Dilan Dog: Novi život
Skeptičan sam kada je reč o stripovima koje je crtao i pisao isti autor. Najčešće nešto trpi. Ambrozini se pokazao solidnim scenaristom i premda bih imao šta da zamerim, priča je ipak više nego pristojna - standardna dogovština, s obiljem natprirodnih elemenata, vešto uklopljenih u savremeni trenutak (ovo se dešava pre "preporoda"), tako da bi možda dosegla i do neke mršave četvorke.
Međutim, Ambrozini kao crtač tek može da prođe i njegov stil mi je dovoljno odvraćao pažnju od radnje da celu ocenu oborim za zvezdicu.
Sve u svemu, utisak je pristojan. Priča može i da se pročita i da se propusti, jer čitalac njome niti nešto dobija, niti gubi. Ovo je jedan od onih stripova koji služe da se ubije vreme i ništa više, pa će se raznorazni koji očekuju da ih svaka epizoda DD obori s nogu i još i izuje iz obuće razočarati.
Glavni razlog zašto sam je pročitao baš sada zapravo je predstojeće čitanje VČ #156 "Hronodrame" i Marčelov predgovor u kom piše da te dve epizode imaju zajednički element.
Kako god, 3*