Deni, šminka i metalci: Cradle of Filth posle 15 godina nastupili u Beogradu
Helly Cherry
Dva skeleta, malo dima i mnogo sirove energije, raspevanih znojavih lica i kvalitetnog prženja. Sve to, ali i štošta drugo, mogli smo da vidimo sinoć, 28. jula 2024. u krcatoj bašti beogradskog KST-a, na rasprodatom koncertu njihovog mračnog visočarnstva - engleske grupe Cradle of Filth. Da, da, vratiše se ovi ekstremni metalci predvođeni, sitnim ali dinamitnim, Denijem Filtom u prestonicu Srbije posle 15 dugih godina. Izveštaji kažu da je tada bio pun, dok ih je sada dočekao mladi mesec, u toploj letnjoj noći koja će, deluje mi, mnogima ostati u zaista lepom sećanju. Događaj je organizovala agencija Hengtajm.
Svetla gore, dim se širi prostorom, baš kao i uvodne melodije sa razglasa koje nagoveštavaju jedno fino metalsko veselje. Publika broji sitno, sitnije, i tako do 22 sata, okruglo. Tada se pred masom ukaza „fantastična šestorka” na čelu sa Danijelom Dejvijem, poznatijim kao Deni Filt, pevačem i jedinim originalnim članom ove metal grupe sa Ostrva, osnovane davne 1991, kada se mnogi fanovi sa beogradskog koncerta nisu ni rodili. Na binu je izleteo pokriven crnim plaštom, poput kakve utvare, i odmah ga džilitnuo u zrak otkrivši vlastito lice, premazano karakterističnom (i sablasnom) crno-belom šminkom. Kapije pakla su otvorene i to numerom „Existential Terror” sa pretposlednjeg albuma „Existence Is Futile” iz 2021. Usledila je „Saffron's Curse”, sa izdanja „Midian” iz 2000, a onda i „She Is a Fire”, pesma koja otvar aktuelnu, prošlogodišnju ploču „Trouble And Their Double Lives”. Ludilo je krenulo, kao i sonična vožnja kroz gotovo čitav opus benda.
Valjalo bi vratiti se nakratko na početak ovog milenijuma i podsetiti koliko je Cradle of Filth bio važan bend za sve one koji su tada otvarali vrata metal (i drugih radikalnijih gitarskih) univerzuma u Srbiji. Verovatno sam ih, kao i mnogi moji vršnjaci, prvi put čuo u kultnoj emisiji „Hit nedelje” Radio Beograda 202, tamo negde sredinom prve decenije ovog veka, kada su ih besomučno vrteli, skoro pa na dnevnom nivou. Moj drugar Miksa metalac je ubrzo nabavio i album, koji je sastav okarakterisao kao EP, „Bitter Suites to Succubi”, pa sam uspeo da se temeljnije upoznam sa njihovim radom. Najjača pesma sa ovog izdanja mi je definitivno bila, ni pet, ni šest, već obrada – „No Time To Cry”, grupe Sisters of Mercy. Njihov uticaj na lokalnu supkulturu ogledao se i kroz odevne predmete, pa su mnogi metalci, ljubitelji blekčine sa simfo i gotik začinima, nosili njihove majice, u prvom redu one sa omotima albuma „Cruelty And The Beast” i „Damnation and a Day”. A ako je suditi po rasprodatom koncertu u Beogradu, taj uticaj je i danas i te kako vidljiv i živ.
Na repertoaru se našla i naslovna numera njihovog albuma prvenca, objavljenog pre tri decenije – „The Principle of Evil Made Flesh“. Na Denijevu molbu najvaterniji fanovi bacili su se u serkl pit, upriličivši, po svoj prilici, jedan od najboljih momenata večeri. Nedugo potom naišla je i još jedna naslovna stvar, ovog puta sa albuma starog dve decenije -„Nymphetamine (Fix)”. Verovatno najpoznatiju Cradle of Filth pesmu, auditorijum je dočekao uz vrisak, dok se jedan momak bacio na, poluuspešni, stejdždajving. Za sam kraj su ostavili trake „Necromantic Fantasies”, ujedno i naslov ove evropske turneje, i „Born in a Burial Gown”, sa gorepomenutog izdanja „Bitter Suites to Succubi”.
I tako su se engleski muzičari, posle sat vremena energične i blasfemične svirke, povukli sa bine. Na pet minuta, doduše, jer iako je sutra ponedeljak, radni dan, niko nije hteo kući bez bisa. Odeven u crni kostim sa šiljcima, nitnama i lancima, Deni se ponovo ovaplotio pred okupljene i njegov stalak za mikrofon, što neodoljivo podseća na vanzemaljca iz filma Ridlija Skota „Osmi putnik”. Dodatak odori bio je i đavolji štap sa glavom crnog jarca. Spavaš li mirno ceremonijo otvaranja Olimpijskih igara 2024? Hehe. Za početak bisa su odabrali „The Promise of Fever”, produžili sa „Cruelty Brought Thee Orchids”, te nastavili ubitačnom „Her Ghost in the Fog”. Na potonjoj sam prvi put jasno čuo publiku kako horski peva naslovne stihove, što je obradovalo i ekipu na bini. Frontmen grupe, Deni Filt, obratio se publici tek u par navrata tokom večeri, ali je svaki put pozdravljen ovacijama i aplauzom. Tako je bilo i na samom kraju, kada je obećao da će se vratiti u Beograd. A tamo nas je sačekala kompozicija „From the Cradle to Enslave”, za rastanak kakav dolikuje ovakvoj carskoj predstavi.
