Monstress je meni veoma drag strip i imao sam neku sitnu ulogu u sticaju okolnosti koje su dovele do njegovog objavljivanja u Srbiji, pa mi je stoga još draži.

Ne treba posebno trošiti reči o vizuelnom stilu Sane Takede, ali nije ni zgoreg da se podsetimo na to da je reč o vanredno neobičnom i izuzetnom spoju japanskog i zapadnjačkog stila, koji se odlikuje izuzetnom posvećenošću detaljima i kinematografskom dinamičnošću.

S druge strane, scenario Mardžori Liju zna da meandrira, da bude konfuzan i nepovezan - ili to makar tako deluje bez udubljivanja može biti ozbiljnijeg nego što čitalac nužno želi da posveti ovom ili ma kom drugom stripu.

Istini za volju, Monstress se ne čita zarad priče, koja jeste više nego solidna, ali ni u kom slučaju originalna - jer šta pa jeste u današnje vreme - već zbog mizanscena, da ne kažem world buildinga, i vrsne karakterizacije.

Svi ti elementi su i dalje na broju, premda u četvrtom tomu Monstress pomalo pati od zamora materijala, iako bi trebalo da dosegne nekakav vrhunac, budući da ovaj četvrti tom u izvesnoj meri zaokružuje jedan deo priče i otvara neke nove vidike. Nažalost, taj vrhunac se za Liju pokazao nedostižnim - ali zaista mislim da po sredi nije bila njena nesposobnost kao scenaristkinje, već nadasve zamor usled konstantnog pisanja jedne toliko zamršene priče i ponekad čak i preterano dramatičnih dijaloga. Uistinu, breme društvene angažovanosti koje je Liju sebi natovaralina na pleća počelo je da opterećuje njen jezik i izraz, iako neosporno jeste zvezda vodilja ovog stripa i ako ne glavni, a ono jedan od glavnih njegovih selling points.

Ovo je i dalje meni jedan od najdražih stripova koji se trenutno objavljuju, ali usled svega ovoga što sam naveo, samo 4*.

Ivan Jovanović Nightflier