COMING 2 AMERICA (2021) - Bespovratak
Helly Cherry
Evo filma na koji, nažalost, ne treba previše trošiti reči, ne volim da "trešujem" Marfija jer me za njega vezuju lepe uspomene iz detinjstva, ali ovaj nastavak je blamantan primer kako se pogrešno petlja sa nasleđem starim 30 godina i promaši bukvalno svaka nota koja je original činila duhovitim.
Nije mi "Coming to America" bila omiljena Marfijeva komedija, to mesto zauzelo je ipak "Kolo sreće", ali, ipak, rado sam se sećao i tog filma koji je u biti jedna zabavna parodija na konzumentsku američku kulturu 80-ih prerušena u bajku o princu koji pod krinkom siromaštva silazi međ plebs ne bi li pronašao mladu dostojnu ljubavi a ne njegovog bogatstva.
I tamo gde je humor vrcao od zabavnog "sudara" jedne tradicionalne sa liberalnijom američkom pop i urbanom scenom, da ne pominjemo Marfijevu energiju i fetiš kao zabavnim prerušavanjima, tu se novi film spotiče apsolutno ne razumevajući gde je, zapravo, humor.
Radnja se tobože premešta na decu, na potragu za izgubljenim sinom koji treba da nasledi krunu i čiji "kulturološki" šok treba da bude izvor zabavnih momenata interakcije jednog njujoškog "street smart" uličara sa kraljevskim tretmanom i prinčevskim blagostanjem, ali, avaj, tako smo izgubli Marfija koji manje-više statira u sopstvenom filmu nemajući skoro nijednu duhovitu scenu. Dodajmo na gomilu i nekoliko navalentnih muzičkih numera koje se dosadno otežu da bi popunile vreme trajanja filma, otužno "prepisivanje" prerušavalačke mantre sa istim likovima 30 godina kasnije, kičaste izvedbe Veslija Snajpsa kao parodije na afričkog diktatora, preglasnu i prenapornu Lesli Džons i prežvakanog Trejsija Morgana, i dobićemo jedan prazan, promašen i nedostojan nastavak u kome je žali bože samo kostima, scenografije i u biti jedne plemenite poruke da muškocentričnu tradiciju treba menjati čak i u zadrtim, plemenskim sredinama.
Bilo bi potpuno drugačije iskustvo gledati princa Akima kako iznova dolazi u klinč sa novim hipstersko-digitalnim milenijumom u Njujorku, jer vreme se, hvala bogu, suštinski dosta izmenilo od 80-ih, nego pratiti doživljaje njegovog sina u raskoškoj palati kako pokušava da secne brkove razjarenom lavu.
Slobodan Novokmet