Mi koji smo stojali levo od bine, pokraj zaštitne ograde, blizu zida, mogli smo kroz par sekundi da vidimo članove benda kako ubrzanim korakom napuštaju prostor, neki sa osmehom na licu, drugi rezervisanijeg stava, ali sa evidentnim osećajem respekta za fanove. E sad, koliko će se dugo čekati za narednu razmenu poštovanja, ljubavi i emocija, videćemo. Za što brži povratak, držimo palčeve.
Svetla gore, dim se širi prostorom, baš kao i uvodne melodije sa razglasa koje nagoveštavaju jedno fino metalsko veselje. Publika broji sitno, sitnije, i tako do 22 sata, okruglo. Tada se pred masom ukaza „fantastična šestorka” na čelu sa Danijelom Dejvijem, poznatijim kao Deni Filt, pevačem i jedinim originalnim članom ove metal grupe sa Ostrva, osnovane davne 1991, kada se mnogi fanovi sa beogradskog koncerta nisu ni rodili. Na binu je izleteo pokriven crnim plaštom, poput kakve utvare, i odmah ga džilitnuo u zrak otkrivši vlastito lice, premazano karakterističnom (i sablasnom) crno-belom šminkom. Kapije pakla su otvorene i to numerom „Existential Terror” sa pretposlednjeg albuma „Existence Is Futile” iz 2021. Usledila je „Saffron's Curse”, sa izdanja „Midian” iz 2000, a onda i „She Is a Fire”, pesma koja otvar aktuelnu, prošlogodišnju ploču „Trouble And Their Double Lives”. Ludilo je krenulo, kao i sonična vožnja kroz gotovo čitav opus benda.
Valjalo bi vratiti se nakratko na početak ovog milenijuma i podsetiti koliko je Cradle of Filth bio važan bend za sve one koji su tada otvarali vrata metal (i drugih radikalnijih gitarskih) univerzuma u Srbiji. Verovatno sam ih, kao i mnogi moji vršnjaci, prvi put čuo u kultnoj emisiji „Hit nedelje” Radio Beograda 202, tamo negde sredinom prve decenije ovog veka, kada su ih besomučno vrteli, skoro pa na dnevnom nivou. Moj drugar Miksa metalac je ubrzo nabavio i album, koji je sastav okarakterisao kao EP, „Bitter Suites to Succubi”, pa sam uspeo da se temeljnije upoznam sa njihovim radom. Najjača pesma sa ovog izdanja mi je definitivno bila, ni pet, ni šest, već obrada – „No Time To Cry”, grupe Sisters of Mercy. Njihov uticaj na lokalnu supkulturu ogledao se i kroz odevne predmete, pa su mnogi metalci, ljubitelji blekčine sa simfo i gotik začinima, nosili njihove majice, u prvom redu one sa omotima albuma „Cruelty And The Beast” i „Damnation and a Day”. A ako je suditi po rasprodatom koncertu u Beogradu, taj uticaj je i danas i te kako vidljiv i živ.
Na repertoaru se našla i naslovna numera njihovog albuma prvenca, objavljenog pre tri decenije – „The Principle of Evil Made Flesh“. Na Denijevu molbu najvaterniji fanovi bacili su se u serkl pit, upriličivši, po svoj prilici, jedan od najboljih momenata večeri. Nedugo potom naišla je i još jedna naslovna stvar, ovog puta sa albuma starog dve decenije -„Nymphetamine (Fix)”. Verovatno najpoznatiju Cradle of Filth pesmu, auditorijum je dočekao uz vrisak, dok se jedan momak bacio na, poluuspešni, stejdždajving. Za sam kraj su ostavili trake „Necromantic Fantasies”, ujedno i naslov ove evropske turneje, i „Born in a Burial Gown”, sa gorepomenutog izdanja „Bitter Suites to Succubi”.
I tako su se engleski muzičari, posle sat vremena energične i blasfemične svirke, povukli sa bine. Na pet minuta, doduše, jer iako je sutra ponedeljak, radni dan, niko nije hteo kući bez bisa. Odeven u crni kostim sa šiljcima, nitnama i lancima, Deni se ponovo ovaplotio pred okupljene i njegov stalak za mikrofon, što neodoljivo podseća na vanzemaljca iz filma Ridlija Skota „Osmi putnik”. Dodatak odori bio je i đavolji štap sa glavom crnog jarca. Spavaš li mirno ceremonijo otvaranja Olimpijskih igara 2024? Hehe. Za početak bisa su odabrali „The Promise of Fever”, produžili sa „Cruelty Brought Thee Orchids”, te nastavili ubitačnom „Her Ghost in the Fog”. Na potonjoj sam prvi put jasno čuo publiku kako horski peva naslovne stihove, što je obradovalo i ekipu na bini. Frontmen grupe, Deni Filt, obratio se publici tek u par navrata tokom večeri, ali je svaki put pozdravljen ovacijama i aplauzom. Tako je bilo i na samom kraju, kada je obećao da će se vratiti u Beograd. A tamo nas je sačekala kompozicija „From the Cradle to Enslave”, za rastanak kakav dolikuje ovakvoj carskoj predstavi.
Mi koji smo stojali levo od bine, pokraj zaštitne ograde, blizu zida, mogli smo kroz par sekundi da vidimo članove benda kako ubrzanim korakom napuštaju prostor, neki sa osmehom na licu, drugi rezervisanijeg stava, ali sa evidentnim osećajem respekta za fanove. E sad, koliko će se dugo čekati za narednu razmenu poštovanja, ljubavi i emocija, videćemo. Za što brži povratak, držimo palčeve.
Timočanin