1500 dinara.