Testament u Novom Sadu: Fascinantan „napred u prošlost“
Helly Cherry
Skoro četiri decenije sam čekao ovaj trenutak. Bilo je prilike i ranije da ih gledam ali se nisu kockice poklopile. Bend koji je izazivao večitu dilemu da li je zaslužio da stoji rame uz rame sa „Big Four Of US Thrash Metal“ a svi znamo koji su to bendovi. Ja lično, nemam ni najmanju sumnju da je Tesatament u rangu sa grupama iz te lige i nemam nameru da upadam u diskusiju sa onima koji ne dele to mišljenje. Zato Testament čvrsto drži žezlo i sedi na tronu jedne druge neformalne druge grupe a koja mi je povremeno i sve češće draža od one prvo spomenute – „Big Six Of Bay Area Thrash Metal“. Kad izgovorite imena bendova iz te skupine, podiđe vas jeza ako ste pravi thrasher, zar ne: Exodus, Death Angel, Laaz Rockit, Vio-Lence, Forbidden i Testament?
Ova turneja zvanično nosi ime „European summer festival tour, "The Legacy & The New World Order" tako da sam znao šta me čeka – pesme sa prva dva, legendarna albuma. Već prvi taktovi „Eerie Inhabitants“ su me podsetili na kasetu marke TDK na koju sam snimio i skoro kaligrafski sa strane brižljivo ispisao velikim slovima TESTAMENT a malim, dvostruko sitnijim „The Legacy“ i „New Order“ (bez the, tada mi se taj predložak činio suvišnim). I „New Order“ i „ Do Or Die“ i sve kasnije i „Raging Waters“ i „Trial By Fire“ pa sve do meni ubedljivo najomiljenije „Disciples Of The Watch“ su me vraćale u mladost, momačku sobu oblepljenu plakatima od plafona do poda na kojem su i Testament imali poveći poster i zauzimali značajno mesto. Kasetofon marke „TEAC“ (onaj crni, dupli, sećate ga se, sigurno) vrti traku, najveći krug na pojačalu je značajno pomeren udesno i iz zvučnika vrišti „Poglavica“ a ja neumorno vrtim kosom unaokolo kao da sam sa njim na bini. Mama viče iz druge sobe: “Smanji malo“, ali ja je ne čujem jer sam daleko nekoliko hiljada kilometara, na Floridi, u Bay Area studiju...
...Opštenarodno veselje je faktički počelo trećom pesmom, „Apocalyptic City“ jer je prva veća šutka i prvi „circle“ krenuo baš tom pesmom. Profil gledalaca je bio šarenolik. Iako su dominirale sede i ćelave glave bilo je i omladinaca koji su došli da su uživo upoznaju sa „oldschool thrash“ legendama i oni su, što je i prirodno, prednjačili u dizanju atmosfere, gurkanju, skakanju a bogami i pevanju. To potonje – tosenisamnado...
...Ono što mi je uvek bio najdraži detalj u muzici Testamenta čuo sam i sinoć. Predivne gitarske melodične solaže koje su prekidale kanonade agresije. Nekako su Peterson i Skolnik uvek znali bolje od drugih da deo pesme posle refrena obogate fantastičnim i „catchy“ melodijama koje su mogle i da se zvižduću što baš i nije čest slučaj u thrash metalu. Realno, nisam u stanju da vam ovde izdiktiram kojim su tačno redom svirali pesme sa prve dve ploče, ali mi se čini da smo ostali uskraćeni za samo tri ili četiri od ukupno 19. Ne verujem da se iko bunio zbog toga jer je „Alone In The Dark“ (nešto produžena verzija) verovatrno bila vrhunac koncerata i tada je bukvalno kompletna „Fabrika“ urlala, skakala i/ili besomučno jurcala u krug ili gurala one koji su slučajno ili namerno ispadali iz njega. „Poglavica“ Chuck Billy je silazio sa bine i pevao iz publike („Into The Pit“) a na „Over The Wall“ sam prisustvovao pravom stampedu i u jednom trenutku sam se ozbiljno zabrinuo da bi moglo doći do nekih povreda ili još gore, ali ta „kritična masa“ uopšte nije bila van kontrole. Naprotiv.
Ukratko. TESTAMENT je ozbiljan, veliki i legendaran bend i to je sinoć i dokazao svojim devedesetominutnim nastupom. Da li je to malo? Mislim da ne, već da je to optimalno vreme za šezdesetogodišnjake koji sviraju thrash metal i koji da nije bilo petominutne bubnjarske solo tačke Krisa Dovasa ne bi stigli ni da se počešu jer su od prvog do poslednjeg minuta nametnuli ubitačan tempo. Nešto nalik našoj fudbalskoj reprezentaciji...
