Odabrao sam vrlo pogrešan dan za povratak čitanju epizoda iz redovnog serijala "Dilan Dog", ili sam naprosto odabrao pogrešnu epizodu. "Posle duge tišine" je simbolično ukazanje Bogaoca Sklavija svojim vernim poklonicima i pokazatelj da on nikako nije mrtav u kreativnom smislu.


Možda se od prve Sklavijeve epizode nakon pojmanemamotkad očekivalo nešto više ili nešto dramatičnije, ali ja sam joj pristupio bez ikakvih očekivanja. Štaviše, potpuno sam zaboravio ko je autor sve dok nisam video Sklavijevo prezime ispod naslova.

Poslednjih godina nisam sklon ekstremnom sklavizmu, izraženom u vidu polnog opštenja čitaoca u mozak - ali ova slajs of lajf epizoda je nešto drugačije: polno opštenje čitaoca u dušu. Jedna duboko intimna priča o ličnim neuspesima, sitnim demonima koje svako od nas nosi na grbači i nadasve - samoći. Ovo je scenaristički stilizovani, umetnički strip, uvijen u petparačku formu i pokazatelj da svi oni koji an ženeral potcenjuju italijanski strip i svrstavaju ga na dno koša devete umetnosti zapravo pričaju napamet & nadobudno.

Iskren da budem, jedva sam čekao da završim ovu epizodu i da je ne čitam nikada više. Stičem utisak da ona postoji nezavisno od glavnog toka serijala, odnosno da nema večeg - ako ima ikakvog - uticaja na radnju narednih epizoda, te tako savetujem svim fanovima da je naprosto preskoče ako se tog dana kada je uzmu u ruke ne osećaju naročito dobro u vezi sa sobom i svojim životom, pa da joj se vrate u nekoj drugoj prigodi.

To rekavši, treba je pročitati, makar samo da bismo videli šta je Dilanov otac imao da nam poruči posle duge tišine.

4*

Ivan Jovanović Nightflier