Kjubrikov poslednji film višeslojna je i simbolima nakrcana analiza prirode bračnog odnosa koju nagrizaju seksualne fantazije, i muške i ženske, koje prete da rastvore bračno tkivo, ali koje, na posletku, bračni par prihvata kao neminovnost koja im može održati brak. I pored na prvi pogled vidljivih tema, među koje spada i kušnja bračne vernosti, ali i požuda, film se posredno ili neposredno češe o različite druge motive, kao što su tajna, okulna elitistička društva, seksualna zloupotreba dece, programirane rodne uloge u braku, odnos klase, moći, novca i konzumerizma. Izlišno je možda reći da je ovo još jedan stilski superioran Kjburikov uradak premrežen paletama simbolilke upotrebe boja, pogotovo crvene (požuda) i plave (mir porodičnog doma) i sitnih detalja koji jasnije potcrtavaju motive filma (od novinskih naslova, knjiga na policama junaka, do slika koje vise na zidovima).


• Film je zasnovan na noveli austrijskog pisca Artura Šnicela “Traumnovelle” iz 1929. godine koja se odigrava u Beču. Iako na špici stoji da je film “inspirisan” ovim literarnim predloškom, zapravo dosta verno prati radnju romana.

• Film drži rekord u Ginisovoj knjizi kao najduža filmska produkcija ikada organizovana, sa oko 400 “snimajućih” dana i ukupno oko tri i po godine u produkciji. Kjubrikov perfekcionizam dovodio je do toga da se neke scene ponavljaju ni manje ni više nego 200 puta, a glumci kao što su Harvi Kajtel i Dženifer Džejson Li morali su da odustanu od snimanja zbog njegove dužine i obaveze prema drugim projektima.

• Kjubrik se odlučio da da uloge bračnom paru Kruz/Kidman nakon što su se upoznali na njegovom imanju godine kada je par bio u Britaniji zbog Nikoline uloge u filmu “Portret jedne dame”.

• Kjubrikov strah od letenja prisilio je celu produkciju da sve njujorške scene snimi u studiju Pajnvud u Londonu. Ceo set Grinvič vilidža po kome Kruz pešači jedno pola sata u filmu izgrađen je do najsitnijeg detalja u studiju, međutim činjenica da je ipak u pitanju studio daje tim scenama jedan nadrealan, skoro snovit karakter koji savrešno odgovora temi filma koje ispituje svet seksualnih fantazija.

• Glas prostitutke koja spasava Kruza iz ruku perverznog kulta delo je tada relativno nepoznate Kejt Blančet, koja je sinhronizovala glas originalne glumice koja nije mogla da se otrese britanskog naglaska.

• Kjubrik je nameravao da snimi ovaj film odmah po završetku “Odiseje”, ali se dvoumio u vezi sa tim kakav ton da mu da, isprva je razmišljao o tome da glavni junak bude Jevrejin i da ga glumi Vudi Alen. Sedamdesetih je nameravo da film realizuje kao komediju sa Stivom Martinom u glavnoj ulozi, a kako se realna produkcija približavala razmišljao je i o Harisonu Fordu kao glumcu koji može da iznese ulogu tipičnog Amerikanca. Otuda Kruzovo prezime u filmu – Harford – kao oda H. Fordu koji slovi kao simbol “ordinary” junaka.

• Kjubrik je preminuo od srčanog udara samo četiri dana pošto je film prikazao čelnicima Vornera. Zato se veruje da verzija koju imamo nije komplatna, i da je Kjubrik imao još posla na njoj po pitanju montaže, muzike i drugih detalja. Glasine o njegovom sopstvenom mišljenju o filmu su oprečne, neki tvrde da ga je mrzeo, a drugi da ga je smatrao svojim najboljim filmom.

Slobodan Novokmet