...Mane: Nemojte me pogrešno razumeti, zaista nosim odlične impresije sa svirke i bio bih spreman da je već večeras ponovim, ali kao mali minus, gotovo minusčić bih naveo prostor koji sigurno nije adekvatan za veličinu Testamenta, ali od prvog dana organizator je napominjao da se svirka neće seliti na drugu lokaciju bez obzira na sve, pa je bilo „disanja na škrge“ zbog temperature i nedostatka vazduha, ali šta je to za veterana koncerata kao što sam ja i 80 % ostatka publike (mojih godina i nešto mlađih). Zvuk je bio povremeno „muljav“ ali „Fabrika“ to inače ima u svom CV-ju a i Billy je mogao biti nešto glasniji od ostatka benda. No, to su već zaista „dlake u jajetu“ pa ću osvrt na ovaj zaista odličan koncert završiti vapajem: „ Dajte nam još ovakvog oldschoola, da odemo NAPRED U PROŠLOST kako to već kaže jedna emisija na UnderGRAND radiju.
Ova turneja zvanično nosi ime „European summer festival tour, "The Legacy & The New World Order" tako da sam znao šta me čeka – pesme sa prva dva, legendarna albuma. Već prvi taktovi „Eerie Inhabitants“ su me podsetili na kasetu marke TDK na koju sam snimio i skoro kaligrafski sa strane brižljivo ispisao velikim slovima TESTAMENT a malim, dvostruko sitnijim „The Legacy“ i „New Order“ (bez the, tada mi se taj predložak činio suvišnim). I „New Order“ i „ Do Or Die“ i sve kasnije i „Raging Waters“ i „Trial By Fire“ pa sve do meni ubedljivo najomiljenije „Disciples Of The Watch“ su me vraćale u mladost, momačku sobu oblepljenu plakatima od plafona do poda na kojem su i Testament imali poveći poster i zauzimali značajno mesto. Kasetofon marke „TEAC“ (onaj crni, dupli, sećate ga se, sigurno) vrti traku, najveći krug na pojačalu je značajno pomeren udesno i iz zvučnika vrišti „Poglavica“ a ja neumorno vrtim kosom unaokolo kao da sam sa njim na bini. Mama viče iz druge sobe: “Smanji malo“, ali ja je ne čujem jer sam daleko nekoliko hiljada kilometara, na Floridi, u Bay Area studiju...
...Opštenarodno veselje je faktički počelo trećom pesmom, „Apocalyptic City“ jer je prva veća šutka i prvi „circle“ krenuo baš tom pesmom. Profil gledalaca je bio šarenolik. Iako su dominirale sede i ćelave glave bilo je i omladinaca koji su došli da su uživo upoznaju sa „oldschool thrash“ legendama i oni su, što je i prirodno, prednjačili u dizanju atmosfere, gurkanju, skakanju a bogami i pevanju. To potonje – tosenisamnado...
 |
| kompletnu galeriju pogledajte ovde |
Ukratko. TESTAMENT je ozbiljan, veliki i legendaran bend i to je sinoć i dokazao svojim devedesetominutnim nastupom. Da li je to malo? Mislim da ne, već da je to optimalno vreme za šezdesetogodišnjake koji sviraju thrash metal i koji da nije bilo petominutne bubnjarske solo tačke Krisa Dovasa ne bi stigli ni da se počešu jer su od prvog do poslednjeg minuta nametnuli ubitačan tempo. Nešto nalik našoj fudbalskoj reprezentaciji...
...Mane: Nemojte me pogrešno razumeti, zaista nosim odlične impresije sa svirke i bio bih spreman da je već večeras ponovim, ali kao mali minus, gotovo minusčić bih naveo prostor koji sigurno nije adekvatan za veličinu Testamenta, ali od prvog dana organizator je napominjao da se svirka neće seliti na drugu lokaciju bez obzira na sve, pa je bilo „disanja na škrge“ zbog temperature i nedostatka vazduha, ali šta je to za veterana koncerata kao što sam ja i 80 % ostatka publike (mojih godina i nešto mlađih). Zvuk je bio povremeno „muljav“ ali „Fabrika“ to inače ima u svom CV-ju a i Billy je mogao biti nešto glasniji od ostatka benda. No, to su već zaista „dlake u jajetu“ pa ću osvrt na ovaj zaista odličan koncert završiti vapajem: „ Dajte nam još ovakvog oldschoola, da odemo NAPRED U PROŠLOST kako to već kaže jedna emisija na UnderGRAND radiju.
Zoran Popnovakov