Kakvo glumačko razvaljivanje Riza Ahmeda na svim nivoima, doktorska teza data i odbranjena sa najvišim ocenama. Ukoliko Ahmed, slično svom kolegi Džilenholu sa kojim je delio ekran u "Nightcrawleru", ne bude nominovan ove godine, treba napuniti dinamitom Američku akademiju i ne žaliti tu retrogradnu ustanovu koja u poslednje vreme više pravi grešaka nego što donosi suvisle odluke.


"Sound of metal" je pre svega film o gubitku, o prihvatanju sebe onakvim kakvi jesmo, o pomirenju sa samim sobom i karatama koje nam je život podelio. Riz Ahmed je Ruben, bubnjar metal duo-benda u kome još peva njegova devojka, koji krstare Amerikom u RV-ju idući od svirke do svirke. Neizvestan je to život, ali njih dvoje očigledno nalaze snagu jedno u drugom koja ih štiti od života koji je bio ispunjen tragedijom, traumom i zavisnošću.

Međutim, situacija ubrzano kreće da tone onog momenta kada Ruben oseti rapidno pogoršanje, pa i većma gubljenje sluha. Od tog trenutka kreće panična borba - da li žrtvovati sve za neizvesnu operaciju, kako održati bend i vezu, da li prihvatiti situaciju i pokušati da žviiš s njom.

"Sound of metal" nas stavlja in medias res u Ribenovu poziciju. Sniman kamerom koja je blizu protagonista, uz prirodno svetlo i nenapadnu montažu, stiče se utisak da smo sve vreme u prostoriji uz glavnog junaka, a dizajn zvuka nas često uvlači u njegovu perspektivu sveta koji se sve više sužava, koji sve više postaje dalek i nerazbirljiv, zvukovima koji postepeno jenjavaju, koji postaju samo neuhvatljiv šum u daljini.

Riz Ahmed savršeno dočarava osobu koja pokazuje čitav nizu emocija u zamci situacije u kojoj ti se jedno čulo gasi, od straha i zbunjenosti, frustracije do momenata suludog optimizma da će ipak sve biti u redu. Najveći Rubenov problem nije gubitak sluha, već kako živeti sam sa sobom u toj situaciji koja rapidno urušava ceo njegov život, otuđuje ga od devojke koju neizmerno voli, udaljava od muzike koja je njegov poziv, puni besom koji ga može odvesti put starih poroka.

Iako Ahmed apsolutno poseduje ovaj film glumom koja je natopljena emocijama kao sunđer koji upada u bazen, jasno je da rediteljeva namera nije bila da samo prikaže lika koji se miri sa svojom stanjem i prihvata sebe i integriše sebe u zajednicu gluvonemih. Ovo je lik koji pre svega živi za ljubav i smisao vidi u ljubavi čiji je opstanak najviše uzdrman onim u šta se polako pretvara. A spasiti tu ljubav znači žrtvu i borbu, znači ne miriti se sa sudbinom.

A da li je vredno ostaje na vama da proverite.

Slobodan Novokmet