ZACK SNYDER'S JUSTICE LEAGUE (2021) - Kad vazu slomiš, a ti selotejp izvadi
Helly Cherry
PRELIDIJUM
Dakle, studio Vorner je sedeo tri godine na pepelu onoga što je bio fijasko Lige pravednika, vrlo pažljivo pročitao svaki od milijardu komentara fanova na internetu i odlučio se, na kraju, na potez neviđen u filmskom biznisu, rehabilitovali su Zaka Snajdera, dali mu 70 miliona da dosnimi i namontira svoju verziju filma i spremili za mart 4-časovni spektakl koji se zove „Snayder’s cut“.
Iako su oduvek postojale „rediteljske verzije“ filmova, koje bi se obično tiho i nakon 20 godina puštale na DVD ili u tri bioskopa, nikada u istoriji studio nije ljosnuo 70 miliona u to da im skorašnji superherojski flop dobije mejkover od strane reditelja kome je publika, u međuvremenu i pogotovo nakon što je videla planiranu verziju, sve oprostila i rekla „da, zapravo smo oduvek želeli da vidimo ovo“. Plus, Snajderova verzija ubira plod i od loše recepcije Suicide squad-a jer daje priliku Džeredu Letu da predstavi novu verziju Džokera i ispravi sve što nije valjalo u prethodnoj.
Zapravo, ceo poduhvat je kao ponovljeni prijemni ispit za maturanta koji je na prvom brutalno pao. Ako ovo ne bude valjalo i ako ne opravda silni hajp fanova koji su izbulingovali ovu verziju od Vornera svojim besomučnim kukanjem, onda više nikada nijedan studio u životu ne treba da sluša internet komentatore.
EPILOG
Snajderova verzija, iako bezobrazno duga i pored svih mana i dalje je sedam puta bolji film od one travestije koja je puštena u bioskope. Samo da su ispravili digitalno brijanje koje su priredili Kavilu, film bi se poboljšao za dve ocene, a ovako dobili smo nešto što je najpribližnije najboljem filmu koje će Zak Snajder napraviti. Jer, budimo iskreni, ne može on bolje od ovoga, ovo je njegov magnum opus, vidi se da je, što se kaže, ulio srce i du šu u ovaj projekat i da je dao sve od sebe da njegova vizija dopre do gledalaca.
A vizija mu se ne može sporiti, iako lično ne bih Snajderu dao ni da mi režira video sa maturske večeri, čovek ima svoj stil, svoju estetiku i ima osećaj za akciju, boje, ima taj "gikovski" senzibilitet neophodan da se ovakvi likovi prenesu na platno. A ovo što je ponudio publici jeste nešto što je napravilo otklon od marvelovštine u tom smislu što je skoro pa u pitanju jedna superherojska opereta bliža "Gospodarima prstenova" nego "Osvetnicima", jedan koloplet superherojskog mitosa izmešan sa tvrdokornom, antičkom mitologijom.
Svi likovi su dobili prostora da prodišu i supstancijalizuju se, svi su dobili kakvu emotivnu srž i uopšte mnoge scene dobile su početak, sredinu i kraj, a ne samo okrajke i bezkontekstualne rite kao u bioskopskoj verziji. I pretnja se oseća kao jača i nekako sudbonosnija, i Fleš i Sajborg su postali pravi likovi, a ne samo kulise i scenografija spektaklu.
I koliko je "Betmen V Supeman" bio posvećen majkama (što su mnogi hejtovali) toliko je ovaj film posvećen očevima i, na kraju, Snajderovoj kćerki čija ga je smrt pre par godina i odvojila od toga da ovaj film završi onako kako je zamislio.
Slobodan Novokmet
Dakle, studio Vorner je sedeo tri godine na pepelu onoga što je bio fijasko Lige pravednika, vrlo pažljivo pročitao svaki od milijardu komentara fanova na internetu i odlučio se, na kraju, na potez neviđen u filmskom biznisu, rehabilitovali su Zaka Snajdera, dali mu 70 miliona da dosnimi i namontira svoju verziju filma i spremili za mart 4-časovni spektakl koji se zove „Snayder’s cut“.
Iako su oduvek postojale „rediteljske verzije“ filmova, koje bi se obično tiho i nakon 20 godina puštale na DVD ili u tri bioskopa, nikada u istoriji studio nije ljosnuo 70 miliona u to da im skorašnji superherojski flop dobije mejkover od strane reditelja kome je publika, u međuvremenu i pogotovo nakon što je videla planiranu verziju, sve oprostila i rekla „da, zapravo smo oduvek želeli da vidimo ovo“. Plus, Snajderova verzija ubira plod i od loše recepcije Suicide squad-a jer daje priliku Džeredu Letu da predstavi novu verziju Džokera i ispravi sve što nije valjalo u prethodnoj.
Zapravo, ceo poduhvat je kao ponovljeni prijemni ispit za maturanta koji je na prvom brutalno pao. Ako ovo ne bude valjalo i ako ne opravda silni hajp fanova koji su izbulingovali ovu verziju od Vornera svojim besomučnim kukanjem, onda više nikada nijedan studio u životu ne treba da sluša internet komentatore.
EPILOG
Snajderova verzija, iako bezobrazno duga i pored svih mana i dalje je sedam puta bolji film od one travestije koja je puštena u bioskope. Samo da su ispravili digitalno brijanje koje su priredili Kavilu, film bi se poboljšao za dve ocene, a ovako dobili smo nešto što je najpribližnije najboljem filmu koje će Zak Snajder napraviti. Jer, budimo iskreni, ne može on bolje od ovoga, ovo je njegov magnum opus, vidi se da je, što se kaže, ulio srce i du šu u ovaj projekat i da je dao sve od sebe da njegova vizija dopre do gledalaca.
A vizija mu se ne može sporiti, iako lično ne bih Snajderu dao ni da mi režira video sa maturske večeri, čovek ima svoj stil, svoju estetiku i ima osećaj za akciju, boje, ima taj "gikovski" senzibilitet neophodan da se ovakvi likovi prenesu na platno. A ovo što je ponudio publici jeste nešto što je napravilo otklon od marvelovštine u tom smislu što je skoro pa u pitanju jedna superherojska opereta bliža "Gospodarima prstenova" nego "Osvetnicima", jedan koloplet superherojskog mitosa izmešan sa tvrdokornom, antičkom mitologijom.
Svi likovi su dobili prostora da prodišu i supstancijalizuju se, svi su dobili kakvu emotivnu srž i uopšte mnoge scene dobile su početak, sredinu i kraj, a ne samo okrajke i bezkontekstualne rite kao u bioskopskoj verziji. I pretnja se oseća kao jača i nekako sudbonosnija, i Fleš i Sajborg su postali pravi likovi, a ne samo kulise i scenografija spektaklu.
I koliko je "Betmen V Supeman" bio posvećen majkama (što su mnogi hejtovali) toliko je ovaj film posvećen očevima i, na kraju, Snajderovoj kćerki čija ga je smrt pre par godina i odvojila od toga da ovaj film završi onako kako je zamislio.
Slobodan Novokmet