THE KILLER (2023) – Ubitačno osrednji
Helly Cherry
I Fazbinder i Finčer postavili su svojim minulim radom takve standarde da je očekivanje od njihovog uparivanja od starta bilo nerealno astronomsko, te je malo razočarenje što smo na kraju dobili samo – solidan film.
S jedne strane, ovo je tip filma koji bi mlađi Finčer odradio kao od šale, iako je kao mlađi bio ambiciozniji, a od starijeg sada deluje samo kao povratak u formu nakon nekih iskliznuća i odustajanja od briljantne serije Mindhunter, dok i za Fazbindera deluje samo kao jedna od niza uloga da ne znamo da je bio na pauzi skoro 4 godine.
S jedne strane, ovo je tip filma koji bi mlađi Finčer odradio kao od šale, iako je kao mlađi bio ambiciozniji, a od starijeg sada deluje samo kao povratak u formu nakon nekih iskliznuća i odustajanja od briljantne serije Mindhunter, dok i za Fazbindera deluje samo kao jedna od niza uloga da ne znamo da je bio na pauzi skoro 4 godine.
Priča o plaćenom ubici (zamislite Dekstera koji nije serijski već plaćeni) koji je opsednut svojom metodičnošću i analitikom svakog mikopoteza kako polako gubi vezu sa svime što ga je činilo uspešnim ubicom kada, nakon „promašenog“ posla, kreće u osvetu poslodavcima koji su rešili da mu udare na privatnu kuću i devojku, ima sve trejdmarkove tipičnog Finčerovog filma u sjajnim motažnim sekvencama na desetine radnji i postupaka Fazbinderovog lika, kao i sjajnu minimalističku atmosferu zamračenih soba i lokaliteta koji deluju tmurno čak i na suncu. Ovo je jedan finčerovski superiorno inscenirana degamurizacija celog „hitman“ procesa, koja mi je i pored nekih slabosti ipak draža nego kad Finčer odluta u pretencioznost kakvoj je u prethodnom periodu bio sklon.
Ako ste ikada maštali da gledate kako plaćeni ubica rentira kola, kupuje avionske karte i uopšte čini niz neophodnih poteza da bi se obavio jedan posao, onda je ovo film za vas, sastavljen od niza hiruških sekvenci, blage paranoje glavnog lika i njegovih unutarmonoloških deonica kojima sve vreme opravdava i objašnjava svoju analitičnost iz koje će iskliznuti onog momenta kada stvar postane lična.
I tu je negde problem koji ovaj film krije od superiornosti, fali ovde malo scenarističke vrcavosti, nekog blago bizarnog inputa neobičnosti, jer sve je vrlo pravolinijski i u domenu jedne karakterne studije o čoveku za koga nismo sigurni da li samo pokušava da spali sve mostove ka svom životu ubice tako što ubija poslodavce ili sve to čini namerno jer se ukanalio u monotoniju sopstvenog posla koja je počela da mu smeta.
Da li ubica zaista odlazi u zalazak Sunca ili, naprotiv, sve ovo čini da bi vratio životu neku vrstu mazohističke haotičnosti? Ostaje na vama da prosudite.
Ako ste ikada maštali da gledate kako plaćeni ubica rentira kola, kupuje avionske karte i uopšte čini niz neophodnih poteza da bi se obavio jedan posao, onda je ovo film za vas, sastavljen od niza hiruških sekvenci, blage paranoje glavnog lika i njegovih unutarmonoloških deonica kojima sve vreme opravdava i objašnjava svoju analitičnost iz koje će iskliznuti onog momenta kada stvar postane lična.
I tu je negde problem koji ovaj film krije od superiornosti, fali ovde malo scenarističke vrcavosti, nekog blago bizarnog inputa neobičnosti, jer sve je vrlo pravolinijski i u domenu jedne karakterne studije o čoveku za koga nismo sigurni da li samo pokušava da spali sve mostove ka svom životu ubice tako što ubija poslodavce ili sve to čini namerno jer se ukanalio u monotoniju sopstvenog posla koja je počela da mu smeta.
Da li ubica zaista odlazi u zalazak Sunca ili, naprotiv, sve ovo čini da bi vratio životu neku vrstu mazohističke haotičnosti? Ostaje na vama da prosudite.
Slobodan Novokmet