Urbanističko zatezanje moždanih vijuga - АЛ БИ: 002741 (mikstejp, 2020)
Kako glasi prastara žvaka, klinci imaju slaba interesovanja u sferi umetnosti, ili se to svodi na sporadične slučajeve (nastavi dalje po matoraćki). Svi se krste da današnju muziku u kojoj ide gaaas, flexuje se, a onaj sa druge strane zvučnika mumla i oglašava se kao mačka koja prolazi kroz utrobu proizvodnog pogona - isto su mislili i za Elvisa i rokenrol u začetku, čisto radi poređenja.
Iako ih ne kapiram baš najbolje zbog mog potpuno drukčijeg načina života, trap i phonk, kao ažurirani hip-hop za novije generacije vrlo rado slušam, naročito ako pripadaju domaćem andergraundu i imaju sopstvenu viziju opšivenu vaporwaveom (kao Zicer Inc). Nije to stvar generacijskog jaza, nego je do nezainteresovanosti ljudi da čuju, upiju nešto novo, van zone sopstvenog komfora, čak i po cenu da ne razumeš ni reč, ni razlog zašto se baš tako nešto stvara.
Tu dolazimo do posmatranja na mikro-planu - mladalačka kultura uvek ima svoje predstavnike koji su na mentalnom, ali i umetničkom i kulturološkom nivou iznad svoje generacije i spremni su da uvek iskorače hrabro napred i grčko-rimskim stilom obore sve predrasude koje imate o takvom stvaralaštvu.
Ovom prilikom vam predstavljam svestranog umetnika koji živi na relaciji Subotica-Novi Sad, pod umetničkim imenom АЛБИ. Cenim da ste to ime već videli negde, ako ste Subotičanin i pre nego što neko zalaje kako grafiti nisu umetnost, molim za suzdržanost, jer su isti ušli i u galerije. On jeste prevashodno ulični umetnik i njegovo "oružje" su bili tagovi, grafiti i ultra-fantastične nalepnice. Kako to već biva, nekome je to i zasmetalo, ali je on povukao pametan potez, te je kratke, vrcave poruke i reči inpirisane slengom nekih novih klinaca, umesto na zid, prebacio na odevne predmete i druge stvarčice, time još više zabijajući prst u oko palanačkoj kritici i armiji nerazumnih ljudi. Posedujem njegovu majicu i još par sitnica, tako da sam ja u drugom taboru i dopada mi se njegov stil i pristup.
On je zajebani lik iz kraja, ali ne tripuje, jer to svojom zapreminom u prostoru i stavom lako opovrgava. Pomenuo sam pojmove "zapremina" i "prostor", zapamtite, trebaće vam za ono što sledi dalje.
Njegova druga strast koju je odlučio da istražuje i prikaže tokom godina jeste muzika. Priklanjajući se žanru koji je izuzetno popularan i levitirajući između bazičnog hip-hopa-a, trap-a i phonk-a, njegov tekući (čitaj, nezapečaćeni) mikstejp na prvu loptu kriptičnog naziva "002741" odskače po mnogo čemu. Pored toga, to je i prvo zvanično izdanje, da ga slobodno tako nazovemo, niz pesama koje povezuje snažni koncept. Dok 99,9% izvođača cimaju opšta mesta svojstvena bleji, devojkama i materijalnim zadovoljstvima bez imalo pardona, retki se dotaknu i nečeg podzemnog, ne daj bože nečastivog, АЛ БИ je odlučio da spoji sopstveno ugodno sa korisnim, uvodeći u svoje versove svetski poznate - arhitekte.
Čekaj, šta?
Evo plejliste na njegovom zvaničnom kanalu:
Spisak pesama:
1) хиперболе / параболе
2) Лудвиг Мис ван дер Рое / less is more / 1947 /
3) ЗАХА ХАДИД + прицкерова награда / 2004 /
4) ϟ Фарадејев кавез ϟ - арматура
5) Адолф ЛООС || орнамент и злочин || / 1908 /
6) ФИЛИП ЏОНСОН ~ The Glass House ~ / 1949 /
(...)
Ukoliko dobro pogledate naslove pesama, i na prvu ne ispadnete potpuno neobavešteni kao ja, shvatićete o čemu pričam. Štaviše, doživećete otkrovenje kao sveti Jovan apostol, gledajući u najoriginalniji reperski album ikad i teško da će me iko uveriti u suprotno.
Ovo je pravi primer kako izgleda i zvuči nenametljivo eklektički, međuumetnički spoj i potvrđuje da arhitektura zaslužuje status grane umetnosti više nego ikad, dok matematički i fizički pojmovi ne zvuče toliko strašno, barem dok ide već pomenuti gas.
Napominjem da album još nije dovršen, što znači da nas čeka još dobre muzike od muzičkog arhitekte, u pravom smislu te sintagme. Bićete obavešteni o velikom finalu.
Autor se u versovima ne razmeće svojim znanjem, već iskreno pokušava da dočara količinu artističkog u svakom delu čelika, betona, armature, cigle i bloka, značajne količine stakla koji čine pojedine građevine pravim remek-delima. Čak i da ne znate šta je to zapravo arhitektura, priznajte da je lepo videti ogromnu skulpturu od stakla i čelika u kojoj ljudi zapravo i žive, rade. Zamislite da se organizaciji životnog, pa i poslovnog prostora pridaje značaj u estetskom smislu - to je zapravo misija arhitekata koji su pomerali granice (za školu Bauhaus ste morali čuti u nekom trenutku, a da nije britanski bend u pitanju) , ne dozvoljavajući da ih išta spreči da svoju zamisao, zgradu, kuću gledaju kao i svaku drugu umetninu. АЛ БИ je svemu tome dodao modernu muzičku podlogu, koja može slobodno da živi i sama za sebe. Tu bih dodao da je i jedan od principa "Less is more" uspešno primenjen u melodijskom i ritmičkom sloju pesama. Takođe, prateći pristup starih škola hip-hop-a, tu su i semplovi stvarnih zvučnih zapisa onih koji se pominju u pesmama, ima i autotjuna u skromnoj količini, ali i vrlo prizemnih, gotovo "komercijalnog" house deonica, što je najočiglednije u pesmi posvećenoj Filipu Džonsonu (za kog sam mislio da je košarkaš, ne znam zašto).
Videvši njegovu objavu na profilu kada je izbacio "ϟ Фарадејев кавез ϟ - арматура", odmah mi je privuklo pažnju i bio sam siguran da je posredi nešto izuzetno, razloge sam već naveo u prethodnim pasusima. Zaista je lepo čuti nešto tekstualno autentično, a opet s druge strane može da se zavrti na žuraji mirnijeg intenziteta bez ikakvog blama. A i gde bi cirkali i opuštali se uz arhitektonsku terminologiju.
Ako pogledate samo u pomenutom smislu, prvo na šta ćete naleteti u samom centru jesu objekti, zgrade i kuće koji potiču iz perioda mađarske secesije, vrlo bitnog sveumetničkog pokreta u ovom delu Evrope. Reklo bi se da smo mi Subotičani "opterećeni" lepim građevinama, jer nam je to prosto u krvi.
Kada se radi o autentičnim projektima koji prosto odudaraju od ostatka umetničkog sveta (treba li da pominjem Lajka Feliksa?), Subotici nema premca, javite mi se ako mislite drukčije.
Čekam benger o Jakabu i Komoru, vrlo važnim čikama koji su gradili Suboticu, da dovrše ovu fantastičnu priču.
Daniel Tikvicki