Iako je kao dete uglednih advokata imao sve predispozicije da vodi bezbrižan život, doduše, donekle isplaniran zbog nastavljanja porodične tradicije, Benicio Del Toro je okrenuo leđa tim očekivanjima i izabrao put koji je bio mnogo teži, ali i vredniji truda.

Porodica je napustila Puerto Rico, kada je Benicio napunio 12 godina i ubrzo nakon smrti njegove majke, a zbunjeni dečak se obreo u novoj sredini, u ruralnoj Pennsylvaniji, nespreman za sve izazove koje nudi život na udaljenoj fami. I ne samo na farmi, već i u školi. Njegovo teško sporazumevanje na engleskom jeziku ga je mučilo, ali nikad nije zamrzio školu ili smatrao da je nepotrebna i banalna. Nije imao s kim da se druži i okrenuo se slikanju i muzici. To mu je omogućilo da istraži svoje unutrašnje ja, da bolje upozna svoje sposobnosti i istraži svoje talente. Nikad nije bio ogorčen ili ljut zbog takvog razvoja događaja. Smatrao je da je svako prilagođavanje teško i uložio je zaista veliki trud da promeni situaciju u svoju korist.

Pronašao je način da iskaže svoju strastvenost i upornost igrajući košarku i na taj način povezao se sa svojim vršnjacima. Engleski je učio sve brže i uskoro je postao student kalifornijskog univerziteta na odseku za poslovanje i ekonomiju. Srećom, kako sam kaže, zakačio je virus glume, pa se posvetio toj prelepoj umetnosti. 

Benisio u filmu "Dežurni krivci"
Njegova autentična, robusna, a u isto vreme pitoma pojava, donela mu je i prve uloge koje su mu u ranim dvadesetima bile omogućene u televizijskim serijama, a potom i u filmovima. Na sebe je skrenuo pažnju ulogom u izvanrednom filmu 'The Usual Suspects' i taman kad je pomislio da će mu uloga u filmu 'Fear and Loathing in Las Vegas' doneti mnoštvo sjajnih ponuda, desilo se nešto što nije očekivao. Zbog njegove odlične glume, zbog verno prikazanog lika, Dr Gonza, zbog specifičnog govora, gestikulacije, mnogi su, po Beniciovim rečima, mislili da je to način na koji inače govori i ponaša se, a mislili su i da koristi narkotike, pa su prestali da mu nude poslove. Autor knjige po kojoj je rađen film, pokretač 'gonzo' pravca u novinarstvu, dakle, pisac i novinar Hunter S. Thompson, rekao mu je da će mu karijera biti gotova nakon te uloge i bio je u pravu. Uloga tog uvrnutog, izluđenog čoveka bila je veoma zahtevna. Imao je samo tri meseca da izgubi težinu, što mu je najteže palo. Uverljivost je sastavni deo posla i, paradoksalno, ta uverljivost mu je oduzela posao narednih godinu dana. Srećom, Benicio se nikad nije povodio novcem, i strpljivo je sačekao novu šansu, a sa svakom novom šansom, dokazivao je da je izuzetan glumac.

Njegova ljubav prema muzici i književnosti, kao i prema fotografiji, objedinjena u filmu, savršeno je ispunila njegovo biće. Skroman i nenametljiv, pažljiv i veoma požrtvovan, nikad nije voleo da se poigrava tuđim osećanjima. U veze je ulazio iskreno, bez foliranja, i nije voleo igrice koje bi povredile partnera. Veoma je oprezan kad je u pitanju neko koga voli i smatra da je teško dugoročno biti u ljubavi s njim.

'Treba mi puno vremena u samoći jer mnogo čitam i pišem. Mnogo razmišljam. A to je teško za drugu osobu, jer je ne mogu pustiti u taj prostor u kom moram biti celim svojim bićem. Nije fer puno vremena provesti u tom intimnom, zapečaćenom svetu, a očekivati da će partnerka jednostavno biti tu i strpljivo čekati da dođe red na nju. Možda ću jednom shvatiti kako da pomirim te dve stvari ili ću se toliko zaljubiti da će mi sve ostalo postati manje važno.'

Benicio se na vreme distancirao od svega što su novine pisale o njemu. Rano je odlučio da neće dozvoliti da mu slava udari u glavu. Nije mnogo izlazio sa poznatim glumcima, a nije ni bio fan ludih zabava.

'Volim kad se stvari razvijaju polako. Kako postajete popularna, priznata glumačka zvezda, lako je poverovati u to da ste Superman. To vas može lako zavarati i ne shvatajući to - možete ući u začaran krug, te pomisliti da ste zaista super-heroj! Ne obraćam mnogo pažnju na slavu, čak i ne razmišljam mnogo o njoj. Ne patim od toga, ne kačim svoje fotografije na zid. Gluma mi je donela slobodu. A to je sve što sam želeo od života.'

Tatjana Smiljanić