Kritika i publika diljem sveta mahom su nepodeljeni u zaključcima – priča, likovi, gluma, čak i scenografija ispodprosečni, u ravni B filma i skoro u nekim momentima izneverivši fanove i igricu na brojnim nivoima.

S druge strane, pohvale idu na račun samih borbi i njihove koreografije, kao i na arhisukob Sub-Zero – Skorpion, i na pojedine komične upadice koje stendapkomičarski i van konteksta izbacuje Kejno. Ja bih bio možda i stroži i rekao da me čak ni borbe nisu ostavile bez daha, sve je režirano nekako školski, bez energije i poleta, ne unoseći dovoljnu dozu mašte i spektakularnosti u ionako izlišan festival CGI krvi koja vidno digitalizovana tu i tamo zašiklja, ali ne ličeći na pravu tekućinu (da ne spominjemo digitalnog Goroa koji je tragikomičan).

Ostaje žal, ali i zbunjenost, pogotovo kada se vide neki grubi kao đon montažerski rezovi i manjak fluidnosti u toku priče, zašto je reditelj početnik Sajmon Mekvojd uzeo ovo da režira, kada mnogo očigledniji kandidat – Garet Evans, reditelj jednog od najboljih akcionih filmova svih vremena – The Raid – sedi besposlen iako ga je Gospod očigledno poslao na Zemlju da režira Mortal Kombat (već su mu i oteli iz kastinga savršenog Sub-Zera – Joa Taslima, koji je takođe glumio u The Raidu).

Na momente sam čak osetio i nostalgiju ka filmu iz 1995. godine koji je užasno loše ostario, ali zato sada ima predznak kakvog treš kulta iz 90-ih, s obzirom na to da ni tada nije izgledao sjajno, ali je makar savesnije ispoštovao likove i nije napravio mnogo banalnih propusta u postavljanju tog univerzuma. Robin Šou je tada kao Liu Kang doneo filmu mnogopotrebnu energiju i senzibilitet honkoške škole, dok je njegova inkarnacija iz 2021. nešto kao socijalni slučaj koji samo što se nije rasplakao. Keri-Hirojuki Tagava je tada kao Šang Cung zabavno ižvakao scenografiju za sve pare, a Kristofer Lamber je kao Rejden, iako pao s Marsa u taj film, ipak toliko dopadljiv da mu je ništa nije moglo uzeti za zlo.

Onako kako je građen sukob između Sub-Zera i Skorpiona je put kojim je ceo film trebalo da ide, a ovako imam utisak da su i ozbiljni fanovi igrice i kežual poštovaoci borilačkih filmova ostali uskraćeni za mnogo toga.

Može se ovo odgledati i ostati zasićenih navijačko-nasilnih elektona u ćelijama organizma, ali potreba da se ostavi mesta za nastavak osakatila je ovaj film za bolji razvoj likova čije bi nas scene borbe jače involvirale, da ne spominjemo odsustvo samog turnira kao plot-pointa, i nekih ključnih likova kao što je Džoni Kejdž. Svakako, ima ovde dosta mesta za napredak.

Slobodan Novokmet