Pre tri godine sam počeo sa pisanjem ove kolumne u kojima se osvrćem na izdanja koja su objavljena dve decenije ranije, a koja su mi neizmerno draga. U prva dva teksta, za 1998. i 1999. sam naveo po 10 albuma, dok ih je za 2000. bilo 5 više, kao i ovog puta.

Agathodaimon: Chapter III

Sa ovim bendom sam se upoznao upravo putem njihovog trećeg dugosvirajućeg izdanja, godina dana posle njegovog izlaska. Kako je vreme prolazilo, sve što se pre i posle toga objavili se nekako izgubilo iz mog vida, tako da je Chapter III do dan danas ostao, po mom mišljenju, vrhunac Agathodaimonovog stvaralaštva.
https://www.youtube.com/watch?v=4myfuv6Dy0c

Amorphis: Am Universum

Sećam se kupovine piratskog izdanja Am Universuma veoma dobro i teškog razočaranja po stavljanju istog u CD plejer. Alone sam već čuo na Viva 2 kanalu i prosto odlepio, ma koliko zvuk bio drugačiji od onog sa Tales From The Thousand Lakes. Svako sam čekao da čujem ostatak. I onda krah: CD je bio radio-sampler kopija gde su sve numere bile kraće za solidan postotak i odvratan, prekratak fejdaut. Novac su mi vratili, na svu sreću.
https://youtu.be/MuPUMaVXJyM

Fear Factory: Digimortal

Bend koji nikada nisam dovoljno zavoleo, a sve mi se čini da najverovatnije nikada i neću. Prija ih čuti, ne sporim, ali samo su mi Digimortal i Archetype zaista legli. Spot za Linchpin se toliko vrteo u tom periodu, čak i u prajmtajmu na MTV Europe, da je to neverovatno. Digimortal je možda i najkomercijalnije izdanje koje su Fear Factory objavili, ponajviše zbog toga što je imalo taj NU vajb.
https://youtu.be/CDVyK6mN--M

Zyklon: World ov Worms / Emperor: Prometheus – The Discipline of Fire and Demise

Prvo od Zyklona, poslednje od Emperora. Dve strane jednog novčića. Iako posve različiti jedan od drugog, oba albuma su izvukla ono najbolje od njihovih stvaralaca. Emperor su se na najbolji mogući način oprostili od diskografskog stvaralaštva, dok su Zyklon pokrenuli jednu neverovatno dobru priču koja je, na svu žalost, prekratko trajala.
https://youtu.be/56mNeRF0YBI
https://youtu.be/3QeW-tyRbl8

System of A Down - Toxicity

Ah, taj drugi album… Neki bendovi sa istim dosegnu do zvezda, dok se drugi zauvek izgube. SOAD su postigli mnogo, mnogo više. Toliko da su neke od njihovih numera sa Toxicity znali ljudi koji blage veze nisu imali ni sa rok muzikom, a kamoli sa metalom.
https://youtu.be/lSHAHnZsveI

Soil: Scars

Nikada nisam bio načisto da li su Soil NU ili alternativni metal bend. Možda su od oba pomalo? Nije da mi je to ikada bilo bitno, pošto je Scars jedno zaista dobro muzičko delo.
https://youtu.be/7hF6OX1Z4cY

Slayer: God Hates Us All

Posle Seasons in the Abyss, God Hates Us All je najbolji album koji su Slayer objavili, barem ako mene pitate. Nikada nisam bio njihov hardkor fan, čak nisam ljubitelj ranih radova, a ni onoga što je posle ovog albuma izašlo. Kidalica potpuna!
https://youtu.be/2JlO_LQU37E

Nickelback: Silver Side Up

Smejte se vi, ali ovaj i još par kasnijih Nickelbackovih albuma uvek volim da poslušam. Ma koliko sam bend bio krindž (ponajviše zahvaljujući njihovom frontmenu), muzika je legala kao so na ranu. Dis is hau ju rimajnd miiiiiiiii na repeat zarad nesrećne ljubavi.
https://youtu.be/bd3l0ss4cz8

Moonspell: Darkness and Hope

Sin/Pecado i The Butterfly Effect nisu bili najbolje prihvaćeni u svoje vreme, tako do se od Darkness and Hope nije previše očekivalo. Ipak, album je pokazao bend u najboljem svetlu i povratio sve one koji su digli ruke od njih zbog eksperimentalne dvoalbumske faze. Treba li da napomenem da mi je ovo najdraže njihovo delo?
https://youtu.be/eo1IOIbJuBY

Kreator: Violent Revolution

Još jedan bend koji se posle traženja sebe vratio u jebački velikom stilu. Iako su Kreator uvek bili prisutni u mom okruženju, do dana današnjeg nisam mogao da svarim njihov opus iz osamdesetih, a pogotovo ne onaj iz devedesetih. Violent Revolution sam kupio jer mi je ortak iz škole rekao da bi mi se 100 posto svideo. Potpuno je bio u pravu.
https://youtu.be/Dc2K6wjKWP8

Dimmu Borgir: Puritanical Euphoric Misanthropia

Bila su to prosta vremena. Užasan nedeljni džeparac koji je mogao da se potroši na samo jednu od tri stvari: burek na velikom odmoru, po paklicu neke krdže dnevno i novi piratski Dimmu Borgir. Izbor je bio kristalno jasan.
https://youtu.be/lTJg4P1zo4E

Dark Funeral: Diabolis Interium

Album zbog kog se zaljubite u black metal. Sonični armagedon kog vam nikada nije dosta.
https://youtu.be/TlUAaB9X_v0

Children of Bodom: Follow the Reaper

Prvi album Bodoma koji sam čuo i koji mi je i dalje najdraži od svega što su objavili. Follow the Reaper je zaista pitko izdanje koje me razgali kad god se rešim da ga poslušam.
https://youtu.be/dpweucotDgQ

May Result: Tmina

Za sam kraj sam ostavio album koji zaslužuje poseban tekst. Tminu sam nebrojeno puta preslušao, a oriđiđi disk sam samo jednom pozajmio i umalo zauvek ostao bez njega.
https://youtu.be/7Neb7RySR3I

Antonio Jovanović