Povratak u rokenrol

Bili smo mladi i neiživljeni. Imali smo po 18, godinu - dve više, manje. Trebalo je iskoristiti leto pred vojsku.
Četvorica u autu, koji je u to vreme za nas bio lađa. Iz društva dvojica su tek stekli vozačku dozvolu. Jedan je odmarširao u vojsku već u junu, a drugi je imao "pezejca".
Moj kum i ja smo bili Vlada i Gile, sa nama u kolima su bili još Toni (Montano), koji je vozio, i Dino (Dvornik), sa stanom u Kragujevcu. Nismo znali da pevamo, ali smo osobito slušali njjih - Vladu i Gileta, Tonija Montana i Dina Dvornika.
U to vreme rokenrol je igrala cela Jugoslavija, a Dino i Toni, Vlada i Gile, bili su izuzetno popularni.
Dinov balkanski fank, tačnije mediteranski - melodičan, ali dovoljno sirov i hirurški precizan, lepo se primao medju moravskom mladeži. Sa druge strane, Tonijev rokabili, izlazio je iz duše bivšeg pankera. Drzak, ali na momente duhovit i kontradiktoran, lepo se slago sa njegovim karakterom.
Vlada, miran i poetičan, inteligentan i pronicljiv, stvarao je muziku koja će i danas za mnoge ostati nedokučiva. Gile je posebna priča. Večiti panker sa dušom Bitlsa i sirovošću Stonsa, pojam je pravog rokenrolera. Danas ih tako doživljavam, a onda sam ih samo slušao.
Pronašli smo se. Takvi smo bili i mi. Žurili smo u KG da odvezemo našeg druga koji je tamo živeo život Dina Dvornika. Imao je "zumbane cipele" i malo pogrbljeno hodao. Želeo je da liči na svog idola. Odveo nas je u kafić. Tada je više ljudi stajalo na ulici ispred, nego u samom objektu. Konobari su se teškom mukom probijali medju gostima noseći im porudžbine. Mi smo pili vinjak ili štok. Za treće nismo znali.
Sa zvučnika se čulo "10 godina je prošlo kao tren...". Naš Toni je bio prvi komšija mlade i lepe Elis, baš kao u pesmi, koja je imala još lepše srpsko ime, i koja će mu 10 godina kasnije postati supruga.
U gluvo doba noći krenuli smo nazad. Pred nama ogromna daljina od 65 kilometara i prazan auto put "Bratstva i jedinstva", koji će 10 godina kasnije postati sablasno prazan i porušen. Sa radija se čuo hrapav, promukli glas Tonija Montana. Pevao je "Do You Wanna Dance?"
Vlada i Gile su za mene i mog kuma, početkom onog strašnog vremena, svirali i pevali u Zanatskom domu, gde smo se prošvercovali medju decom, samo da bismo ih videli, čuli i naručili poneku pesmu. Pre toga uživali smo sa klincima, slušajući "Rokenrol za decu".
Dina odavno nema, onda je otišao i Vlada, pa sada i Toni.
Gile još uvek svira "Igra rokenrol cela Jogoslavija", ali nje nema.