"Vragovesti" Milana Kovačevića osvajaju Poljsku
Helly Cherry
U andergraundu i prijateljskim krugovima, uspeh jednog čoveka je uspeh sviju. Naravno, onaj koji je zaslužan uživa počasti, a radost, uspeh deli sa drugima - to je duh solidarnosti i zajedništva.
Grupacija koja se odaziva na ime Crnoslovlje, sada već sve širi krug ljudi opterećenih i zaraženih horrorom u svim njegovim mutacijama i oblicima, u svom sastavu i prvobitnoj trojini ima čoveka koji je uspeo da svojim samopregornim spisateljskim radom obriše granice, i da svoje jezovite, ali efektne priče, sakupljene u debitantskoj zbirci "Vragovesti", ponudi i poljskoj publici.
Trud Milana Kovačevića je pre svega prepoznat u regionu (što samostalno, što u sastavu Crnoslovlja), ali i u svetskim okvirima, jer već duži niz godina objavljuje kratke priče i na engleskom jeziku, koje su nagrađivane i objavljivane u inostranim antologijama i fanzinima.
Objavljivanje zbirke "Vragovesti" na poljskom jeziku očekuje se tokom marta 2025. godine i svakako je veliki korak u njegovoj rastućoj karijeri pisca, ali i za horror scenu koja ga prati. Izdavač je poljska medijska kuća "Planeta Czytelnika" (Čitalačka planeta). U ovom izdanju će, uz originalnih osam, biti dodata i deveta priča „Poslednja stanica“ ("The Sanguine Rails"), prethodno objavljena u antologiji "The Sacrament" kanadske nezavisne izdavačke kuće DarkLit Press. To znamenje je iskazano i na sjajnoj naslovnici poljskog izdanja.
Ovo je najava izdavača o samoj knjizi:
„Pradrevni užas ne vreba čoveka iz senke, već opstaje skriven u zabačenim nišama psihe, hraneći se strahovima i ljudskim tragedijama. Okrećući pogled od užasa i makabri stvarnosti, zaboravljamo da se teror i strahote ne pojavljuju niotkuda, već niču iz nas samih, puštajući korenje do najskrivenijih dubina podsvesti, do legla noćnih mora.
Prvobitni strah, nasleđen od predaka, strah od nadolazeće tame, ubire svoj danak u savremenom svetu pokretanom žudnjama, u kojem se često plašimo da pogledamo u ogledalo. Plašimo se da ćemo ugledati nekoga koga ne poznajemo.“
Glede naslova, nadam se da niko neće ni u šali spominjati Vagnera.
Daniel Tikvicki